Na ovim izborima, cilj Levice Srbije je da uđe u parlament, kako bi i Srbija imala stranku levice u svojoj skupštini. Paradoksalno je da je pobeda leve politike, danas verovatnija u SAD nego u Srbiji. Iako će i tamo to ići teško, postoje šanse da jedan kandidat, sada već čuveni Berni Senders osvoji nomiinaciju Demokratske stranke, a onda bi verovatno odmeravanje sa Donaldom Trampom bilo krajnje neizvesno. Pred odlučujuće preliminarne izbore ovog utorka u Njujorku, deo evropske javnosti pruža podršku Sendersu, akcijom #EuropeForBernie. Uskoro će nešto slično uslediti i u Srbiji.
Međutim, u ovom pogledu, između Srbije i SAD postoji sličnost, iako je u ovom trenutku javnost SAD, na neki način levlja od javnosti Srbije. Kako je došlo do toga?
Neki dan sam preslušao intervju sa Larijem Kingom u kome je on objašnjavao i svoje viđenje Bernija. Kaže da se dugo znaju i da je Berni uvek bio socijalista. On, kaže Lari, veruje da ljudi, samim tim što su građani SAD, imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Zanimljivo je da Lari King tu dodaje i ovo: “većina zemalja sveta je socijalistička, Engleska, na primer”.
Kakvo različito shvatanje pojmova. Za jednog Amerikanca svet u kome postoji plaćeno trudničko bolovanje ili socijalna zaštita, sigurnost da ćete biti lečeni u državnim bolnicama, ako ste bolesni – čini se kao socijalizam, bez obzira što se u nedavnom članku u Gardijanu tridesetogodišnja istorija neoliberalizma u Britaniji vidi kao izvor svih njenih trenutnih problema. Na stranu neoliberalizam, ali vi imate 3 nedelje godišnjeg odmora, to je za nas socijalizam, smatra Lari. Lari King se, uz to, ne libi da sam definiše pojmove, što je dobra odlika Amerikanaca.
Kod nas je potpuno drugačije. Za nas su socijalizam “kolhozi i sovhozi”. Inače, roman Mihaila Šolohova “Tihi don”, koji opisuje vreme stvaranja kolhoza, još uvek je literatura u našim gimnazijama. Za nas je socijalizam nešto između Golog otoka, “titoizma”, krađe imovine društvenih preduzeća i zaduživanja. Nije slučajno što je Levica Srbije dočekana na nož u neoliberalnim medijima – istim onim za koje je i Siriza pre godinu dana bila partija “ludaka” i “prevaranata”. U našem imaginarijumu socijalizam još uvek simbolizuje Staljin, “verbalni delikt” i Jugoslavija, koju smo navodno skupo platili.
Ono što je socijalizam sa za nas, o tome Lari King i Berni Senders ni ne sanjaju. Postoji ogromna diskrepancija između naših pojmova i pojmova američke javnosti.
Pa ipak, u novim odnosima u svetu u kome su SAD dominatna sila, koja ima kako meku, tako i tvrdu moć na ovim prostorima, mi od SAD pozajmljujemo većinu naše političke kulture. Pogledajte samo naše predizborne kampanje koje su se ove godine pomerile za nijansu dalje u sličnosti sa američkim izborima, sa malim tablama i posterima koje drže svi ljudi u pozadini lidera koji drži govor.
Ako Senders pobedi, možda ćemo iz SAD uvesti i novi pojam socijalizma. Videćemo da se savremena levica i savremeni socijalizam mnogo više tiču transparentnosti, monopola, korupcije, solidarnosti i oporezivanja nego sovhoza i kolhoza. Tada možemo očeikvati da neka buduća Levica Srbije ne samo uđe u parlament, nego pobedi na nekim narednim izborima.
A u utorak, GO SANDERS!
#EuropeForBernie
(44/48)
prethodna kolumna: Kako je Vučić pojeo lokalne izbore
Ja sam jedan od onih za koje „socijalizam još uvek simbolizuje Staljin, “verbalni delikt” i Jugoslavija“ i koji smatra da Jugoslaviju nismo navodno nego zaista skupo platili. Povodom prvog, to je stvar politicke istorije, da su Ameri imali svog Staljina ili Tita, verzije socijalizma, i njihov pojam bi bio formiran u odnosu na to, ovako je formiran u odnosu na neko druge tendencije njohove istorije. Povodom drugog, nijedno politicko uredjenje niti drzava ne mogu se osnovati na lazima, a jugoslovensko je osnovano na lazima i propagnadi, zato je i propalo. Ideja nije losa, imala je i podrsku, ali kako sa represivnim i totalitarnim rezimom, manipulacijama, strahom, neiskrenoscu, ustavnim podmetanjima, nerasciscenim racunima iz rata i posleratnih zbivanja, ubijanjima bez sudjenja, oduzimanjem imovine, nije postojala javnost da se cuje suprotno misljenje…ima bezbroj primera zasto takav socijalizam nije bio dobar. A bio je preskup zbog toga sto je placen mnogim ljudskim zrtvama, ljudi su se borili za slobodu i napredak a dobili su Tita, Rankovica, Kardelja, Bakarica…svakako, novi talasi socijalizma su dobri za drustvo, ukazuju na probleme, a videcemo i kako ce ih resavati.