Pre oko mesec dana ovde smo predložili rešenje misterije stope nezaposlenosti, koja se navodno u poslednjih godinu dana smanjila sa 24.1 na 20.3%. Rekli smo da, pošto se broj nezaposlenih nije značajno smanjio, a broj zaposlenih se nije povećao, jedino objašnjenje za smanjenje jednog razlomka, može biti povećanje broja u imeniocu koji se odnosi na ukupan broj onih koji rade ili traže posao preko Biroa ili van njega. Po našem računu taj broj se povećao za više od 500.000 ljudi, a da tu promenu niko javno nije saopštio ili pokušao objasniti.
OK. To je bio zapažen tekst, međutim, ekonomisti su se zadržali na čuđenju i neverici i nisu se upustili u same brojke.
Danas se misterija međutim samo povećala. Kako je pre dva dana saopštio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje stopa nezaposlenosti nastavila je da pada i sada iznosi 17.6%.
Kako je to moguće?
U ovoj vesti RTS nalaze se novi podaci:
Martinović: Opada stopa nezaposlenosti
Generalni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je u Kraljevu da stopa nezaposlenosti kontunuirano opada i da trenutno iznosi 17,6 odsto, sto je najnize u poslednjih nekoliko godina.
Zoran Martinović je rekao da je na evidenciji službe za zapošljavanje 52.000 ljudi manje u odnosu na februar ove godine.
U Srbiji je trenutno nezaposlenih oko 741.000, a za aktivne mere zapošljavanja iz republičkog Budžeta je preko NSZ opredeljeno oko 600 miliona dinara.
_____
Dakle, po svemu sudeći Zavod logici ne veruje. Hajde da vidimo šta bi ove brojke mogle da znače.
Po Zavodu, u Srbiji je trenutno 741.000 nezaposlenih, u februaru je bilo 52.000 više nezaposlenih, ali je razlog za to sezonski pad broja nezaposlenih. Ako pogledamo grafik koji potiče sa sajta NSZ :
vidimo da je broj nezaposlenih manji u odnosu na februar za 50.000, ali je u odnosu na oktobar 2013. manji samo za 20.000 ljudi.
Prema RSZ, stopa nezaposlenosti je u oktobru prošle godine bila 20.1%, a sada je prema direktoru 17,6%.
Iz tih brojki možemo da izračunamo ukupan broj ljudi koji rade ili traže posao (Ukupna radna snaga, recimo UR u terminologiji RSZ ovo je „radna snaga“ ili „aktivno stanovništvo“):
Oktobar 2013: UR = 760052/20.1 x 100 = 3.781.353 građana.
Oktobar 2014. UR = 741000/17.6 x 100 = 4.210.227 građana.
To znači da se u poslednjih godinu dana pojavilo novih 428.834 građana koji traže posao MIMO ZAVODA, jer je onih koji traže posao preko Zavoda, prema podacima, 20.000 manje.
U prethodnom članku računali smo da je u septembru prošle godine stopa nezaposlenosti bila 24.1%, iako to grafik Ministarstva finansija ne pokazuje, iz prostog razloga što je ministar rada tvrdio da je pad stope nezaposlenosti u poslednjih godinu dana iznosi 3.8%. U stvari ako na grafiku gledamo samo poslednjih godinu dana (septembar 2013 – septembar 2014) stopa nezaposlenosti se povećala sa 20.1 na 20.3, ali to ne bi zvučalo interesantno. Sada smo koristili, ne podatke iz izjava, nego samo iz grafika. I ti podaci pokazuju da je 429.000 građana više na tržištu rada, koje niko ne pominje.
Međutim, problem tu nije gotov, kada je ministar rada tvrdio da se stopa nezaposlenosti smanjuje u poslednjih 7 meseci, i kada direktor NSZ poredi sadašnje stanje sa februarom ove godine, i jedan i drugi zaboravljaju da nam kažu da je smanjenje broja nezaposlenosti u ovom preiodu godine redovna pojava. Srećom tu je grafik sa sajta Republičkog zavoda za statistiku:
On ima oblik sinusoide, pa je gornji grafik sa crvenim linijama samo jedan talas u godišnjoj sinusoidi. Broj nezaposlenih se u stvari svakog oktobra vraća na svoj godišnji minimum, a ove godine su mu iz NSZ pomogli dodatnim brisanjem lica sa evidencije. Međutim, 20.000 manje nezaposlenih na Birou nedovoljno je da objasni smanjenje stope nezapslenosti za 2.5 %. Tek novih 429.000 ljudi koji traže posao to mogu.
Nezgoda je što se na sajtu RSZ može naći i grafik koji prikazuje kretanje broja lica koja traže posao. Taj broj se od oktobra 2013. nije povećao za 429.000 , nego je ostao približno isti:
Opet je, dakle, ostala misterija: Ko su ovih 429.000 novih građana koji traže posao, u odnosu na vreme pre godinu dana? A njihovo postojanje je ključno za ovo novo smanjenje stope nezaposlenosti.
Ako pogledamo grafike koji prikazuju kretanje broja ZAPOSLENIH, sve će biti jasnije:
Isto je i kod privatnika:
U tekstualnom delu izveštaj RSZ o trendovima kaže isto:
Lica koje traže posao:
Jedino se stopa nezaposlenosti u ovom izveštaju, koliko vidim, NE POMINJE.
Da li je broj Lica koji traže posao (ukupna nezaposlenost) u nekoj vezi sa brojem koji smo gore nazvali UR (ukupna radna snaga) ostaje nejasno. U svakom slučaju tog broja NIGDE nema, koliko ja mogu da vidim, a ON je u imeniocu stope nezaposlenosti.
Stopa nezaposlenosti se pominje samo u medijima.
Eto, ovako stoje stvari po logici.
Ekonomisti i statističari će sigurno ovo znati bolje objasniti.
16.11.2014 Danas.rs
Vulin: Cilje nezaposlenost ispod 20 odsto
Autor: FoNet
Ministar za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da očekuje da do kraja godine stopa nezaposlenosti u Srbiji padne ispod 20 odsto i da neće biti veća od 19 odsto.
Vulin je na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavio rezultate rada svog Ministarstva u proteklih šest meseci rekao da je pad nezaposlenosti konstatovan posle usvajanja Zakona o radu i pojačanih aktivnosti inspekcije rada, uz
konstataciju da je 2012. godine nezaposlenost bila 26 odsto.
On je ocenio da se stvari, ne dovoljno brzo, ali ipak menjaju na bolje.
– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/vulin_cilje_nezaposlenost_ispod_20_odsto.83.html?news_id=85791#sthash.pqwuAY9Q.dpuf
Trenutna stopa nezaposlenosti u Srbiji je 17,6 odsto i na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 741.000 nezaposlenih, kaže direktor te institucije Zorana Martinović.
On je na konferenciji za novinare u Čačku rekao da je broj nezaposlenih u Srbiji smanjen u odnosu na prvi kvartal ove godine za 52.000, a stopa nezaposlenosti za 3,2 odsto.
„Nekoliko je razloga što je smanjena stopa nezaposlenosti – stvoren je povoljniji privredni ambijent, doneti su važni sistemski zakoni, kao što je Zakon o radu, izmene Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje i porezima na dohodak građana, kao i veliki uticaj inspekcije rada na smanjenje rada na crno“, rekao je Martinović.
Prema njegovim rečima, najviše nezaposlenih ima prvi i drugi stepen stručne spreme i srednju stručnu spremu.
Martinović je ocenio da se sada najbrže zapošljavaju inženjeri informacionih tehnologija, elektronike i elektrotehnike, stručnjaci iz oblasti finansija, farmaceuti, lekari sa specijalizacijama, kao i keramičari, varioci i kuvari.
Tagovi: nezaposlenost , st