Da li Tadić veći junak od Vučića? Ko o ekonomiji ne zna ništa, Tadić ili Vučić? Da li su koke nazeble s pravom ili ne? Posle nedelju dana preventivne pauze zbog poplava, čini se da se kampanja zahuktava, polako se otvaraju esencijalna i životna pitanja. Nego da i ova kolumna ne prođe cela u ironiji, izgleda da i nije baš tako. Čini se da je sasvim suprotno i da se ova kampanja namerno guši, kao da je cilj da sledećih 40-tak dana ne donese ništa. Da ti dani do otvaranja birališta što pre i neprimetno prođu, a onda da se rezultati sa prošlih izbora ili iz naručenih istraživanja javnog mnjenja ponove i dođe nova-stara vlada koja će, naravno, nastaviti reforme.

Bože me prosti, čovek bi pomislio da se izbori – zapravo redovni izbori u jednoj zemlji, četiri godine posle prošlih redovnih izbora – raspisuju samo da bi se nadoknadio deficit vladajuće stranke na lokalu. Ova kampanja čini se kao neka manja peripetija na putu one poznate koke koja je pošla na pazar, pa ukaljala nogicu, onda su joj razni rekli Neću! – prvo grm, pa koza, pa vuk, pa selo, itd – ali se na kraju ipak našao neki miš, stao gristi sedlo i koka je stigla na pazar kao da nijednog Neću! nije ni bilo.

Ovoj kampanji, i pored jučerašnje živahnosti, pisano je da ne sme da postoji. I to ne treba da nas čudi. Bio sam premlad da pratim politiku u bivšoj Jugoslaviji za vreme socijalizma, ali sam siguran da na ondašnjim izborima zapravo nije bilo izbora, pa sledstveno tome ni kampanje. Kladim se da se i tada tražilo „ujedinjenje“ radnog naroda i rukovodstva pred zadacima koje donose reforme. Pogledajte malo bliže šta nam mediji i političari poručuju. Politika je izvestila da je koalicija SDS, LDP, LSV predala listu i odmah izračunala ko će sa liste ući u parlament ako ova koalicija dobije isti procenat glasova od pre 2 godine, kao da se ništa ni pre kampanje ni u kampanji niti može, niti hoće promeniti. Trenutni premijer je krenuo u kampanju sa tvrdnjom da opozicija nema program i zatražio da se ujedinimo. Ali, zna i on da ujednjenja nema oko nekog specifičnog programa i da se program mora maksimalno razvodniti ako želimo da ga svi prihvate. On se odlučio da ističe da je veći „junak“ i da „više radi“ od lidera opozicije.

I sad zamislite prosečan par birača koji, kako reče kolega Neven Cvetićanin, misle samo o tome da dete odvedu u vrtić i daju mu nešto za doručak, kako posmatra ovu kampanju:

– Ovaj Vučić je stvarno veći junak od Tadića, Tadić je nekako mlak, nema taj šlif za junaka.
– Da, a i ne razume se u ekonomiju, znaš ono kad je pitao da li su kokoške nazeble posle poplava?
– Jeste, bogami, i Vučić radi od jutra do mraka, a Tadić – ne!

Ne zna se baš tačno šta je bilo smešno u Tadićevom pitanju o kokoškama. Sumnjam da pitanje nije besmisleno zato što kokoške ne mogu da nazebu, nego zbog neizrečene tvrdnje: „Ma koga briga za nazeb kokošaka – mi to koljemo, bre!“

Na sličan način je zamišljeno da protekne i ova kampanja. Nema tu, za sad, pitanja koja se tiču pravih potreba i stvarnog mišljenja birača. Ustežu se da to kažu, ali odgovor kreatora ovakve kampanje na pitanje kakva će ona biti bio bi sličan ovom gore: „Ma kakvi birači i njihovi interesi, mi to… režemo, bre!“

„Bolni rezovi“, moraju da se nastave.

A biračke koke, ako hoće da prežive i stignu na svoj pazar, moraju malo više da se potrude.

(12/48)

prethodna „usmena kolumna“ u Talasanju