NSPM demografija i homofobija

NSPM vrlo često prevaziđe samu sebe. Osvanuo je na ovom intrigantnom sajtu i tekst Nebojše Bakareca U susret zakonima o zabrani promocije homoseksualnosti u Srbiji. Ne vidim na koji način racionalna osoba može da ide „u susret“ diskriminaciji i homofobiji, ali Bakarecu to ne predstavlja problem. Šta piše ova individua iz DSS-a?

Da počnemo, „ni sam termin ‘homoseksualci’ nije adekvatan i zamagljuje stvari,“ objašnjava nam Bakarec. U stvari – ne objašnjava. Ostaje nerazjašnjeno (tko bi rekao) kako je to termin za homoseksualca – homoseksualac – pogrešan i kako to zamagljuje stvari. Pretpostavljam da u jednoj homofobnoj viziji sveta, ukoliko nisi heteroseksualne orijentacije, prosto nisi seksualan uopšte, pa bi možda Bakarec da uvede termin neseksualac? Ostaje nam samo da nagađamo, da ne grešimo „dušu“.

Kako tekst ide dalje, funkcioner DSS-a se ponovo buni povodom terminologije, pokazujući ovde da ni ne poznaje ono o čemu piše (to jest protiv čega piše): „Možda ćete primetiti da se koristi nova, proširena – jednako neutemeljena odrednica za homoseksualce – ‘LGBTI’, umesto uobičajene LGBT. Ono ‘I’ – znači ‘Interseksualni’ – šta god to bilo! Ali, na zapadu se koristi i još proširenija odrednica ‘LGBTIKu’ (LGBTIQ) gde ovo ‘Q’ znači ‘questionable’ – ‘upitno’. Besmisleno.” Dragi moj gospodine Bakarec, ono „Q“ stoji za „queer“, a ne za „questionable“. Mogli biste makar da se ovlaš raspitate o temi o kojoj želite da pišete. Besmisleno može samo biti kada pišete o nečemu što ne znate. No, Bakarec ne samo da ne zna o čemu piše, već se tome i ruga: „Interseksualni – šta god to bilo“. Dragi moj, interseksualnost je prelaz između dva pola, kada se osoba, najčešće zbog ili udvostručenih genitalija, ili zbog jednako nerazvijenih parova genitalija, tipično zbog kongenitalnih defekata, ne oseća ni kao kompletno muško, ni kao kompletno žensko. Naučite o čemu pišete. Interseksualci mogu da imaju velikih problema tokom odrastanja (pa i života), i ovakvo Vaše blatantno nepoznavanje teme i izvrdavanje osoba sa kongenitalnim problemima ruglu je sramotno. Kako možete sebe da pogledate u ogledalo? Šta je sledeće, „hendikepiran, šta god to trebalo da znači“? Hoćete li možda da se i rampe za hendikepirane širom države sklone?

Izgleda da, po ovome autoru, „od prava na slobodu izražavanja, mnogo (je) važnije pravo na opstanak, mnogo je važnije pravo na zaštitu maloletnika i uopšte mladih naraštaja, koji su prvenstvena ciljna grupa homoseksualnih propagandista i manipulatora. Pri tome mladi naraštaji ne poseduju većinu zaštitnih i spoznajnih mehanizama jer nisu zrele i formirane ličnosti“. Dakle, postoje nekakvi homoseksualni „propagandisti i manipulatori“, mada opet nije razjašnjeno ko su oni, šta ti zli ljudi žele da urade i postignu. Argumenti su homofobima vrlo retko jača strana.

No, pazite sad, sledi jedan epistemološki i ontološki salto mortale: „Pominjem pravo na opstanak. I Rusija i Srbija se suočavaju sa istim problemom – sa demografskim izumiranjem. Mnogi činioci dovode do demografskog izumiranja, ali jedan od njih je agresivna promocija homoseksualnosti na globalnom i lokalnom nivou.“ Dakle, „izumire se“ zato što ima homoseksualaca. Voila. Nije demografski pad prisutan zato što nezaustavljivi nacionalizam ne dozvoljava da se država razvija dalje, već je Bakarecu kriv – homoseksualac, pa i nekakav „propagandista“. Ne shvatajući da biti homoseksualan nije izbor, ova individua – kako možemo da zaključimo na osnovu konteksta – misli da je moguće ubediti nekog da bude gej, pa sa time i da nema decu, i eto propasti naroda. Možda je moguće i ubediti nekoga da ne bude gej, pa da koti decu. Jer inače nema vajde od homofobnog zapomaganja. Kako mali Perica zamišlja demografske trendove…

„Porodica, roditeljstvo i potomstvo (deca, majka, otac) su tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu, i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. Zbog toga porodica, roditelji i potomstvo zahtevaju posebnu zaštitu od strane države.“ Izgleda, samo, da homoseksualci nisu uključeni u Bakarecovu viziju porodice. Porodica je po njemu jedna restriktivna socijalna instanca kojoj samo on može da dodeli legitimnost.

Potom sledi i standardna zamena teze: „Društvo je dužno da štiti legitimne interese maloletnika kao važnu društvenu vrednost. Jedan od osnovnih ciljeva je da mladi naraštaji budu zaštićeni od činilaca koji negativno utiču na njihov fizički, intelektualni, mentalni, duhovni i moralni razvoj.“ Kroz navodnu brigu za decu, Bakarec promoviše homofobiju, jer u njegovom svetu, tako udaljenom od ovog našeg, postoje nekakvi „negativni uticaji“ koje propagiraju kojekakvi zli homopropagandisti, te decu, naime, treba „zaštititi“.

Niti jednom se ne pominje u celom tekstu ko su ti propagandisti, koje su im metode, koji ciljevi.

Za kraj: „Autor ovog teksta (Bakarec, Nebojša) je 2011. tužen od strane Gej strejt alijanse (GSA), po Zakonu o zabrani diskriminacije, zbog teksta koji je napisao o paradi homoseksualaca, koja je najavljena ali nije održana te godine. Proglašen je krivim 2012. i izrečena mu je mera zabrane ponavljanja diskriminacije – bez obzira što sporni tekst ne diskriminiše, niti poziva na diskriminaciju homoseksualaca“. Dakle, ovaj čovek je već bio proglašen krivim pred sudom za diskriminatornu delatnost, i on sada sa istom – nastavlja. Ne samo da nastavlja, već se ovim pasusom na kraju i hvali.

NSPM je pao na najniži nivo ikada.

6 odgovora ka “NSPM demografija i homofobija”

  1. Ogi каже:

    Ako je pravo na opstanak apriorno, ono je i individualno. Znaci Rusija, Srbija i sl. nemaju to pravo kao drzava. One svoja prava cuvaju na drugom nivou prava. Fascinantna zamjena teza.

    Pravo na opstanak nekoga ko je pod konstantnim napadom vecine zbog neceg sto mu je inherentno vaznije je od prava napadaca da se izrazi. Toliko zavrzlama i petljancija od ove kostunjavo-amfilohijske grupacije, da im se glava od repa ne razlikuje vise.

  2. Vladimir Stojanovic каже:

    „Društvo je dužno da štiti legitimne interese maloletnika kao važnu društvenu vrednost!“
    Nebojša Bakarec

    „Fašizam je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti nadzirati svaki aspekt društvenog života.“
    Wikipedia

    • Ištvan Kaić каже:

      A da li biste se složili sa mnom da je fašizam i svako nastojanje koje zagovara da je država uvek sa druge strane, tj. neprijatelj njenih građana?

      • Vladimir Stojanovic каже:

        Po meni NE, jer to mi lici vise na neku fobiju od same drzave, ali sigurno ne fasizam. Drago mi je da ste komentarisali moj komentar i mislim da bi bilo zanimljivo povesti zasebnu raspravu o fasizmu u danasnje vreme, kao i o fasizmu u Srbiji danas. Moj licni utisak je da se fasizam u zavijenoj formi polako vraca na svetsku scenu, podrzan sveprisutnijim strahom od svega i svacega, koji je (mislim na strah) nasao pogodno tlo u savremeno doba puno terorizma, finansijskih kriza, velikog raslojavanja u svakom pogledu, kao i delovanju svih i svakakvih udruzenja i grupa. Voleo bih da se ovde povede jedna zasebna rasprava o tome, gde je uopste granica koju drzava ne sme prelaziti da ne bi skrenula u fasizam (pre svega u smislu represije). Mnogo je primera koji su na samoj granici po meni. Vrlo je diskutabilno sta je ispravno. Eto, jedan primer je dozvola istopolnih brakova. Homofobija (znaci strah) budi zelju za odbranom, a zelja za odbranom vuce zabrane, a zabrane postaju represija (u ovom slucaju prema homoseksualcima), ali pravo je pitanje gde podvuci crtu. Ako danas imamo pitanje da li homoseksualcima omoguciti da se vencavaju i da usvajaju decu, sutra ce biti pitanje da li decu mogu da imaju genetski obolele osobe, HIV pozitivne osobe, i razni ostali, u krajnjoj instanci dolazimo do podrgupe ljudi koja se sme vencavati, praviti ili usvajati decu. A meni to ne izgleda ni dobro ni napredno. Da li bi voleli da imate zakon kao u Kini da vas ogranicava na jedno dete??? Sada mozda nekoga nije briga za homoseksualce, ali i oni su ljudi, zabranjivanje braka medju ljudima je vec pravljenje nekog podskupa, ko sme a ko ne sme, a to mi se samo po sebi ne svidja, jer nije u pitanju kriminalna radnja, u pitanju je brak, porodica. Cemu strah od toga? Uzmi recimo zakon o zabrani nosenja burki u nekim zemljama. Donet je radi „zastite“, jer ih ne mogu indentifikovati kamere, a to je proisteklo iz straha od muslimana, koji je pak proistekao od straha od terorizma… Znaci terorista = musliman = opasnost => zabrana = represija = fasizam! Da li se slazete ili ne??? Ocekujem komentare i ukljucenje u diskusiju sto vise vas, jer ne bezim od toga da su moji stavovi mozda pogresni…

        • Ištvan Kaić каже:

          U slučajevima koje ste naveli svakako je potrebno biti protiv države. Slažem se sa vama da bi se takvi potezi vlasti mogli nazvati fašističkim. Ja sam mislio na nešto drugo, na tzv. opšte ludačko pravilo levičara-anarhista i npr. Peščanika da po difoltu budu protiv države, ma šta ona radila. Po meni je i to fašizam, jer fašizam ne treba tretirati samo kao nešto što dolazi od vlasti, od jačeg. Bez obzira koliko je jači, teoretski može raditi i nešto u cilju nas „slabih“.

          U tom proširenju značenja reči fašizam mogao bih ići čak dotle da ga shvatim kao neizostavni deo svakog subjekta, dakle svakog od nas, slično kao što pojam palanke funkcioniše kod Konstantinovića. U tom smislu, pogrešno bi bilo svako tumačenje u kojem bih sebe izuzeo kao nesposobnog za fašizam, a etiketirao ga prvenstveno nekom drugom. Eto, nadam se da sam uspeo malo da razradim temu.

          • Vladimir Stojanovic каже:

            Što se tiče anrahije koju ste pomenuli, ja sam otvoreno protiv bilo kakvog vida anarhije i poimanja države kao nekog zla protiv koga se treba boriti. Može se reći da sam legalista, pre svega. Jedan veliki problem u srpskom društvu koji primećujem je neki psihološki, lični anarhizam prisutan u manjoj ili većoj meri u svima nama. Možda kao posledica loše atmosfere i situacije u zemlji, možda još uvek i kao posledica Miloševićevog represivnog režima, ko zna, ali definitivno ima puno anarhizma u našem društvu. Sam negativan odnos većine građana prema policiji, institucijama, sudstvu, dovoljno govori. Uzevši u obzir partijske interese, lične interese, korupciju i sve ostalo što razara naše institucije, donekle i razumem anarhiste tog tipa, ili da se preciznije izrazim, razumem razloge za pojavu anarhizma, ali ga ne opravdavam i ne podržavam. Nama su neophodne jake, snažne i funkcionalne institucije i to je ono što moramo graditi pod hitno, ma ko da je na vlasti. Ali sam način gledanja prosečnog stanovnika Srbije na zakone je, po meni, nekako anarhistički i pogrešan. Ako na primer donesemo zakon koji je neprimenjiv u praksi ili štetan, mi smo skloni da pre svega tražimo rupe u zakonu, da ga ne primenjujemo, da ne kažnjavamo prekršioce tog zakona, gledamo kroz prste i sl. Zar ne bi jedino ispravno bilo ukazati na loš zakon i promeniti ga što pre??? Inaće nam ne gine anarhija, jer je mi sami nekako prećutno uspostavljamo, zar ne?

            Druga pojava u našem društvu, koju bih ocenio izuzetno negativno, je prebacivanje lične odgovornosti i odgovornosti pojedinaca na institucije, lidere ili državu. Da dam primer: Ako kontrolor Bus-plusa nekog prebije i primeni prekomernu silu, narod osuđuje ceo sistem naplate, gradonačelnika, državu u krajnjoj instanci. Isto se dešava i kad policajac privodi majku deteta u maricu bez razloga, opet kriva policija, država… Ovo mi se, blago rečeno, ne sviđa. U pomenutim slučajevima bi država bila kriva samo ako ne reaguje, znači ako dotične pojedince ne udalji iz službe i ne procesuira krivično pred sudom. Onda je to neka vrsta korupcije i zažtite pojedinaca od strane institucija i države. Ali ako država reaguje kako treba, pa šta je ona kriva. Ne može niko kontrolisati svakog pojedinca koji je deo državnog aparata, ili prima platu iz budžeta. Ne može premijer biti kriv za ponašanje svakog pojedinačnog ministra, ali je kriv ako lošeg ministra ne smeni. Ne može ministar unutrašnjih poslova biti kriv za ponašanje svakog pojedinačnog policajca, ali je u krajnjoj instanci kriv ako takvi i dalje rade u policiji i ne odgovaraju pred sudom za svoje postupke. Mislim da je zatrovanost politikom i rivalstvo koje potiče iz pripadnosti različitim partijama uzrok ovakvog tretiranja da je država (čitaj oni na vlasti) kriva za sve! Otuda i možda stav Peščanika, kao što Vi tvrdite, po default-u protiv države (a realno protiv onih na vlasti), što nikako ne podržavam. Ako nam lopov kaže „Ljudi grešite, dva i dva su četiri, a ne tri“, ta izjava je tačna bez obzira što je on lopov. Ako mi na to kažemo „Ne slušajte ga, on je lopov, nije u pravu“ mi samim tim načinom razmišljanja imamo veliki problem sa sobom i svojim razumom, a to može biti samo štetno. Zato sam uvek za kritiku konkretnih poteza, delovanja, izjava, a ne globalizovanja svake akcije bilo kog pojedinca i stavljanja svega toga u kontekst sistema i države, a onda određivanja da li sam za ili protiv u zavisnosti od toga ko je na vlasti i koga ja lično podržavam.

            A što se fašizma tiče, naravno, gledano na fašizam kao pojavu i način delovanja sasvim ste u pravu, mislim da wikipedijina definicija opisuje fašizam kao vrstu društvenog ili državnog uređenja, a ne šire, ali mi je bila pogodna uz citat Bakareca. Sa aspekta ličnosti gledano, svaki pojedinac se može ponašati „fašistički“ u smislu nasilnog, represivnog ponašanja prema određenim grupama ljudi, organizacijama, nacijama, rasam i sl. Tu se u potpunosti slažem sa Vama.

Pristigli komentari


Pratite objave autora na FB

Po datumima

јун 2013.
П У С Ч П С Н
« мај   јул »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930