Direktni izbori za kandidata demokratske opozicije na predsedničkim izborima
Pošto su na prošlim izborima stranke demokratske opozicije osvojile preko 22% glasova, a da nijedna od nih sama nije dobila mnogo više od 6% glasova, bilo bi racionalno da na predsedničkim izborima ove stranke imaju zajedničkog kandidata.
Ovde ćemo predložiti način da se do njega dođe putem preliminarnih izbora.
1. Ko može da glasa
Može da glasa osoba koja se registruje u nekoj od centrala opozicionih stranaka ili nevladinih organizacija koje čine opozicionu koaliciju.
Za registraciju bi bili dovoljni isti podaci koji su potrebni pri davanju potpisa podrške za listu ma rep. izborima (u poslednjoj fazi ovaj proces može se odvijati paralelno sa formalnim davanjem podrške kandidatima).
U prostorijama stranke ili NVO se upisuje matični broj birača u program koji generiše šifru koju glasač dobija na mejl.
Sa ovom šifrom i matičnim brojem, svaki glasač može da glasa za nekog od kandidata na online platformi. Njegov glas se odmah vidi.
Glasač može da menja svoj glas u toku kampanje.
Glasač može da glasa i fizički u strankama ili nekom NVO poslednja 2 dana kampanje.
Ovo bi trebalo da bude dovoljno da spreči simpatizere stranaka van koalicije ili drugih kandidata da utiču na glasanje. Ako bi takvih pokušaja ipak bilo, odrediti način da se ova greška neutrališe.
2. Ko može da se kandiduje
Svako može da se kandiduje.
Kandidati mogu biti lideri stranaka, članovi stranaka, nestranačke ličnosti, svako ko želi da kroz zajedničku platformu postane kandidat demokratske opozicije.
Kandidati se dele u dve sekcije: oni koji su skupili više od 1000 glasova i oni koji još nemaju toliko. Kandidati koji su skupili preko 1000 glasova, dobijaju istaknuto mesto na platformi, dok su ostali u sekciji B, gde čekaju da skupe 1000 glasova.
Idealno bi bilo da platforma za glasanje omogućava i jednostavno i brzo doniranje sredstava izabranom kandidatu.
Izradu ovakve platforme finansirale bi stranke i NVO opozicione koalicije. Jedan procenat sredstava iz donacija bi se mogao odvojiti za troškove održavanja online platforme.
3. Procedura
Kandidati vode kampanju do datuma koji pada mesec dana pre predviđenog početka zvanične kampanje za predsedničke izbore.
Ukoliko jedan od kandidata osvoji više od 50% glasova registrovanih birača, on postaje zajednilki kandidat opozicije.
Ukoliko se to ne dogodi, kampanja se produžava još 7 dana sa dvojicom kandidata.
Kandidati se ulaskom u kampanju obavezuju da će davati aktivnu podršku zajedničkom kandidatu u zvaničnoj kampanji i zbog toga nastavljaju kampanju do kraja zvaničnih izbora u korist zajedničkog kandidata.
4. Efekti
Na ovaj način opozicija bi aktivirala 50.000 – 200.000 birača tako što bi oni dobili mnogo kvalitetniju ulogu u odnosu na prosto glasanje za zajedničkog kandidata oko koga bi se dogovorili lideri opozicije. Ovi birači bi se u zvaničnoj kampanji sigurno jače založili za kandidata u čijem su biranju učestvovali.
Opozicione stranke proširile bi bazu članova i simpatizera putem akcije u kojoj su im zaista pružili priliku da odlučuju.
Sloboda kandidovanja proširila bi krug aktivnih kandidata, a oni koji izgube trku, znaće da su imali svoju šansu i da se nisu žrtvovali za nekog drugog. U trci bi ravnopravno mogli učestvovati i stranački lideri i vanstranačke ličnosti ako smatraju da mogu dobiti većinu opozicionih birača.
Online platforma koja se uspostavi mogla bi kasnije da nastavi da radi kao nevladina organizacija koja sakuplja sredstva za akcije civilnog društva i političke kampanje u budućnosti.
5. Izazovi
Glavni izazov bi bilo samo prihvatanje procedure od strane nekoliko glavnih stranaka i ulazak u preliminarne izbore jakih kandidata. To bi u velikoj meri bio presedan. Danas su lideri opozicije skloniji da se do kandidata dođe njihovim dogovorom.
Članice koalicije bi na početku trebalo da naglase da je njihov cilj da glasači opozicije izaberu najboljeg kandidata, a ne da svaka od njih ima svog kandidata. U tom smislu, iako bi članovi stranaka mogli da se kandiduju, možda bi trebalo urediti tako da podršku kandidatima mogu davati samo pojedinci, a ne stranke.
Proces registrovanja birača ne bi smeo da bude kompromitovan – kreiranjem fiktivnih glasača. Trebalo bi da su stranke i NVO sposobne da to urade na pravilan način, a verovatno je i da bi se moglo doći do dodatnih pravila koja bi zašitila validnost glasanja. Ceo proces, ako bi bio bepsrekoran, dao bi značajnu prednost opoziciji.
Izazov bi bili i pokušaji vlasti da kompromituju proces, bilo prijavljivanjem svojih simpatizera kao opozicionih, bilo na neki tehnički način. Mislim da bi se ovaj problem mogao prevazići i da ipak ne bi bio toliko zastupljen da ugrozi ceo proces.
ps.
Ukoliko je elektronsko glasanje problem, glasanje bi se moglo odigrati fizički, u toku 2 dana, sa komisijama u kojima su predstavnici svih kandidata i prethodno registrovanim biračima na isti način na koji su se registrovali za izbore za predsednika DS.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Bojan Pajtić smatra da bi celokupna opozicija na predsedničkim izborima trebalo da se okupi oko jednog zajedničkog kandidata, koji bi bio nestranačka ličnost.
Da se razumemo, šansa cele opozicije jesu predsednički izbori i to sa zajedničkim kandidatom. Ko to ne razume, taj ne razume politiku i ne razume na koji način je tehnički moguće oboriti ovaj režim sa vlasti, rekao je Pajtić za najnoviji NIN.
Predsednički izbori su prilika da se definiše zajednički kandidat, ne samo onih stranaka sa kojima smo bili zajedno na listi, nego i sa strankama sa kojima smo se zajedno borili protiv izborne krađe, objasnio je Pajtić i naveo da je najširi konsenzus u opoziciji moguće postići samo oko „nestranačke ličnosti“.
– See more at: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=326313&title=Pajti%C4%87:%20Zajedni%C4%8Dki%20kandidat%20opozicije#sthash.90OqX0Pu.dpuf
JOVO BAKIĆ, sociolog
– Mislim da bi akademik Teodorović, koji je u javnosti izašao sa jasnim stavovima i kritikovao politiku Vučića, imao realne šanse da uspe. Logično bi bilo da ga podrži kompletna opozicija, naravno ako bude hteo i mislim da bi se oko njega najlakše dogovorili.
BORKO STEFANOVIĆ lider Levice Srbije
– Ne može kandidat opozicije biti neko ko je nepoznat široj javnosti. Čujem pominju se akademik Dušan Teodorović i ombudsman Saša Janković. To je super za ljude u krugu dvojke u Beogradu ili Novom Sadu, ali ostatak Srbije za te ljudi nije ni čuo.
ZORAN LUTOVAC
*Delite li mišljenje Bojana Pajtića da bi celokupna opozicija na predsedničkim izborima trebalo da ima jednog kandidata?
– DS će imati svog kandidata ili kandidatkinju, a da li će on ili ona biti zajednički ili ne, neće zavisiti samo od nas.
* Ko bi po vama bio dobar protivkandidat Tomislavu Nikoliću?
– Mi ne bi trebalo da tražimo dobrog protivkandidata Nikoliću niti bilo kom drugom pojedincu, nego kandidata koji će biti dobar predsednik uvažavan i poštovan od strane svih građana.
– See more at: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=326534&title=Lutovac:%20DS%20%C4%87e%20imati%20svog%20predsedni%C4%8Dkog%20kandidata#sthash.hJP6zasp.dpuf
Srboljub Antić, kandidat za predsednika DS, za Danas navodi da nije razmišljao o Jeremiću kao mogućem kandidatu iza kojeg bi stao DS, da nema informacije o tome šta demokrate misle o tome i da je još rano razmišljati na tu temu.
– Imam tri varijante o predsedničkom kandidatu. Prva je da kandidat udružene opozicije bude predsednik DS, druga da to bude nestranačka ličnost oko koje bi se opozicija složila i treća varijanta je da DS ne podrži nijednog predsednika druge stranke – navodi Antić.
Zoran Lutovac, kandidat za prvog čoveka demokrata se zalaže za to da DS ima svog kandidata ili kandidatkinju.
– Da li će biti zajednički ili isključivo DS-ov neće zavisiti samo od nas. O tome ko će to biti, tek će se razgovarati – kaže Lutovac.
– See more at: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=326592&title=Nije%20tajna%20da%20se%20Pajti%C4%87%20zalagao%20za%20Vuka%20Jeremi%C4%87a#sthash.DQYwvegg.dpuf
SIGURNO neću biti kandidat na predsedničkim izborima. Ali imam ambiciju da podržim kandidata koji je svojim delanjem do sada pokazao kolika je snaga institucije kad je vodi čovek koji je stručan, posvećen svom poslu i odan poštovanju pravila i procedura.
Ovako Vladimir Pavićević, docent na FPN, bivši poslanik i nekada član Nove stranke, za „Novosti“, odgovara na pitanje da li su tačna nagađanja da ima ambicije da uđe u trku za izbor šefa države.
* Ko bi bio idealan kandidat opozicije?
– Zaštitnik građana Saša Janković. Očekujem da će upravo on biti zajednički kandidat jednog dela opozicije na izborima za predsednika. Ukoliko odluči da se kandiduje, apsolutno ću ga podržati u izbornoj trci.
Boško Obradović kandidat za predsednika Srbije
Na redovnom zasedanju Glavnog odbora Dveri danas je konsenzusom usvojen predlog Predsedništva da kandidat Srpskog pokreta Dveri na narednim predsedničkim izborima bude predsednik Dveri Boško
Kako je saopšteno iz te stranke, građanima Srbije treba svež i nov kandidat, koji nije 26 godina bio sve i hoće još.
– See more at: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=326965&title=Bo%C5%A1ko%20Obradovi%C4%87%20kandidat%20za%20predsednika%20Srbije#sthash.XO0hQtqG.dpuf