Još kada sam prvi put čuo reči „moral“ i „ostavka“ povezane u „moralnom činu“, nešto mi je tu bilo sumnjivo. Ispadalo je da je baš „moralni“ čin, čin koji nema nikakve realne razloge u objektivnoj krivici ili subjektivnom osećanju krivice, nego je „moralnost“ figurisala kao znak da to dvoje ne postoje. A trebalo bi da bude baš obrnuto. Moral bi trebalo da bude povezan upravo sa objektivnom krivicom i subjektivnim osećanjem krivice.

Zbog toga smatram da nisu opravdani pozivi na ostavke lidera stranaka koje nisu dobro prošle na ovim izborima. Lepo je što su neki dali ostavke, ali nešto se nisam baš obradovao zbog toga, pošto ostavka na jednu političku poziciju koja ništa ne valja ne znači mnogo.

Ostavku, dakle, oni koji je još nisu dali ni ne treba da daju ako ne misle da u njihovom postupanju ima razloga za objektivnu krivicu za neuspeh i ako nemaju subjektivni osećaj krivice, a kako se čini, oni to sigurno nemaju. Prema tome, njihove ostavke nemaju nikakv sadržaj pa ih ne treba ni davati.

Drugo je pitanje što svim tim strankama treba temeljna rekonstrukcija i da to zahteva i nove ideje i ljude, ali mi za sada ne znamo da li to novo mora da ne uključi u sebe i sada aktuelne ljude na nekim drugačijim pozicijama.

Posebno je besmislen pritisak koji je, vidim, pravila Danica Vučinić u emisiji „Jedan na Jedan“, da bi trenutna pokrajinska vlada iz „moralnih razloga“ lošeg rezultata na izborima trebalo da razmisli o ostavci:

NE POSTOJI OBAVEZA DA SE O OSTAVCI RAZMIŠLJA ZBOG TIH RAZLOGA.

Kada bi ona postojala onda bi zaista trebalo da imamo izbore samo na republičkom nivou.

Ako bi DS trebalo da razmišlja o pokrajinskim izborima, to bi mogla da čini iz POLITIČKIH razloga, tj. ako procenjuje da će njihova pozicija u budućem periodu biti bolja ako sada prepuste kormilo drugima, kada znaju  da im je popularnost opala, kako bi brže pronašli novi legitimitet. Ali, ne postoji obaveza da se to učini, obaveza koja bi ukazivala da moral ima išta s tim.

Isto tako, nema ništa moralno problematično u činjenici da je neka stranka osvojila 100.000 glasova a ne 150.000, ili koliko je već potrebno za cenzus. 100.000 ili 75.000 ljudi je ogroman broj za svaku pohvalu.

Iz moralnih i iz političkih razloga nije trebalo praviti stranke u kojima odlučuje samo lider, nije trebalo zagovarati pogrešne političke ideje, nije trebalo tolerisati korupciju i sve ostalo – a kada ste sve to činili, ostavka kao takva neće tu popraviti mnogo.

Da zaključimo kao malopre: Važnije je da znate šta je moralna obaveza, nego da iz „moralnih razloga“, o kojima nemate pojma, date ostavku.