Jedan od crnih utoraka dogodio se i danas. U Briselu su ponovo stradali obični ljudi zato jer je neko danas i u ko zna koliko navrata u prošlosti odlučio kako neki rat, neko bombardovanje, neko ubistvo nevinih i nije tako loša ideja. Gorki ukus ostavlja saznanje da u 21. veku, pored interneta i hiljada godina civilizacije, još uvek ne možemo planetarno da kontrolišemo sile politike.

U Srbiji stanje isto. Juče 3iposatno nasilje nad logikom koje sam propustio. Ali, pogledao sam nekoliko emisija na malim formatima – poslednje Necenzurisano na TV Šabac i neki raniji Lični stav sa Markom Vidojkovićem i Sašom Radulovićem. Ništa ohrabrujuće nisam tu video. U prvoj emisiji predstavnica DS i predstavnik LDP po ko zna koj put ponavljaju: “Vidite da ste pogrešili pre 4 godine, izaberite nas ponovo”. Ne baš tim rečima, ali suština je to. Nije DS ništa grešila dok je vladala, nego su građani pogrešili. Sada je vreme da to shvate i ponovo izaberu DS. Posebno bi trebalo da paze da ne glasaju za stranke koje neće preći cenzus, što je bio komentar na nove pokrete DJB i LS. Dakle, Demokratska stranka nudi sebe od pre 4 godine, a svoju prednost u odnosu na nove pokrete sažima u predviđanje da ona prelazi cenzus, a oni ne. Hm. Kakva privlačna poruka, posebno ako se iko još seća tog pre.

Evo nekih citata, Srbijanka Turajlić, 03.04.2011:

Doveli su nas do reda za buđav hleb

Na pitanje može li Vlada Srbije, kad već to nije uradila u protekle tri godine, dovesti do toga da barem svi imamo parče svežeg hleba, Srbijanka Turajlić odgovara da se plaši da ne može i dodaje da, što je najgore od svega, ne vidi ni da je Vladi stalo do toga da li ljudi jedu svež ili buđav hleb. „Njih samo zanima kako će da uzmu pare i ništa drugo. Oni donose odluke o novim porezima a ljudi ne mogu da plate ni one stare. Koga to zanima? Porasla je cena hleba, pa ko ima neka kupi svež, a ko nema, neka čeka u redu za buđav ili neka ga mesi kao što je radio devedesetih. Za našu vladu je, izgleda, veliko dostignuće to da ljudi mogu da kupe bajat hleb. Zato celokupno stanje Srbije danas liči ne samo na buđav hleb, već i gore od toga“, navodi ona.

Turajlić podseća da je Savet za borbu protiv korupcije 2001. godine osnovan iz istinske namere da ukazuje na korupciju i pomaže Vladi da se sa njom uhvati u koštac.

„To je, bez sumnje, bila čestita namera Zorana Đinđića koji ga je i osnovao. Ali od 2003, odnosno nakon njegovog ubistva, niko i ne obraća pažnju šta Savet radi i kakve izveštaje pravi. Niti ih čitaju oni kojima su namenjeni, niti se ide tragom njegovih nalaza“, dodaje ona.

Ovaj citat deo je sukoba Milana Beka i Verice Barać, tadašnje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije. Vlada Mirka Cvetkovića nije htela da pročita nijedan njen izveštaj. Ali su Novosti tada o Verici Barać objavili ovo:

Koga savetuje Baraćeva?

Cela jedna mreža „sveznalica“, poput hobotnice, danas u Srbiji ispija znanje narodu i prosipa obmanu o svojim „otkrićima“, „preporukama“, „saznanjima“, „prognozama“…

Zna li neko, na primer, ko je danas, šta je, sa kojom funkcijom, sa kojim zadatkom, Savet za borbu protiv korupcije, pod okriljem i na budžetu Vlade Srbije?…

Još uvek aktuelni, sada opozicioni, urednik Vremena Dragoljub Žarković, dodao je svoj sud:

“Vlade su se menjale, samo nju (Vericu Barać) niko nije promenio. U međuvremenu, korupcija je još porasla, osnovana je i Agencija za borbu protiv korupcije, ali Savet opstaje.”

To je bilo to vreme. Danas, pak, potpredsednica DS kaže da je EU za SNS samo izvor para. Na primedbu Antonele Rihe da je to tako bilo i za DS, Nataša Vučković odgovara da to nije tako i da su se oni zalagali za “vrednosti” EU.

Da.

Na žalost, “vrednosti EU” nigde više nisu ono što su bile. Ostale su verovatno samo u ponekom čoveku ili možda u puno ljudi, koji na žalost još uvek ne mogu da kontrolišu politiku oko njih. I dok se u Hrvatskoj ministar kulture identifikuje sa fašističkim Desantom na Drvar, nije sve tako crno. U emisiji Nedeljom u 2 na HRT, juče, voditelj tima reforme obrzovanja Boris Jokić završava svoje gostovanje citatom Milana Mladenovića: “Ovo je zemlja za vas, ovo je zemlja za sve naše ljude”.

Otud Gorki okus (Azra) u naslovu.

(18/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Vučić kao duh iz neoliberalne lampe