Danas sam na tw izražavao nezadovoljstvo intervjuima koje su sa Borkom Stefanovićem i Jovom Bakićem imali Olja Bećković (NIN), Ljubica Gojgić (Pravi ugao) i Nenad Mihailović (Lični stav). Tačnije, jednim delom tih intervjua. Mislim da su svo troje davali suviše značaja optužbi koju se širi iz DS da je Borko Stefanović dobio novac od Vučića kako bi formirao Levicu Srbije i tako oslabio DS. Čini mi se da su Nenad i Olja pokazali da su i sami skloni da se slože sa tvrdnjom DS, dok je Ljubica možda toj tezi dala nešto istaknutiji značaj nego što ona zaslužuje.

No dobro, neko bi mogao pomisliti da je jasno zašto mi ova optužba smeta, pošto na ovim izborima podržavam Levicu Srbije. Međutim, čini mi se da moji kriterijumi u ovoj stvari ipak nisu toliko slabi, pa ću pokušati da to argumentujem.

Naime, da li se zastupanje tvdnje da je Borko Vučićev čovek može podvesti pod lični stav?

Na primer, legitiman lični stav je podržavati nekoga na izborima (vidim danas da će Teofil Pančić podržati DS, Basara je svojevremno podržao LDP itd, a da to nimalo ne smeta njihovom novinarskom i intelektualnom autoritetu), legitimno je zastupati levicu ili desnicu, biti za i protiv NATO itd. Ali, mislim da pretpostavljati da je neko dobio pare od nekoga nije legitimno.

Na primer, na Dvogledu ima sigurno bar stotinak mojih tekstova u kojima se kritikuju razne vlasti, pa i ova trenutna, ali ni u jednom tekstu nema trdnje da je, recimo, Vučić nemački špijun, da je dobio pare od Francuza ili da ima gomilu nekretnina. To je zato što te tvrdnje nisu legitiman lični stav. To su tvrdnje koje bi morale biti posledica istraživanja, koja u najvećem broju slučajeva, nisam u prilici da obavim. KRIK je možda obavio bar deo njih i to je dobro.

Slično je i sa optužbom koja je zauzela toliko mesta u pomenutim intervjuima. Ova trdnja je samo trač koji su smislili članovi DS iz dosta očiglednih razloga, pošto je Borko Stefanović bivši popularni potpredsednik DS i sigurno je u stanju da privuče deo bivših glaača DS. Da je pitanje bilo u ovoj formi:

„Šta kažete na tvrdnje iz DS da ste dobili novac od Vučića da ih oslabite?“

ono bi moglo da se opravda novinarskom radoznalošču i željom novinara da pita ono što već kruži u javnosti i zatim pređe na nešto drugo. Ali, isto pitanje izrečeno kao implicitna tvrdnja ili ponovljeno 14 puta – kao izražavanje ličnog stava – je nešto sasvim drugo.

Nijedan od ovih novinarka/ki nije naveo bilo koji dokaz za ovu tvrdnju osim činjenice da LS verovatno slabi DS (osim, naravno , ako DS ne uspe da nadoknadi izgubljene i privuče nove glasače) i da je „logično“ da neko daje novac, a pošto je najviše novca kod Vučića, da je taj neko upravo on.

Međutim, da se vratimo na sada aktuelni slučaj KRIK-a: nije li jednako logično da je neko ko nosi pirsing sklon sadomazohizmu? Nije li logično da je neko ko je razgovarao sa osuđenim kriminalcima i sam kriminalac ili makar blizak kriminalnom miljeu? Nije li logično da je neko ko je sedeo sa nekim špijunom – špijun? Pa, sve je to „logično“ u veoma rastegljivom smislu logike, upravo onom smislu koji u pravom novinarstvu treba da se izbegava.

Isto tako možemo reči: nije li logično da, pošto svaka opozicija slabi vlast, da je onda jedini razlog koji okuplja opoziciju „mržnja protiv vlasti“? Ako je to logično, onda je logično i da je svako okupljanje koje možda slabi nekoga, usmereno protiv njega i preduzeto samo da bi se njemu napakostilo, pa je onda Vučić u pravu kad poziva na ujedinjavanje oko njegovog programa i samim tim na nestanak opozicije „kojoj je jedini program mržnja“? Nije li, najzad, logično da sam ja ovo napisao samo zato što podržavam Levicu Srbije?

Poenta je, međutim, da ništa od ovoga nije logično.

Tvrdnja da je Borko dobio pare od Vučića nije nikakav lični stav.

Ona je nastala upravo u atmosferi gde je svaki pravi lični stav zabranjen i proskribovan, pa je onda jedini način da se politički borite protiv nekog to da o njemu imate navodni lični stav da je špijun, da dobija pare od nekoga ili da je sadomozohista.

Mislite o tome.

(15/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Šta Olja nije pitala Borka?