Slovenački jezik je slovenski jezik tako da u njemu mora biti dosta sličnosti sa srpskim. Svi slovenski koreni moraju biti tu, doduše možda malo promešani. Obratićemo pažnju na sličnosti i razlike između slovenačkog i srpskog, odnosno, na pitanje kako bi neko ko zna srpski mogao najbrže doći do slovenačkog. Velika prednost je što se skoro sve slovenačke reči čitaju onako kako su napisane, odnosno, onako kako bismo ih pročitali da su srpske. Ima izuzetaka, ali ne morate ih znati na početku.

1.Slovenci nemaju naše ć, tako da umesto njega često kažu č: noć je noč, moguće je mogoče. Ova zamena često važi i za naše c: crv je črv, nacrt (plan) načrt.

2. Slovenci nemaju ni naše đ, tako da se zadržavaju na j, na primer naša rđa, je rja, naša tuđina je tujina, događanje je dogajanje, krađa je kraja itd.

3. Umesto našeg u na početku reči, u slovenačkom je često* v, uključiti je vključiti, utisnuti – vtisnuti. Ako primenimo ovo i prehodno pravilo od našeg ugrađeno dobijamo slovenačko vgrajeno.

4. Na mnogim mestima gde mi kažemu u, Slovenci kažu o: zub je zob, put je pot, a sunce sonce, zvuk – zvok. Ponekad se gornje pravilo 1 i ovo pravilo 4 spoje, pa se od vruć dobije vroč, ili, kao gore, od moguće dobijemo mogoče.

5. Tamo gde bi mi na kraju prideva rekli –an, u slovenačkom je –en. Od galantan, dobijete galanten, od glasan glasen. Ako spojimo ovo i prethodno pravilo onda od našeg uzak dobijamo slovenačko ozek. Ne treba naglašavati da se širok kaže još lakše: širok.

6. Ako se mislite da li Slovenci neke reči kažu slično kao Hrvati, ili kao Srbi, hrvatska varijanta je mnogo verovatnija: gibati se – kretati se, kašika je žlica, a muzika – glasba. Jezici se prelivaju jedan u drugi bez preskakanja geografije.

7. Ako birate između naše starinske i naše novije reči, slovenački će izabrati starinsku. Naše paliti kaže se žgati, đubrivo je gnoj (gnojivo), a liho, ako ste ovu reč našli u nekoj staroj knjizi, znači neparno.

8. Dosta naših reči u slovenačkom se pojavljuju u drugom značenju. Na primer obljubiti na slovenačkom znači obećati, naše leto je tamo godina, družina je na slovenačkom porodica, a kukati znači viriti**.

9. Pošto se radi o slovenskim jezicima mnoge reči imaju u jednom jeziku dominatnu, a u drugom sporednu ulogu. Slovenci kosa kažu las, lasje u čemu se kriju naše vlasi kose. Slovenci odvojiti kažu ločiti, što je isti koren koji se pojavljuje u našem raz-lučiti.

10. A da: Slovenci nemaju ni glas ni slovo LJ, tako da “Ljubljana” ima 9 slova. Slovenci uspevaju da lj, zaista pročitaju kao lj (dva glasa), isto je i nj. Ako ne uspete, nikom ništa, za čitanje to ionako nije važno.

11. Izgleda da Slovenci koriste mnogo manje tuđica nego mi u Srbiji: like na FB (lajk) je všečka, TV serija je TV nanizanka, internet strnica je spletno (mrežno) mesto, profesija je poklic (poziv), a verzija različica. Ako se potrudite, može se u slovenačkom naći i neki turcizam kao džezva, iako slova dž nema u slovenačkoj abecedi ovde se ono čuje.

12. Nemojte misliti da sve reči koje isto ili slično zvuče, isto i znače u dva jezika. Noša je u slovenačkom nošnja, a ne posuda za dečje pražnjenje, pogovor je razgovor, pogodba – ugovor, prepričan je uveren, dejstvo je činjenica, rožnat je ružičast, a pogrešan je zapravo onaj koji nedostaje (nedostajući).  Ova 12. lekcija se poklapa sa 8. ali to je toliko važno da nije loše ponoviti.

Sada bismo mogli reći da znate barem 70% slovenačkog, odnosno, da znate kako da ga napravite od srpskog. To vam je sasvim dovoljno ukoliko u Sloveniji tražite posao noćnog čuvara ili želite da budete ulični svirač instrumentalne muzike. Na žalost za govornike srpskog, slovenački ima i onih 30% reči koje se baš razlikuju od srpskog ( npr. Slovenci bubamara kažu pikapolonica) i morate naučiti i njih da biste se uklopili toliko da se ne primeti da ste više puta šetali, recimo, Adom Ciganlijom, nego što ste vozili slalom na Kranjskoj gori.

Da proverimo našu teoriju na jednoj kratkoj vesti sa sajta vecer.com

V Mariboru nov primer napada psa

Mariborski policisti preiskujejo (istražuju) nov primer napada psa na človeka. Zgodil se je včeraj na Studencih 20 letni Mariborčanki, ki ne želi biti imenovana. „Šla sem na sprehod (šetnju) s svojim psom mimo hiše (kuće), kjer je bila odprta ograja (ograda), izza katere se je pes tamkajšnjega stanovalca zakadil (zaleteo) v mojega. Hotela sem ju ločiti (odvojiti) in rešiti (spasti) svojega, pri tem pa me je drug pes pogrizel,“ je pripovedovala pretresena sogovornica, ki je še vedno (još) v bolniščnici. Medtem (dok) ko je njen kuža (štene) mešanec odnesel celo kožo, ima sama namreč(naime) odprti zlom (otvoreni prelom) prsta, dogodek jo je tudi, kot pravi (kako kaže), zelo prestrašil. Razburena (uznemirena) je še zaradi reakcije lastnika psa napadalca, ki da ni takoj odreagiral in posredoval pri ravsanju (džapanju, slobodno prevedeno), pač pa šele čez nekaj časa, ko (kad) je bila sama že poškodovana (povređena).
S policije sporočajo, da o dogodku še zbirajo obvestila.

Procenite sami da li su procenti 70-30% dobri : ).

Ipak, dobro je znati da slovenački nije tako nerazumljiv kako se čini na prvi pogled. Mislim da već sa ovim znanjem (sličnim mojem) možete čitati slovenačke vesti. Na primer, naslov: Srbija pred novo vlado, Vučić šest ur predstavljal program, (Srbija pred novom vladom, Vučić 6 sati predstavljao program), oćigledno kaže da u Srbiji svi imaju  vremena na pretek.

Ili, ako vam je dosta vesti, možete, barem kratko, klepetati (ćaskati) sa nekim Slovencem/kom.

ps. (posle prve slovenačke recenzije)

• * U slovenačkom ipak ima dosta glagola na u: uporabiti (upotrebiti), uresničiti (ostvariti), ulomiti (odlomiti), ugotoviti (konstatovati, utvrditi) ukazati (zapovediti, narediti)
• * * Dvogled se kaže Daljnogled, a kukalo je naša špijunka