piše: Vladimir Milutinović – Ideološka svest, kada se suoči sa nekim oponentom, izgleda prolazi kroz tri faze. Najpre je tu ignorisanje „neodoljiva želja da se nečemu ne prizna postojanje“, onda etiketiranje „infantilni“, „malograđani“, i na kraju navodna argumentacija, ali uz masivnu upotrebu zamena teza. Četvrta faza bi bilo stvarno razumevanje šta oponent tvrdi i rasprava o tome, ali tada se već ne bi ni radilo o ideološkoj svesti. Peščanik i srodni mediji i dalje ne puštaju, što bi se reklo. Fazu ingnorisanja i etiketiranja prošli su odavno, a sada su usred pomenute zamene oponentskog stanovišta nekim drugim koje se može mnogo lakše kritikovati od postojećeg.
Najnoviji prikaz, između ostalih i stanovišta koja se mogu naći na Dvogledu, sastoji se od tvrdnje da se radi o „adorantima“ Vučića i Dačića, uopšte nekritičkoj inteligenciji koja bi na sve zažmurila samo da se dobije Datum, dok su sami peščanikovci, nepravedno optuženi za „mračenje“, u stvari primer kritičke inteligencije koja se odupire „svakoj vlasti“. Zgodno analitičko sredstvo u ovu priču uveo je Aleksandar Lučić preko pojma „efekta zvončice“. Navodno, „dvogledovci“, da ih tako nazovemo, veruju u bajke, posebno u bajku da će se posle dobijanja Datuma i početka pregovora sa EU, sve u Srbiji srediti samo od sebe. Lepo, lepo. Samo što nema nikakve veze sa stvarnošću i stvarnim stavovima bilo koga na Dvogledu. Gde su ti ljudi koji obožavaju Vučića i Dačića, gde je taj stav da će posle Datuma poteći med i mleko? Niko od autora na Dvogledu i drugde nije izrazio ni sličan stav, a govorilo se o mnogim drugim stvarima.
Ali, kada već imamo zgodno analitičko sredstvo, da proverimo koliko je inteligencija koja paušalno kritikuje proglase o „kraju nacionalizma“ i sama kritička. Imaju li peščanikovci svoje zvončice ili „stvari za koje se misli da postoje samo zato što ljudi veruju u njih“. Ostavimo sada po strani da u te zvončice spadaju i obožavatelji Vučića i Dačića, „infantilni malograđani“ i pređimo na ozbiljnije teme. Jedna od važnijih ideologija današnjice, ili „zvončica“ u našoj trenutnoj terminologiji, je neoliberalizam – vera da će privatizacije, mere štednje i fleksibilizacija rada dovesti do izlaska iz pustog socijalizma. Peščanikovi autori ne kritikuju ovu bajku, već su njeni gorljivi zagovornici i to zagovornici koji su još u fazi ignorisanja – na primer, Vladimir Gligorov, Dimitrije Boarov, Miša Brkić, Vuk Perišić i drugi. Još je jedna ideološka priča zanimljiva: ona o tome da živimo u demokratskim društvima koja nemaju problem sa medijima. Nekada stalni gost Peščanika, Teofil Pančić, to je jezgrovito izrazio još u Tadićevo vreme kada je na pitanje voditelja emisije Nedjeljom u dva o medijskoj kontroli u Srbiji, odgovorio kako on ne vidi nigde tu medijsku kontrolu. Danas je moć DS u medijima kudikamo manja, ali na Peščaniku upadljivo nedostaju analize medijske scene, uticaja tajkuna, političara vlasnika medijskih agencija, kritika medijske strategije itd. Tu je još uvek glavni problem Kurir, dok je ova strana „demokratke kontrole“, barem od originalnih autora Peščanika, netaknuta.
Treća ideološka tema lustracije je u samom jezgru nesporazuma u „Drugoj Srbiji“. Iako je svojevremeno Peščanik preneo i objavio i neke moje tekstove o toj temi, nekako mi se čini da je same autore Peščanika cela rasprava ostavila ravnodušnim. Ko bi se sad baš trudio oko kritike lustracijskog uma, kad smo na to navikli i nekako svima odgovara. Čuva tu vatru zahvaljujući kojoj čak i kad kritikujemo DS i LDP zbog ovoga ili onoga, ipak radimo za njih, jer su ovi drugi diskvalifikovani.
„Kritička inteligencija“ sa Peščanika se uopšte ne bavi kritikom najvažnijih ideologija našeg vremena, nego ih naprotiv zagovara. Da nema po kojeg prevedenog teksta Slavoja Žižeka, Adama Curtisa i drugih to bi bio jedan sajt koji podržava mere štednje, ćutke prelazi preko nestanka novinarstva u medijima i čuva stereotipnu sliku o kolektivnoj odgovornosti. A da, sajt je kritičan prema Dačiću i Vučiću, ali i to nekako zvuči kao kritika koja prvenstveno radi u korist bivših vlasti. Odnedavno je kritičan i prema Evropi, ali opet, čini se samo u svrhu sprečavanja da poene zbog početka pregovora ne pokupe „pogrešni ljudi“.
Dakle, i Peščanik ima svoje zvončice, veru u adorante, neoliberalne autore, zabranjene teme i centar u lustacijskom umu. I to nije neka zamena teza već nešto što se može potkrepiti svakom emisijom i svakim autorskim tekstom. Kada smo govorili o novoj epohi, po mom tumačenju, mislili smo uopšte na onu četvrtu fazu sa početka ovog teksta, na izlazak iz ideološke svesti i raspravu o napisanom, a ne o izmišljenom.
No, i vera u Petra pana i Zvončice se može razumeti.
Ilicevo „mastilo „se jos nije ni osusilo,a rekacije odmah i sad.Na brzaka kriticka inetligencija (LPS…)reaguje prvenstveno u korist sadasnje vlasti.Sukob na gradjanskoj levici i otpadnickoj desnici, se zaostrasva i rasplamsava.Deobe i podele!Dokle?
I ja se pitam zaista dokle.Pescanik pa Pescanik,pa i uvrede pocele da idu u tekstovima,u redu je da ne misle kao vi i vi kao oni,sta je problem u tome.Iznosite svoje stavove i pustite se vise toga protiv jer ionako nas mnogo ima.Podsecate me na 2 coveka na pustom ostrvu koji se tuku.Dosta.Koga briga na kraju sta mislimo i jedni i drugi i ukupno i pojedinacno.Svaki tekst imate po 2,3 vidjenja na fb-u,ej,katasrofa crna.Mi se pljujemo,ma bravo.
Na kraju verujte,videcemo,vreme ce pokazati..I da sam protiv,pa sta,nije valjda da ne moze Vucic bez mene da sprovede to dobro sto zamislio.
Dokle? Dokle god je to potrebno i dokle god imamo razloge. Kritika onoga što se okuplja na Peščaniku je kritika mentalnog profila našeg današnjeg intelektualizma. Peščanik je javan portal i utiče na formiranje mišljenja (zapravo na njegovo podrivanje i zatim cementiranje) mnogih ljudi, utiče na apatiju, na letargiju, na cinizam, na mržnju, mrzovolju, motiviše i oplemenjuje najgore osobine u čoveku, utiče na stvaranje atmosfere u javnosti među „intelektualcima“, dakle, ne samo na vas, nego na mnoge druge. Ali, sve manje i to je dobro. Danas Peščanik pruža utehu samo mrziteljima ove vlasti, a ne kritičkom promišljanju. I vi mislite da treba da ćutimo i da ih tapšimo po ramenima? Za njih uopšte nisu bitne političke prilike i ko je na vlasti, a to znači da im nedostaje taj instrument da razumeju realnost nekog događaja, umesto da koriste detalj pa ga fabrikuju do celine koja se slaže sa njihovom slikom koja se uvek kladi na neku katastrofu. Pošto oni to nemaju i ne mogu, oni koji imaju ne razumeju se tako nego se proglašavaju „adorantima“, obožavateljima „dvoglavog orla Vučića i Dačića“. Dakle, mi moramo za njih biti adoranti da bi oni bili neutralni, moralni i kritični. U stvarnoj kritici koju oni ne dotiču, to sve se zove deklasirajuća polarizacija. A ja ih moram razočarati – ovde nema nikakvih zaljubljenika.
Sada su se rekuperirali jer su pronašli svoj novi ratni front, a to je kultura. Oni su na stalnom ratištu, oni neće ni da čuju za to da se rat završio pre 13 godina, da „anti-“ retorika više nije odgovarajuća i da danas pravi samo štetu oko sebe. Njima nije stalo ni do kakvog poboljšanja, nemojte da se zavaravamo, nikakav radni kapacitet nemaju, sve su to pojeli skakavci kroz kritizerstvo i ogorčenost, stalo im je samo da opišu kulturu kao „nastavak rata (devedesetih) drugim sredstvima“. Kako ne vidite da su oni danas taj intelektualizirani nacionalizam protiv kojeg se treba boriti? Mi zbog toga, između ostalog, i postojimo. I šta sad, vama se ne sviđa naša namena? Slavite našu „nečitanost“, našu „jadnost“? Mrsko vam je što se kritikuje pametnjaković iz Britanije koji ne sme da dopusti da mu se razlozi zbog kojih je otišao iz svoje zemlje relativizuju? Jel i on mora da bude večita žrtva, večito napaćen, nezadovoljan Srbijom? Taj treba da piše o aktuelnoj situaciji u Srbiji, da nam deli lekcije, on kojem je stalo samo da osnaži razloge svoje nekadašnje emigracije i razočarenja?
Zar vi ne mislite da ako jednog takvog uspemo da promenimo, da i taj shvati da više nema nikakvog razloga za to što radi, da to nije vredno? Vi kao da verujete da postoji neki tamo svet bez sukoba mišljenja. Vi ste onda utopista, muka vam je od toga kako se „druga srbija“ raslojava… Nema više utopije, a sukob treba da tretiramo kao normalnu stvar. Ali ako vas nisu naučili kako treba da se borite za svoje mišljenje, nego da treba da idete linijama manjeg otpora i da gledate samo da se drugima ne zamerate, onda je potpuno jasno zašto ne možete da vidite nikakav smisao u onome što radimo.
Naša kritika Peščanika nužno je povezana sa kritikom svesti koju želimo da menjamo, i ne bih se složio sa vama da su po sredi samo prepucavanja. Ako to mislite, onda vi ne čitate pažljivo naše tekstove i ne razumete njihove domete, kao što ih odavno već ne razumeju ni ovi iz pustinje. Da su nas razumeli, prestali bi da rade to što rade. Ali, neki od njih, da ne rade to što rade, ne bi imali ni šta da jedu.
Zato u tome podržavam Milutinovića. Ali podržavam i mere štednje i nisam za deklasiranje neoliberalizma kao nečega najgoreg što postoji u svetu. Ali da bi se to shvatilo potrebno je izaći iz filozofije i uputiti se malo u ekonomiju, jer nije sve filozofija, kako neki misle. Za razliku od Milutinovića, meni se čini da je Peščanik većinom anti-neoliberalan, i ja tu vidim problem i nerazumevanje, jer se generalno problemi razvijenih zapadnih zemalja pokušavaju preslikati na Srbiju koja je tek tranziciona i koja još nema ni uslova da rađa takve probleme. To su pokušali da učine i najnoviji tekstovi na njihovom sajtu, pa i Lučićev.
Ištvane!
Peščanik je javni medij sa svojom, da kažem, uređivačkom politikom i kao takav je podložan sudu javnosti. To je u redu.
Da li Peščanik oblikuje javno mnjenje i u kolikoj meri je stvar lične percepcije. Ja, naprimer, mislim da Peščanik okuplja ograničen broj pripadnika građanske Srbije i isto tako ima svoje fanove (među koje ne spadam), koji ga prate godinama. To je, rekao bih, jedno prilično zatvoreno društvo i kao takvo funkcioniše godinama. Da li Peščanik, kako Ti kažeš, utiče na apatiju, na letargiju, na cinizam, na mržnju, mrzovolju je prilično paušalna ocena, jer sve to što si naveo je produkt naših političkih elita od Miloševića pa na ovamo. Nećeš mi, valjda, reći da je Peščanik uticao na izlaznost birača na lokalne izbore u Zemunu, kojih se udostojilo da utiče na izbor te iste lokalne vlasti ciglih 35% (slovima trideset-pet posto)?
Ne, ne, dragi moj Ištvane, to je posledica nečega drugoga, što je omogućilo naprednjacima da izvojevaju „sjajnu pobedu“.
Koliko se sećam, Peščanik je imao kritičan odnos prema svima, koji su do sada bili na vlasti, pa čak i Đinđića tako da ta Tvoja tvrdnja ne stoji.
Ne bih o Vučiću (Dačić se, btw, uz njega samo šlepa od kada mu je Vučić namestio onu bezgaćnu voditeljku i, iz arhive, izvukao Mišu Bananu, od tada taj isti Dačić igra kako Vučić svira), Tebi je poznat moj stav o njemu i nema toga Peščanika, E-novina, NSPM-a i ovdašnjeg Dvogleda, koji će me u tome pokolebati što potvrđuje i činjenica da je, čak, našao za shodno da primi malinare i nakon sastanka sa njima pošalje „hladnjačarima“ poruku po kojoj ceni će ove godine otkupljivati malinu. Da nije to malo mnogo i od jednog Vučića? Gde su tu ministri poljoprivrede i trgovine, šta je za zakonima tržišta, ponude i tražnje, čuvam ovce, nema veze misli u sebi Vučić, jer malinara je znatno više od „hladnjačara“. Posle TV pretplate, sad sam ja malo odužio, i ovo sa malinarima meni preostaje da, po ko zna koji put, zaključim da je Vučić jedan običan demagog, populista i opsenar.
Zar je Peščanik NAJVEĆI problem na medijskoj sceni Srbije? Pored toliko desničarskih i fašističkih internet-portala (i ne samo portala) na ovim prostorima! Šta ćemo sa Kurirom, Infomerom i ostalim tabloidima, koji čine spregu između policije (ah i taj Veljović!), bezbednosnih službi, političara i novinara. Treba li, možda Dvogled, malo i o tome da piše, a?
Ako vam je dobro, onda ništa.
Meni, odista nije i tome je najmanje kriv Peščanik. Ili da budem precizan. Nije, uopšte.
Ovako, čika Milodane. Poštujem vaše mišljenje i ja nisam protivnik Peščanika i ne zalažem se za to da tako nešto ne postoji. Zalažem se za unapređivanje i promenu određenih narativa koji su na tom sajtu postali dominantni. Zalažem se za jedno samopropitivanje njihovih autora i urednica, a ne za odbranu starih narativa koji se nisu promenili još od devedesetih. Zalažem se za promenu svesti u kojoj konstantna tvrdoglavost i hermetična doslednost neće biti tretirane vrednostima nego manama.
Niko ne kaže da je Peščanik najveći problem, ali vi morate da razumete da je ta populacija kritičke inteligencije u fokusu ovog sajta. Drugim rečima, mi smo specifikovani da se bavimo njima. Ja konkretno nemam nikakvih dodirnih tačaka sa ultradesničarskim organizacijama, nspm nisam gotovo otvorio u životu i mene ne zanimaju takve stvari. Postoje druga mesta i drugi autori koji imaju stomak za to. Mene intrigira kritička inteligencija i njeni izgledi u budućnosti, zanima me pravac kojim će se ona razvijati i kako će pratiti političke događaje. Zato mi je Peščanik između ostalih najzanimljiviji. To je moje polje i ništa drugo me ne zanima.
To što imam toliko toga da kažem o tome ne treba da vas plaši da je to najveći problem, ali opet ponavljam, ako treba neko da nam bude referentan i da međusobno raspravljamo, onda su to definitivno oni. Njihov najveći problem jeste što njihova ideologija prosto ne dozvoljava da sebe stave u predmet analize, nego samo druge, a to ko su drugi u odnosu na njih, taj skup se svakim danom povećava na njihovu inicijativu. Takva promena mora dopreti do urednica i ja se tome iskreno nadam. Ali oni ove moje reči prevode kao poziv da se zaljube u novu vlast i tu se svaki razgovor završava. Tako ne možemo da razgovaramo.
Dakle, dragi Milodane, ja ne znam ni za jedan sajt za sada koji kritikuje Peščanik. Dozvolite da postoji makar jedan, ili eventualno dva. Mora neko i taj posao da radi. Niko to nije činio do sada na ovaj način, niko do sada nije pisao na ovaj način, i još uvek postoje veliki otpori zameranju, ali hvala bogu, pa među nama postoje i takvi koji nemaju šta da izgube.
Vi ste takođe tvrdoglav čovek, nekada to može da bude korisno, ali ja vas molim da gledate u događaje, da slušate i sami procenjujete šta se dešava oko vas, a ne da vas godine pamćenja u tome blokiraju. Ja nemam vaše godine i ne znam kako je to, ali se nadam da sebi to nikada neću dozvoliti. Pozdrav.
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/406039_10151206792282532_360673344_n.jpg
I autor te Zvoncice na Pescaniku ubrzano prolazi kroz neke faze. U prethodnom clanku je sadasnji trio na vlasti nazvao Hitler-Gering-Gebels, upotrebio je izraz „ambiciozna decurlija sa blogova“. U ovom poslednjem priznao im je ljudski oblik, isplivala je samo sitna pakost da „Dok je tako, postoji i realna nada da će period potreban za osetne promene u načinu života tu biti meren tek tričavim decenijama.“
Danas smo culi o tome kako se nemci pate pod diktaturom Angele Merkel koja se budi u pozoristu u pogresnom cinu (!?), cekamo i autorov doprinos sa jos jednim objasnjenjem koliko je Evropa ustvari kiselo grozdje i iz Britanske perspektive.
U vestima se svi smeskaju, i Dacic i Taci, i ministarka Citaku, Estonova, File, Pack … mora da panika hvata opasno.
Jer, sta ako bude zaista bolje?
Kako objasniti protracene godine sebi, slusaocima, saborcima, prvoborcima bez spomenice, donatorima?
„…neoliberalizam (je) – vera da će privatizacije, mere štednje i fleksibilizacija rada dovesti do izlaska iz pustog socijalizma. Peščanikovi autori ne kritikuju ovu bajku, već su njeni gorljivi zagovornici i to zagovornici koji su još u fazi ignorisanja – na primer, Vladimir Gligorov, Dimitrije Boarov, Miša Brkić, Vuk Perišić i drugi.“ Ove dve recenice su,pored svega ostalog, lisene smisla.
Samo čekam kad će peščanikovci i dvogledovci krenuti da se pozivaju „na ferku posle škole“. Razmišljam bogami i da glede toga organizujem kladionicu. Može solidna lova da padne, nije za bacanje na ovu krizu 🙂
Kako kritikovati nekog ko se migolji. Nekog koje u svojoj doslednosti postao nedosledan. Neko ko se rasparao po svim šavovima pri prvoj ozbiljnijoj kritici/beli listići/. Mislili su da će nemušto arlaukanje razularenih dverjana i ostalih zverjana, doveka biti jedina kritika. Sada poliraju licemerje. Borba za evropsku Srbiju postala je borba za anti-evropsku Srbiju, ne bi li se doakalo arhi-neprijateljima. Spremni su da se odreknu svakog boljitka za sve nas, ne bi li nahranili svoju sitnu dušu i džinovski ego. Neverovatno je da odrasli i obrazovani ljudi teraju inat kao deca. Ljudi koji ne nastupaju po svojoj savesti. Stiče se utisak da nastupaju iz sitnih interesa, ali to ne znam, te iz tog razloga to ni ne tvrdim. I ja znam ko su bili Vučić, Dačić i Nikolić, a ne samo oni. Sad treba da se odreknem svojih uverenja/evro-integracije, Kosovo, antikorupcija/ zato što Vučić, Dačić i Nikolić, ne rade to baš na najlepši način. Nisu nam rekli izvini sa šlagom. Neko je naravno komotan/debatuje se po balkonima i baštama, piju se dobra vina…/ i može da čeka još dvadeset godina, ne bi li sve bilo onako, kako je on to, proročanski, predivideo. Svi ostali, manje srećni u životu, možete da pocrkate, jbg. Gde je tu odgovornost prema zajednici. Možemo svi zajedno da dubimo na glavama i opet je ovo najbolje što Srbija trenutno može. To ne znači da ova vlast nije podložna kritici. To ne znači da nije urnebesno kad Vučić kaže ‘za Srbiju sam legao na patos’. Kao savestan čovek ne mogu da, kad prepoznam, ne podržim i pozdravim pozitivne poteze. S druge strane, još uvek, živim u neprihvatanju/možda sam navučen/ jer svakog petka uključim radio da slušam verbalnu masturbaciju.
Pa hajde, mogao bi da pišeš ovde neku kolumnu posle slušanja emisije, vesti iz nesvesti, ili nešto slično 🙂 Šalim se. Biće to sve ok, nego i mi malo otkidamo sa živcima, pa mi se više sviđa kad mi to neko ozabavi. U pravu su svi koji kažu da ne treba da se ugledamo na njih i pravimo iste greške. Pozdrav svima.
pošto postoji nedoumica šta je neoliberalizam, evo novi program LDP je čist neoliberalizam:
„Promene moraju biti duboke, fundamentalne i sprovedene u samoj srži neefikasne, trome i predimenzionirane države. Tražimo restrukturiranje javnih preduzeća, reforme PIO fonda, prekid subvencionisanja gubitaških javnih preduzeća i otvaranje prostora privatnoj inicijativi„, navodi se u saopštenju LDP koje prenosi izjavu Jovanovića. – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/ldp_usvojila_reformsku_ekonomsku_platformu.83.html?news_id=62053#sthash.wDRTgk0W.dpuf
Ja znam šta podrazumeva neoliberalizam i sa onim što je navedeno u programu LDP-a nemam nikakav problem. Založio bih se za isto to i iskreno se nadam da će ova vlada uraditi dobar deo toga.
https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/406039_10151206792282532_360673344_n.jpg
Dugo nisam pročitao nešto tako dirljivo i pametno. Govori više od hiljade knjiga. Da li je ovaj tekst napisala devojčica ili dečak, nije važno. Neka ostanu zauvek mladi … neka ostanu deca.
Šopenhauerova parabola „Die Stachelschweine“
http://gutenberg.spiegel.de/buch/4997/1
Genijalno 🙂
🙂
Zato su evolutivno bodljikavi prasici tu gde su a ljudi tu gde smo sada.
Covek ima u odnosu na druge zivotinje izrazene osobine koje dovede do ogromnih postignuca ali i do velikih razaranja. Sukob misljenja i suceljavanje argumenata je nemerljivo korisno i potencijalno sprecava „ostrije“ sukobe. Naravno, ako su obe strane spremne na tako nesto, da saslusaju drugu stranu, razmisle o argumentima i eventualno promene misljenje ako je to logicno. Nema nista od toga da se pomerimo na bezbednu udaljenost i pazimo da ne „bockamo“ jedni druge.
Radi se o tome da bi ste vi Ištvane mogli da mnogo više postignete sa konstantno dostojanstvenijim i pristojnijim ophodjenjem prema onima kojima se obraćate.
(za Nenada)
Zamena identiteta.
Ja sam Mr. Orange, Ištvan je Mr. Purple…
🙂
Then Ill be mr.White 🙂