Kada si na otvorenom prostoru, izgubljen i ne znaš kuda da kreneš, postoji nekoliko mogućnosti da pronađeš pravi put. Upotrebi kompas. Nemaš ga. Možeš naći strane sveta pomoću sunca i sata. Nemaš sat. Sačekaj noć i orijentiši se po zvezdama. Po zvezdi Severnjači. Ona je sjajna zvezda i uvek se nalazi na severu. Oblačno je i ne vide se zvezde. A, mesec? Ne vidi se ni mesec. Probaj po mahovini. Uvek je jače obrasla na severnoj strani stabla. Možeš i po kori drveta. Po krošnjama. Nema nigde drveta … samo nisko rastinje. Ako je zima i ima snega, sneg uvek brže kopni na južnim obroncima? Leto je. Sve se topi od vreline. Pravoslavni grobovi su okrenuti ka istoku a katolički ka zapadu. Muslimanski grobovi su orijentisani pravcem jug – sever, spomenik je prema jugu … eeeeee, ima izuzetak, Novo groblje u Novom Sadu. Ne zajebavaj. Kakav Novi Sad. Izgubljen sam. Ne znam gde sam? Imaš li mobilni telefon? Imam, ali mi je baterija prazna. Jel nemaš gde da je uključiš? Sada ide psovka, ne preporučljiva za osobe bilo kog uzrasta. To se zove, biti čovek izgubljen u prostoru i vremenu. U ovom slučaju i dezorijentisan sa primesama beznađa i panike.      

Kada se sve ovo prenese na grupu ljudi dobija se Demokratska stranka.

U tolikoj meri prisustvo totalnog odsustva realnosti i odgovornosti za sve učinjeno i manje bolno, neučinjeno. Šta se to dogodilo da ste odjednom pronašli put i to pravi put. Šta vas je orijentisalo? Očuvanje moći i kriminalno sticanje novca. Gde vam je novo političko i društveno viđenje ove zemlje koju ste ojadili da je nenormalno i nemoralno da uopšte imate hrabrosti da se pojavite u javnosti?

Šta nudite od kadrova? Ove vaše ministre po zatvorima ili ove koji čekaju da budu procesuirani? Da li među te spadaju i mlađi kadrovi kao Dragoljub Mićunović, zarastao u fotelju.

Gorica Mojović po kojoj se paučina uhvatila, bivša pomoćnica gradonačelnika Beograda za kulturu. Tom delatnošću bavila se i kao član Saveza komunista i maltene, odlučivala koja knjiga će ugledati svetlost dana, a koja ne!  Čuvena sastavljivačica dokumenta  o kulturi koji nosi ambiciozan naslov –   Strategija promena. Kulturna politika, umetnost, kreativni kapital se uopšte ne spominju, a kultura se  shvata kao kultura političkog dijaloga, a pola stranice je popunjeno frazama o pravu svake nacije na kulturni identitet. Dotična, na žalost još uvek žari i pali i spletkari po obogaljenoj i na prosjačkom štapu beogradskoj kulturi, kojoj je i sama ponajviše doprinela.

Objavite koliko vas je članova napustilo i zašto? Koliko je iz vrha stranke prebeglo i pobeglo. Koliko ste uništili običnih ljudi, razočaranih i osramoćenih, posle onoliko godina gubljenja zdravlja i nerava po ulicama Beograda i gradovima i malim mestima Srbije, bežeći od batinaša a verujuči vama?  Iskoristili ste sve radi sebe. Možda najgore od svega, koliko ste mladih i stručnih osoba odbili od stranke, onih koji bi ušli u nju da vas nije. Naplaćujete im još i članarinu?  Vi ste pošast Demokratske stranke.   

Obiđite bolnice u Beogradu i Srbiji ali bez najave. Skoknite malo u sred mnogih neradničkih dana do domova za stare i napuštene osobe. Do domova za osobe sa posebnim potrebama. Do duševnih bolnica, jer sve su to građani naše zemlje. Do zatvora. Do udžerica na kraju grada, da vidite, ne da osetite, jer to niste u stanju, šta imaju za večeru? Gde deca spavaju?  Kako se greju?     

Tu bi neki pravi ljudi možda pronašli kompas i izgubljeni put.

I nije vama važno ko će doći na čelo stranke a ni narodu. Sasvim je svejedno. Svi ste vi isti. Nijedan nema program ni želju, kao što nikada nije ni imao. Da ne sučeljavate možda konstruktivne planove i ideje o tome kako će narod da živi bolje u Srbiji.  Što reče jednom jedan – malo morgen!

I ko su ti „novi“ ljudi u stranci? Odakle dođoše? Šta donesoše sa sobom? Ili su i oni došli da nose? Neće gost kada dođe u stranku moći ni da sedne više nigde.

I uklonite sliku bivšeg predsednika DS i premijera Srbije Zorana Đinđića sa reklamne slike Snaga pristojnih ljudi.  Zaslužio je bar toliko poštovanja.

                                                                                                       Čedomir Petrović