Buldožerima na koridoru 11 isprečio se Hrast. Niko ga do sada nije spazio, a projektanti su se regularno raspitali da li je pod zaštitom zakona, pa kad su saznali da nije, lepo su projektovali put preko njega. Ipak, podigla se zbog toga poprilična prašina, koja je dovela do povišenog tona potpredsednika vlade Vučića. Hrast –zapis star 600 godina, brani se najčešće njegovim značajem za verovanja meštana kraja u kome hrast već toliko živi. Seljani govore da hrast ne bi trebalo seći, a radnici za sad odbijaju da da ga iseku.
I kroz ovaj slučaj se, kao i uvek, prelamaju važeće društvene ideologije. Za sad, čini se da je priča o hrastu samo sukob modernog i tradicionalnog. S jedne strane je autoput kao simbol brzine i moderniteta, a sa druge emocije, verovanja i sujeverja meštana. Čini se kao slučaj za osetljive duše, koje bi trebalo nekako utešiti, ali se ipak odlučiti za modernost.
Ali, stvari ne stoje baš sasvim tako. Drvo je ovde simbol života, onog života o kome treba voditi računa u svim političkim, građanskim i građevinskim poslovima. Građanski život ne sastoji se samo od autoputeva i trgovine, nego i od onih „besplatnih stvari“ Duška Radovića. I kad već o tome brigu nisu vodili projektanti, sada bi političari trebalo da vide kakav je njihov odnos prema ovom građanskom životu.
Kako su krenuli, sve liči na rutinsku medijsku obradu sličnih slučajeva. Tu je političar (Velimir Ilić) koji se, naravno, poziva na bezbednost i kaže da je „nemoguće“ sada izmestiti trasu, tu je i direktor instituta da sa stručne strane tvrdi isto i mediji da sve to prenesu. Međutim, prošli slučajevi, poput platana na Bulevaru, govore da ovde ni političarima ni stručnjacima ne treba verovati na reč. Jedino što bi se važilo je da se javnost detaljno upozna sa stanjem na terenu i pozove da da svoje predloge kako da se situacija reši. Ali, političarima ta mogućnost nekako ne pada na pamet.
Ne radi se ovde samo o sukobu moderne tehnologije i sujeverja, nego o sukobu unutar modernosti. Na jednoj strani imamo autoritarnu političku volju, medijski spin i želju investitora da ne troši vreme i novac, a na drugoj jednu ljudsku potrebu, jednako važnu koliko i autoputevi. Potrebu koja je ugrožena baš u moderno vreme, a brani se ovih dana i u Turskoj i temeljna je vrednost savremenog građanskog društva.
Na političarima je da u ovom trouglu tradicije i dve modernosti izaberu pravu stranu.
ps.
Na ovom portalu smo raspoloženi da objavimo sve detaljne slike sa lica mesta, predloge i rešenja kako da se drvo ne iseče.
„Projekat je bio na javnom uvidu, prošao sve komisije i revizije i niko se nije bunio. Čak niko od meštana i starešina crkve se nije bunio dok mašine nisu stigle do drveta – kaže Ignjatović.“ (Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP)
Ovde se opet (platani) potvrdjuje da sve što piše u ovakvim člancima verovatno nije tačno. Blic je 29.11.2012. objavio priču o tome da se meštani bune:
„Seljani Savinca protiv izgradnje autoputa koji bi srušio i hrast „kojeg su se i Turci klonili“
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/355465/Seljani-Savinca-protiv-izgradnje-autoputa-koji-bi-srusio-i-hrast-kojeg-su-se-i-Turci-klonili
a LDP ironiše celu priču i još uvek veruje da su platani bili „bolesni“
Jebeš modernizaciju koja nije u stanju da zaobiđe ili premosti jedno drvo.
Autoput jako skupa stvar i njegovo trasiranje nije tako trivijalan posao da bi usput moglo da se ide cik-cak kako kome padne na pamet. Koliko znam presadjivanje tako velikog i starog drveta je isto nemoguce. Mozda bi bilo pomirljivo resenje da se na toj deonici puta (naravno na bezbednoj udaljenosti) posadi i odrzava drvored – lepo izgleda, stiti od buke i stvara mnogo vise O2. Izvodjac radova ili vlada bi mogli da se obavezu. Bilo je po Vojvodini dosta takvih drvoreda, ne znam da li su ih posekli.
Moj predlog je da se drvo ne pomera, nego da ga autoput zaobiđe na takav način da drvo ostane između dva smera kretanja autoputa. Zatim to drvo lepo staviti pod zaštitu, ograditi ga nekom lepom, niskom, drvenom ogradom i osvetliti nekim svetiljkama na sunčevu energiju, odnosno koje će skupljati energiju sunca danju, a osvetljavati noću. Time bi se sibolizovao život, priroda, briga o životnoj sredini, zelene tehnologije, energetska efiksnost, kultura i jedna moderna, samosvesna civilizacija!
IMA LI NEKO SNIMAK TOG DELA AUTOPUTA?
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=07&nav_category=12&nav_id=730037