Pošto se priprema novi zakon o platama, evo nekih predloga:
1) Odrediti istu osnovicu za sve plate u Javnom sektoru (JS). Najbolje da ta osnovica bude istovremeno i minimalni iznos plate.
2) Utvrditi obavezu da se realne neto zarade (plate + svi dodaci) za celi javni sektor moraju mesečno dostavljati Upravi za trezor.
3) Uvesti javnost podataka Uprave za trezor o platama u javnom sektoru po kategorijama zaposlenih.
4) Ograničiti ukupnu neto zaradu u celom JS na 150.000 dinara.
5) Uvesti progresivno smanjenje plata u rasponu od 50.000 do 150.000 umesto sadašnjeg linearnog smanjenja svih plata od 10%.
6) Dozvoliti podelu dela profita iz profitnog dela JS (onog koji ima konkurenciju na tržištu) i obavezu smanjenja plata u slučaju gubitaka.
7) Otvoriti mogućnost rasta zarada u neprofitnom JS posle smanjenja deficita države uz fiksne odnose najmanje i najveće plate na 1:7, odnosno, odnosa prosečne i najveće zarade u JS na 1:3.
Zašto:
– Ista osnovica za sve plate u JS je samo pitanje matematike. Međutim, ista osnovica bi dala mogućnost lakšeg upoređivanja plata u celom JS.
– Javni podaci o realnim zaradama omogućili bi upoređivanje realnih zarada, a ne samo nominalnih plata.
– Javnost podataka iz Uprave za trezor omogućilo bi poređenje iznosa plata i dodataka na platu po delovima javnog sektora, koje je danas praktično nemoguće.
– Ograničenje visokih plata je mera štednje zbog prezaduženosti zemlje koja ne ugrožava osnovni standard nikome, a na pravo mesto adresira odgovornost za sadašnje stanje.
– Progresivno smanjenje plata je mera u korist smanjenja raspona zarada u JS iz istih razloga.
– Podela profita omogućava da veće zalaganje i uspešnost na poslu rezultiraju većom zaradom.
– Povećanje zarada u neprofitnom JS bi praktično bilo vezano za povećanje osnovice koje se svake godine određuje budžetom.
(gore se pod javnim sektorom misli na državnu upravu, sve agencije, NBS, školstvo, zdravstvo, policiju, sva državna preduzeća i preduzeća u kojima država ima veći deo akcija, pa čak i na od strane države postavljena lica u manjinski državnim preduzećima, kao što je NIS, dakle, celi javni sektor)
