Možda ne znate Jovicu, ali on je veoma zanimljiv lik. On je onaj mitski seljak koji je Vuku Draškoviću, kada je bio opozicija, rekao “Glasaću za tebe kada budeš vlast”. Primetili ste da Jovica ne haje puno za demokratiju. On je neka vrsta enigme: on je i za Kosovo i za Evropu, on je i za kapitalizam i za socijalizam, a najviše voli da ne bude ni za jedno ni za drugo i da ne odaje svoje političke stavove. Mnogi misle da je postojanje Jovice i sličnih Jovici pokriće za tvrdnje iz agencija za istraživanje javnog mnjenja kako Vučić ima podršku od 48% opredeljenog biračkog tela, iako vi ne znate nikoga ko će da glasa za Vučića.

Jovica je glasač kome se ulaguju skoro sve naše stranke. Retko kojoj od njih je bitno da li će za njih glasati sloj ljudi koji je politički svestan, opredeljen i aktivan. Stranke, u proseku, misle da će taj sloj ionako glasati za njih, ali je tajna uspeha da se dopre do Jovice. Jovicu zamišljaju kao domaćina koji živi van Beograda, po prirodi je konzervativan, voli da bude veliki – ili nešto manji – Srbin, slavi slavu, plaši se vlasti i prilagođava se većini.

Jovica je ovakav Jovica najviše u predstavi svog parnjaka Perice iz kruga Dvojke. Perica se užasava većine stvari koje za njega predstavlja Jovica. Užasava se njegovog nacionalizma, netolerancije, zatucanosti, njegovog verovanja u vođe i njegovog sitnog materijalizma. Perica proklinje činjenicu da sa Jovicom deli istu državu. Ako je malo radikalniji, Perica svoj konflikt sa Jovicom rešava tako što baca hejt na demokratiju, voli da ponavlja priču o dva vuka i jagnjetu koji demokratski odlučuju šta će za večeru. Ne treba podsećati da su za Pericu ova dva vuka upravo dvojica Jovica. Perica misli da se Jovica nikad neće promeniti. U vezi ovih predstojećih izbora on misli da je sve izgubljeno još pre 4 godine, kada je grupa Izvoljevača mislila da može da kazni demokrate zbog loše vladavine, pa je tako dovela bivše radikale na vlast. Sada kada su ti bivši radikali dobili priliku da se ustoliče, na njih se nadovezao i Jovica i sada je u njima počeo da gleda vođe i spasioce.

Izvoljevači (poznatiji kao beli listići) mislili su da je u Srbiji moguće kažnjavanje demokrata ne shvatajući da je čitava tajna ovdašnje politike u tome da Jovica ne dođe na vlast, odnosno, da njegove predstave ne postanu vladajuće. Jedno vreme je uspevalo da se poslovična autoritarnost i konzervativizam Jovice nekako oslabe obećanjima o velikim parama koje će nam dati EU, ali onda nas je EU debelo razočarala i prestala da odašilje signale o parama, tako da više ništa nije stajalo na putu da Jovica najzad pokaže svoje pravo lice. Možda bi se sve još i dalo spasti da Izvoljevači nisu tražili demokratiju onde gde je jedino smislena diktatura, prosvetiteljska, ali ipak diktatura.

Jovica i Perica čekaju izbore u aprilu – Jovica kao deo anonimnog mnoštva koj će doneti većinu Vučiću, a Perica proklinjući svoju hudu sudbinu, sa naglaskom na doprinos Izvoljevača svemu tome.

Niko i ne sluti da su Jovica i Perica samo imaginarni likovi koji predstavljaju manjinu ljudi u Srbiji. Pored njih dvojice, 24. aprila će na izbore realni ljudi koji imaju i više individualnosti od Jovice i više tolerancije od Perice.

Realni ljudi koji, ako žele, mogu da donesu promenu i kazne i ovu vlast.

Ps.

Više o Jovici i Perici možete čuti na ovom linku.

(21/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Levica i „nacionalno pitanje“