Palanačkim duhom na duh palanke

Piše: Aleksandar Trklja     –

Vladimir Milutinović je dobro primetio u svom tekstu „Hrast“ da je trenutni konflikt koji je izbio oko izgradnje auto-puta zapravo sukob autoritarne političke volje, sa jedne, i temeljnih vrednosti savremenog građanskog društva, sa druge strane. U celoj stvari posebno je zanimljiva retorika prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića koji u svom poslednjem tekstu za „Večernje Novosti“ kaže: „Moramo da se izborimo sa palanačkim duhom prošlosti. Neki kažu da hoće da brane hrast 600 godina star, a neće auto-put. E, pa ja hoću auto-put.“

Potpredsednik vlade ovde najpre stigmatizuje inicijativu onih koji se suprostavljaju uklanjanju hrasta koristeći, trenutno opšte prihvatljiv, diskurs građanske Srbije. Vučićev „palanački duh“ direktna je parafraza Konstantinovićevog izraza „duh palanke“. Glavna karakteristika ovakvog duha je strah od menjanja i želja za zatvaranjem. Ono što dovodi u pitanje Vučićevo zalaganje za promenu palanačke svesti je rečenica koja se nalazi na kraju gore citiranog teksta. Postupkom stigmatizacije mišljenja drugih kome suprostavlja sopstvenu volju on zapravo nastavlja da neguje način ponašanja koji karakteriše nedemokratska društva u kojima državni funkcioner svoje dužnosti meša sa sopstvenom voljom. U takvim društvima političari imaju posednički odnos prema državi. To je ono ponašanje koje je, da ostanemo na primerima iz bliske prošlosti, moglo da promeni namenu zemljišta u slučaju „Luke Beograd“, da poseče drvored platana radi parking mesta ili da pregovara o vojvođanskom poljoprivrednom zemljištu ne poštujući redovne pravne procedure.

Problem sa ovim mišljenjem i ponašanjem je da je on izraz autoritarne političke volje. Suprostavljanje seči hrasta zapravo treba posmatrati u svetlu promovisanja lokalnih inicijativa i politike brige o životnoj okolini. Politika zelenih u Evropi se razvila tokom 1970-ih i imala je za cilj da promoviše „alternativnu politiku“ zasnovanu na bazičnoj demokratiji i lokalnim inicijativama. Ova politika se naročito zalagala za očuvanje životne sredine, za pronalaženje alternativnih izvora energije i prava manjina. Direktno dostignuće ovih inicijativa je da projekti vezani za transport i saobraćaj u većini EU zemalja danas moraju uzeti u obzir pitanje zaštite zelenih površina, smanjenje nivoa buke ili smanjenje emisije ugljen-dioksida. Nuklearna elektrana „Zwentendorf“ čija je izgradnja započeta 1971. godine u pokrajini Donja Austrija je primer koliko uticajna jedna ovakva inicijative može biti. Izgradnji elektrane se najpre usprotivio Antinuklearni pokret što je savezna vlada ignorisala da bi na kraju nakon što je elektrana bila izgrađena vlada bila primorana da sprovede referendum na kome su građani odlučili da se elektrana nikada ne pusti u pogon. Od 1999 u Austriji je ustavom zabranjena izgradnja atomskih elektrana.

U domaćoj javnosti se ponekad može čuti argument da su ovakve inicijative luksuz razvijenih zemalja. Najskuplji projekti su, međutim, upravo oni gde nema dugoročnog planiranja. Možda je upravo razlog uspešnosti ovih zemalja otvorenost prema promenama iniciranim odozdo a ne samovolja i autoritarni duh ključnih političara. Što je u jednom društvu više uspešnih inicijativa odozdo a manji broj dekreta donetih od strane nekolicine politički moćnih pojedinaca to je ono demokratičnije.

Na kraju, ukoliko je prvom predsedniku Vlade stvarno stalo do promene svesti morao bi znati da se duh palanke ne može promeniti palanačkim duhom.

 

6 odgovora ka “Palanačkim duhom na duh palanke”

  1. admin каже:

    Više udruženja građana i nevladiinih organizacija osudili su današnju izjavu vicepremijera Aleksandra Vučića da je izgradnja auto-puta važnija od hrasta na Savincu, koji se nalazi na trasi izgradnje.
    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/391395/Udruzenja-gradjana-osudila-izjavu-Vucica-o-hrastu

  2. Ištvan Kaić каже:

    Ako je Vučić čitao Milutinovićev tekst, onda bi sada mogao da pročita i Trkljin :-). Mislim da ga je malo ponela simbolika. Odbacio je nacionalističku mitomaniju, a sad koristi građanističku. Jaka zamena. Ali, dobro, simpatično. Čovek se trudi, ali poenta nikada nije bila preći na „suprotnu“ stranu, ili na nečiju stranu uopšte. Hrast star 6 vekova je verovatno u njegovim snovima metafora za Kosovo, dok je autoput, po svom trajektorijalnom smislu, metafora za EU. Ali svaki simbol je napravila nekakva ideologija, zato se slažem sa autorima da je u ovom slučaju biti, takoreći, „neprincipijelan“, „nedosledan“ u Konstantinovićevom smislu reči, prava vrlina i ono što bi trebalo uraditi. Poseći simboličku vezu u glavi između hrasta i prošlosti, i pokazati da jedno obično drvo, koliko god nemo i glupo, može da napravi razliku. Ali samo ako nije simbol ni za šta, nego samo jedno žvalavo drvo.

  3. Zoran Acimovic каже:

    Kako je moguce da niko ne govori o tome da hrast o kojem je rec nije pod zastitom drzave?

    • Bojan каже:

      Naravno da je veliki propust to sto hrast nije pod zastitom. U muzeju Takovsko-rudnickog kraja u Gornjem Milanovcu su nam rekli da je hrast bio predlozen za zastitu pre nekih 10-ak godina, ali da je odbijen (oni ne cuvaju dokumentaciju za odbijene zahteve). U Zavodu za zastitu spomenika rekose da nemaju taj zahtev, sto znaci da on nikad nije podnet! Ko od ove dve strane govori neistinu pitanje je sad?!

      Sa druge strane zasticen je hrast u Takovu (zaseok Sinoševići) koji je u dosta losijem stanju od „spornog“ hrasta!

      Sad nam je cilj da sacuvamo ovaj hrast a posle mozemo ici dalje u smislu odgovornosti za projektovanje, izmene trase, zastite hrasta, ophodjenja prema gradjanskim inicijativama i sl!

      pozdrav iz Gornjeg Milanovca

  4. anfieldroad каже:

    Neverovatno je da niko ne pominje alternativne mogucnosti i varijante. Npr, da deo autoputa ide sa jedne,a deo u suprotnom smeru sa druge strane starog hrasta. Ili, da citav put dobije neznatnu krivinu kojom bi se drvo prosto zaobislo. To su zapravo tipicne iskljucivosti za sve nas. Ovako ili nikako! Vucic se sada prema hrastu odnosi upravo onoliko odvazno i preteci,kao nekad prema“izdajnicima srpskoga roda“.

  5. admin каже:

Pristigli komentari


Pratite objave autora na FB

Po datumima

јул 2013.
П У С Ч П С Н
« јун   авг »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031