Eh, pusti srpski šturm und drang! Takozvani narodnjaci su ispobeđivali na nekim lokalnim izborima u Vojvodini i šta – odmah im zinulo dupe. Odmah hoće pokrajinske izbore! Evo, neka tamo njihova zvezda u usponu, Igor Mirović, najavio da će kroz koji dan podneti zvaničan zahtev Skupštini AP.

S jedne strane posmatrano, huškanje na prevremene izbore je legitiman postupak svake opozicije. S druge, međutim, strane nije baš najjasnije zašto bi se izbori imali održati. Ono jeste, rečeni Mirović kaže da bi to pasovalo i DSS-u, što i nije neka novost jer su ti svati potpuno izbezumljeni kad nisu na vlasti. Ni SPS nije s raskida da se ponovo okuša pred građanima. Mada, da sam ja SPS, ne bih baš žurio na biračka mesta. A zašto? Zato što banane (a i drugo gorko voće) najbolje rađa uoči izbora.

Kao ključni argument za izbore, a na osnovu rezultata u nekoliko manjih opština, gorepomenuti Mirović navodi „indiciju da je promenjena izborna volja građana“. Kako, brate slatki? Nema ni godinu dana kako su izbori završeni? Što će reći: glasali ste kako ste glasali, uživajte ili trpite – šta već nađete za shodno – izabrana vlada, naravno pod uslovom da ne napravi neki pičvajz, ima da sedi do kraja mandata. Ja razumem duboku ljudsku potrebnu za ekspanzijom, ali i pritisak takozvanih nižih partijskih ešalona željnih radnih mesta. Ama ne ide to tako u ozbiljnim državama.

I tu, cenjeni publikume, dolazimo do poente. Naša država, naime, nije ozbiljna država. Idem i korak dalje i kažem: naša država zapravo i ne postoji, bar ne za veliku većinu stanovništva. Blagodati naše države rezervisane su isključivo za državnike, članove njihovih porodica i njihove poslovne prijatelje. Mi, sirotinja raja, nismo ništa drugo doli moroni pomoću čijih glasova – a zarad održanja privida demokratije – naši državnici vrše preraspodelu para i moći.

Jer da naša država nekim slučajem vaistinu postoji, ne bi dolazilo do tragikomičnih situacija poput one sa pravednim Urošem, koji je, ubrzo nakon izlaska iz mardelja, ponovo krenuo stranputicom. Pobilo se to u nekom klubu sa nekim (viđi vraga) marincima, pobeglo sa lica mesta i neće da se javi policiji jer – kaže – ima loša iskustva sa tim temeljom srpstva. (Ko to pa ima dobra?) Najmio je pravednik i skupog advokata koji daje pompezne izjave i koji se godi s policijom. Te danas ću, poručuje Uroš MUP-u, te sutra ću, te iduće ću nedelje, a MUP – ni nalik na onu strogu narodnu miliciju, opevanu u antologijskoj pesmi Brane Petrovića. Šta bi, počem, milicija radila kada bi se na beogradskom asfaltu pojavio neki tip Dilingerovog kalibra, kad se već snebiva da uđe u trag jednom sitnom delinkventu, makar on, što reko Ljuba Živkov, bio jedan od naših vrhunskih navijača.

Famozno, Danas.rs