Vladimir Milutinović: „Zli filozofi“ protiv DS i LDP

Uobičajilo se da se na aktivnost grupe filozofa i politikologa koja je znala da pohvali novije poteze dvojca Dačić-Vučić gleda kao na koordiniranu akciju pranja biografije ovih političara izvedenoj u sadejstvu sa njima i poduprtu lukrativnim obećanjima. Navodno, ovi autori – a neki su na Dvogledu – proglašavaju Vučića i Dačića za svece, kuju ih u zvezde političke izuzetnosti samo da bi napakostili njihovoj konkurenciji, a starim saborcima iz DS i LDP. Iako će se ova vazdušasta ubeđenja teško iskoreniti, nije loše da ove tvrdnje razmotrimo. Da li je stvarno pohvala Vučića i Dačića (a i Nikolića) zbog Briselskog sporazuma, borbe protiv korupcije i pretežnog suzdržavanja od zloupotrebe moći samo usluga novim vlastima i, kako ono Žarković reče, horsko pevanje u korist novih moćnika?

Najpre da raščistimo nešto. Priču o političkoj izuzetnosti ne neguju samo ovi autori. U javnosti koja je zauzela paušalno kritičan stav prema novim vlastima, Vučić se naziva „Gospodar“, „Veliki Koodinator“, govori se o njegovom „krunisanju“ itd. Ništa od ovoga ne rade zli filozofi, već upravo kritičari. Sve karte se bacaju na fokus na Dačića i Vučića kojima se najpre pripisuju ogromne moći („hoće li nas Vučić i Dačić uvesti u Evropu?“, „hoće li Vučić ubediti kosovske Srbe?“, „hoće li ga Sinod proglasiti za episkopa?“), a onda kada na sceni ostanu samo oni, računa se da će podsećanje da se radi o bivšim miloševićevcu i šešeljevcu odraditi svoje i prekinuti te priče da su oni možda uradili nešto dobro. Ni Datum više nije ono što je bio za vreme evropejstva DS-a. Sada je „uvredljivo“ to što nemamo alternativu i moramo u EU.

Nasuprot ovom fokusu na ličnosti Vučića i Dačića, autori Dvogleda su radili nešto sasvim suprotno. Umesto da kažu da se radi o nacionalistiima od kojih ne treba očekivati ništa, mi smo podržali transformaciju praktične politike novih vlasti u pravcu približavanja EU i kompromisnog rešavanja kosovskog pitanja. Umesto da na optužbe iz nacionalističke javnosti o izdaji odgovorimo da su to njihova posla, mi smo načelno govorili da optužbe za izdaju nisu deo demokratije. Umesto  da diskvalifikujemo jednu stranu u politici, mi smo radili na tome da se poeni u politici ne dobijaju diskvalifikacijom drugih nego stvarnim radom za javno dobro.

„Kritičari“ su radili sve suprotno od ovoga. Oni nisu podržavali promene kod aktera novih vlasti, nego su ih podsećali da su oni nacionalisti, radikali i „politički mrtvaci“  i da za njih ne mogu biti ništa drugo. I rešenje kosovskog problema i približavanje EU minimalizovani su bilo pretvaranjem EU u kiselo grožđe, bilo isticanjem da je sve to urađeno pod prinudom, a ne kao izraz stvarne želje. Diskvalifikacija zbog „devedesetih“ nastavila se nesmanjenom žestinom, kao da još uvek važi marketinška strategija sa kojom je Tadić išao na prošle izbore: „oni će nas vratiti u devedesete“, „staće sve investicije“, „izolovaće nas“ itd.

Jeste da je i sadašnja opozicija kritikovana, ali se fokus kritike nekako zadržavao na Đilasovom DS-u, koji sve više činio nerelevantan i bezidejan. LDP, kao čuvar vatre, bio je pošteđen kritike, ali je i tu odlazak Nenada Prokića i nekih odbora iz stranke uz već poznate mane liderstva Čedomira Jovanovića učinio svoje. Veći problem je bio u tome što ove stranke nisu podsticane da urade nešto za društvo, osim da se oslanjaju na mogućnost da negativna kampanja protiv Vučića i Dačića uz sadejstvo Amfilohija i Miše Banane dovede do nekog preokreta koji bi demokratama ponovo doneo vlast na tacni.

Ključne oblasti u kojima se mogao steći politički kredibilitet ostavljene su netaknute. Nova opozicija mogla se angažovati da vlast bude transparentnija, da mediji budu slobodniji, da neoliberalna ekonomska politika bude podvrgnuta demokratskoj kritici, da se uvaže barem neki delovi kritike koju su od javnosti dobijali – ali ni na jednom od ovih polja nisu uradili bukvalno ništa. Mediji su u istom stanju u kome su i bili, ni DS ni LDP nisu pogurali nimalo ka njihovoj demokratizaciji. Promene u Zakonu o javnim nabavkama ispratili su bez ikakve inicijative, a osim stidljivog pominjanja socijaldemokratije i nekakvih radničkih deonica u PKB-u, ništa ni na planu ekonomije.

Sad se postavlja jednostavno pitanje, ko radi nešto korisnije za sadašnu opoziciju: oni koji se drže priče o vraćanju u devedesete, koje će kad-tad doneti preokret i ponovnu vlast DS, ili oni koji kažu da se tu neće steći politički poeni i da se mora umesto tog argumenta raditi nešto što bi građani na mnogo neposredniji način prepoznali kao javni interes?

Sa sadašnjom kampanjom koja se zadovoljava time da za naprednjake kaže da su radikali izgleda da se ne postiže ništa, kao što su, između ostalog, pokazali i izbori u Zemunu.

Možda da se pokuša na neki drugačiji način?

15 odgovora ka “Vladimir Milutinović: „Zli filozofi“ protiv DS i LDP”

  1. Ištvan Kaić каже:

    Da bih istakao da i među „zlim filozofima“ ne misle svi isto, reći ću da ja u načelu nemam diskvalifikaciju neoliberalnog koncepta, niti imam išta protiv novog Zakona o javnim nabavkama. Štaviše, podržavam njegov centralizovaniji sistem. U Srbiji, zemlji promašenog levičarstva, pretpostavljam da sam trenutno bliži desnim idejama. LDP je za mene programski npr. desna partija. Stranke politički kontaminirane nacionalizmom nisu uopšte desne partije.

    E sad, ne bih se složio sa anticipacijom da će se ds kad-tad vratiti na vlast. Žestoko sam protiv takvog načina razmišljanja. Partije koje ne mogu da se prilagode novim standardima koje su postavile nove vlasti, a o tome je reč u ovom tekstu, uopšte ni ne mogu da se uključe u trku. Lično, nikada neću glasati za nekog koji je sve vreme samo čekao da drugi propadne, a on sam ništa nije radio za to vreme da svoje standarde uskladi sa sadašnjim zbivanjima. SNS je, dok je bila u opoziciji, radila upravo ono što sad odbijaju da rade nekada demokratske snage – dizala svoj standard.

    Jedina stranka ili grupa koja je to počela da čini jeste Liberalni pokret Srbije. Nijedna druga to još uvek ne razume. I dalje se priča o istim suštinama ali novim konfekcijama, novim modelima odeće. Takav govor nikada neće dobiti moj glas. Ako opozicija ne ume da bude bolja od ove vlasti, ona ne treba ni da postoji. 90% njihovih reakcija pokazuje samo jedno – psihičku izopačenost i nesnalaženje usled toga što trenutna vlast radi ispravne stvari. Iza njihovih motiva kao da i dalje provejava samonasladljivo lice Borisa Tadića.

    • Jasmina каже:

      „SNS je, dok je bila u opoziciji, radila upravo ono što sad odbijaju da rade nekada demokratske snage – dizala svoj standard.“

      Znači, ne mogu da verujem…“DIZALI SVOJ STANDARD“??? Tako što nikada nisu glasali ni za jedan evropski zakon, tako što su podržavali „balvane“ na Kosovu… ili možda tako što su Skupštinu proglašavali za sigurnu kuću Radka Mladića??? Spisak je podugačak i ako su nešto „dizali“ to je bio samo rejting i demagogija. A kada su napokon osvojili vlast niko se i ne usuđuje da ih bar pita – zašto smo straćili 2O uzaludnih godina naših života i koliko košta njihova naknadna pamet? Mrtvi se nikada ne broje a neki su zadovoljni što su preživeli. Crta je već podvučena.

      Ja zaista ne želim opoziciju koja će na takav način da „diže standarde“. Ovo je previše bljutav i otužan kraj „jedne epohe“.

      • MikeLDN каже:

        Kad kazete 20 straćenih godina, na kojih 20 mislite?
        Ako je od 1993 do 2013 onda je to 7 „njihovih“ godina i 13 „nasih“? U tih 13 „nasih“ je bilo i poslednjih 5 u koaliciji sa SPS-om koji je bio i suverena vlast u onih prvih 7, dakle najveći krivac, zasto ste ih trpeli onda i u ovom „velikom finalu“? Da je Dacic prihvatio da ne bude premijer imali bi nastavak DS-SPS koalicije, da li bi ga onda i dalje gledali kako traći nase godine? Mozda onda Dacic ne traći godine, traći samo Vucic?
        🙂

      • Ištvan Kaić каже:

        Ne znam šta ne možete da verujete? Iz vašeg posta se vidi da vi mentalno ne možete da napravite razliku između srs i sns i ja sam se već susreo sa ovakavom vrstom „argumenta“. Jedna je partija anti-evropske orijentacije, a druga programski izrazito pro-evropske. Ne znam zašto ne možete da uvažite tu političku činjenicu? Govorim o periodu nakon izbora i nastanka sns, dakle, od 2008. Ali pretpostavljam da ćete vi reći da vam to nije bitno i da to nema veze jer su u pitanju isti ljudi, zar ne?

        Tako i događaji koje navodite, pa već stereotipno idete sve do mrtvih (a kako bi se inače drugačije i završilo kad svi koji mrze sns traže opravdanje za svoju mržnju u onima koji više ne mogu da se izjasne) nisu vezani za sns, nego za srs. Nije tačno da sns nije podržavala evropske zakone, a što se balvana tiče, njih je podržavao i Boris Tadić.

        SNS je partija koju su, setite se, već 2010. primali evropski zvaničnici. Najbolja slika odnosa jeste to što ni eu ni sad nisu imali svoje favorite na poslednjim izborima, nego su bili svesni da anti-evropske snage ne mogu doći na vlast. To je složićete se, veliki pomak. Standard o kom govorim odnosi se na to što su u početku ne samo bili programski slična partija kao ds, nego su učili i na greškama tog istog ds-a i sada su bolji od njih. Današnji ds ne uči ništa.

        Bez obzira što, iz iskustva, slutim da vas to neće zadovoljiti, ne mogu raspravljati sa vama na mentalnom nivou, jer to nije agenda ovog sajta, nego pokušaj razumevanja politike. Vi biste verovatno najsrećniji bili kad bi se oni vratili u srs, zar ne? Ali, žao mi je, srs ne oprašta „izdajnicima“.

        • Zoran Ergarac каже:

          Poštovani Ištvane, ovo što ste rekli o traženju opravdanja u onima koji više ne mogu da se izjasne je zaista suština ovog sukoba mišljenja. Uvijek se javlja ta „sveštenička“ pozicija, tj. pozicija onog koji zadnji govori. Ali, to nije vezano samo za ovaj prethodni komentar, vezano je za ovu ukupnu polemiku i prepisku kojom se Dvogled bavio do sada. Mislim da neće biti moguće postići nekakavo razumijevanje kod te druge strane, tj. te „druge Srbije“, kako se to već zove. Zato je dobro što se ovdje malo više akcenta stavlja na ulogu kolumnista kao što je Svetislav Basara (pogotovo ovaj današnji tekst Igora Perišića), jer komentator Zlatko je u pravu, u ovom komentaru što je stavio ispod. Aktivnost na teorijskom nivou ne dotiče mnogo ljudi. Ali kada se neke stvari povežu sa onim što ljudi čitaju u novinama, dolazi do „uzubljenja“ u taj dnevni ritam, u to što zovemo dnevnopolitičkim. Dnevnopolitičko je kod nas dobilo negativne konotacije, pa se čak i u parlamentima može čuti kako neko kaže da se nešto koristi u svrhu „dnevne politike“. A to uglavnom dolazi od onih koji cijeli život provode na univerzitetima ili u javnoj upravi. To je fundamentalno nerazumijevanje pragmatizma, a isto tako i nerazumijevanje stavova pragmatista u istoriji političke misli. Da su oni koji teoretišu o tom „institucionalizovanom nacionalizmu“, ili onom metafizičkom nacionalizmu u Srbiji, vidjeli koliko je praksa usmjeravala političku teoriju u anglosaksonskom krugu, shvatili bi i kakvu ulogu imaju izbori, kako dolazi do „konstitucije“ u pretpolitičkim kretanjima i kako se ta kretanja „ustavljaju“ ustavima, kakvu ulogu imaju međunarodni mirovni sporazumi u međunarodnom pravu, kakvu ulogu ima opozicija, šta ona treba da radi dok je opozicija i sl. Ali, to ne žele da vide, jer u glavi je uvijek neka nebeska država. A to je u stvari ona nesretna pruska državetina što je ovdje došla preko Hegela, pa onda preko Marksa…

        • Jasmina каже:

          Ištvane Kaiću,

          Da, ja mentalno ne mogu da napravim razliku između SRS i SNS. Onaj ko je potekao iz filozofije – Karlovac, Ogulin, Karlobag, Virovitica jednostavno nema kapacitet za shvatanje pro-evropske ideje i njenog značaja za našu budućnost i smer u kome je trebalo da žurimo. Zato i nismo TADA shvatili šta je značio pad Berlinskog zida. To što je za vas politička činjenica, koju ja, zamislite, ne mogu da uvažim, a naročito period nastanka SNS-a 2008, je za mene NEOBORIVA ČINJENICA da Vi niste u pravu. I ne možete od poluistina da pravite filozofoju jer će vas hiljadu malih i velikih istina saplitati i žuljati na tom uzaludnom putu.

          I nisam slučajno pomenula mrtve ispod kojih je neko već podvukao crtu i sad nam kaže da sve iznad te crte se više ne važi. I još kažete da svi koji mrze SNS traže za to opravdanje u onima koji više ne mogu da se izjasne, i da zaboga, treba da mrzimo SRS a ne SNS??? Ja ipak mislim da Vi (a ne ja) mentalno ne možete da objasnite tu pometnju u svojoj glavi pa zato i delujete tako neubedljivo.

          I molim Vas, navedite bar jedan evropski zakon za koji su glasali u Skupštini na putu „dizanja svojih standarda“, možda ja nisam u pravu, možda nisam čula? A što se tiče balvana, Boris je to platio od strane svojih glasača, samo ne znam za šta su nagrađeni Toma i Vučić. I gde je Zvonko Veselinović u svetlu današnje pro-evropske vlasti?

          Ali, sve to nije bitno.Vreme će pokazati. Bitno je nešto što ste rekli i što govori o vama. A rekli ste da ne možete da razgovarate sa mnom na „mentalnom nivou“. Ta rečenica je pogrešna u svakom pogledu. Moj i vaš mentalni nivo naravno da nije isti jer ja se duboko ne slažem sa vama i zato se upuštam u polemiku. Ali vi kažete da polemika sa neistomišljenicima nije agenda vašeg sajta nego „pokušaj razumevanja politike“. Pa kako ćete razumeti politiku ako ne suočavate i dokazujete vaša mišljenja pa i sa onima sa kojima se ne slažete? Nisam vređala već civilizovano iznela svoje mišljenje i utrošila svoje dragoceno vreme.

          I na kraju, ja ne bih bila najsrećnija ako bi se oni vratili u SRS. Za mene je to isto. (Princip je isti, sve su ostalo nijanse).

          • Ištvan Kaić каже:

            Jasmina, poštujem vaš stav. Ono što sam mislio pod mentalnim nivoom je to što i vi kažete, da se duboko ne slažemo i da ja od toga ne mogu da vas odvraćam jer je to uzaludno. I nemojte to da shvatite kao diskvalifikaciju. Pitanje je sad samo, kako ćemo međusobno da argumentišemo ako imate takva tvrda jezgra u poleđini koja su za vas nedodirljiva. Ja čak prihvatam da vi donekle budete u pravu, da budete jedan stalan podsetnik, opomena koja će da mi kljuca u glavu, ali pod uslovom da mi dopustiite klauzulu koju ste i sami izneli – da će vreme pokazati svoje.

          • Jasmina каже:

            To je u redu, i najtvrđe jezgro može biti razbijeno ako argumenti postanu u jednom trenutku – neoborivi. Ja samo žalim za nepovratno i uzaludno izgubljenim vremenom i bojim se da je to krug iz koga nikad ne izlazimo. I u kojem smo uvek na kraju gubitnici koji ne žele istinu o sebi. A to je zato što su nam temelji truli. I na njima ništa ne može trajno da se izgradi. Pozdrav za vas.

  2. Zlatko Pangaric каже:

    Pišem ovaj komentar – a upravo ću o tome pisati, naime o tome da tzv. javno mnelje koje se okuplja oko sajtova, novina, tribina, itd. nije uopšte politički činilac, tj. to je jedna aktivnost na teorijskom nivou koja se ne dotiče ogromno mnoštvo ljudi izvan tog „javnog mnenja“. Ogromno mnoštvo ljudi ne poznaje „filozofe“, ne čita njihove pisanije, ne posećuje tribine i ne čita knjige, itd., itd. Dakle, kao što prošlu vladajuću garnituru nije zanimala opozicija (osim u smislu da ih optužuje za svoju nemoć), tako ni sadašnju poziciju ne interesuje sadašnja opozicija. Uskoro ih neće više optuživati ni za promašaje jer će to postati deplasirano u navali novih događaja. Hoću reći da je DS pao jer su izostali rezultati koje bi građani prihvatili i shvatili kao svoj lični boljitak, napredak u standardu, itd. Teorijska razmatranja, sterilne logičke dosetke, analize političkog trenutka i oklnosti – su potpuno nepotrebni. Ma kako to filozofima bilo odvratno ljude zanima posao, plata i pravo da misle svojom glavom (makar bili u krivu).

    • Ištvan Kaić каже:

      Moram reći da ni ovaj prilaz stvarima ne slušam prvi put. Ja ne znam da li ste vi filozof ili šta ste po profesiji, ali ne treba da razdvajate filozofiju od ostalog i da je bacate u koš kao nepotrebnu. To što „ogromno mnoštvo ljudi“ nešto ne poznaje nije nikakav argument, a niti autori dvogleda, ili makar ja, ne pišem ni o kakvim „sterilnim logičkim dosetkama“. Neki od nas ovde jesu filozofi i nije fer da neko traži da ne budemo ono što jesmo. Sajt je takav kakav je, autori su takvi kakvi su i to je fakat.

      Sa tim, ja se uopšte ne slažem da internet javno mnjenje nije politički činilac. Nije mi jasno kako uopšte možete tako nešto da kažete, jer stvarnost vas demantuje. Evo, pročitajte novi tekst Igora Perišića o reakcijama između Vućiča i Basare. Dakle, nije tačno da političare ne zanima šta se piše po internetu i da ne prate internet. Na kraju krajeva, mene su „odgajili“ upravo sajtovi kakvi su e-novine i Peščanik koji su i te kako zaslužni za određene stvari u politici. Tako da smatram da vi dosta potcenjujete uticaj interneta i slobodnih mislilaca, a to znači i da poružnjavate i simplifikujete strukture društva.

      Nije ni cilj da se bude ne znam koliko čitan. Cilj je da vas određeni ljudi koji vas razumeju prepoznaju i prate, kao i da se oni uključe u promišljanje sa nama. Ako sam vas dobro razumeo, napisaćete nešto za dvogled i to je super. Samim tim i vi ćete učestvovati u nečemu što ovde smatrate bezuticajnim i promašenim. Teorijska razmatranja su svakako dobrodošla, a ja se trudim da ona budu i plodna, da ne budu suvoparna i da budu razumljiva. Naravno, ne mogu se složiti sa vama da je „analiza političkog trenutka i okolnosti potpuno nepotrebna“. Da se ovde neko vodi time, nikada ne biste imali ni ovaj sajt na kom ste ostavili takav komentar. Ne bi u tom smislu, npr. bilo ni Peščanika koji je u tom smislu legendaran.

      I još jedna napomena. Odakle vam ideja da je ovaj sajt „opozicioni“, tj. da su autori nekakva opozicija? Ne znam odakle ste to izvukli. Mi smo pre svega autori, barem ja, i što se mene tiče, ja sam tu da konstruktivno kritikujem i sugerišem koliko mogu. U vašoj poslednjoj rečenici ja se slažem sa vama, ali onda i ja tražim to pravo da mislim svojom glavom i nemojte to pravo da mi zakidate govoreći da nikog ne zanima to što ovde možete da pročitate i da ne treba da radimo to što radimo. i ja imam prava da se izrazim, pa ako treba i filozofski.

      Rezime, ako se najbolje i najplodnije ideje javljaju upravo na internetu, šta mislite koja moderna vlast će smeti da dozvoli da ne bude upućena u taj prostor? Pa skoro svi političari danas imaju svoje internet naloge na mrežama i sl. Nemojte da raspravljamo oko stvari koje su stvarno smešne. I da se našalim, hvala bogu, Vučić čita knjige, pa i teže knjige. Siguran sam da može da svari i tekstove sa dvogleda, peščanika ili e-novina. Već je pokazao da mu je to bitno.

      • Zlatko Pangaric каже:

        Hvala Ištvane što ste potrošili toliko tinte na mene. Dakle, suština mojeg komentara bio je da ja npr. sa mojim komšijama ne mogu komentarisati nešto što se piše na internetu. Oni npr. nisu u stanju da uključe kompjuter. Jesu li oni činioci političkog života, tj. jesu li oni glasači? Jesu! Kako Vi zamišljate da doprete do njih? Naravno, nemate nikakvu ideju., itd., itd. Htedoh reći da postoji jedna prosvećena manjina u koju spadate Vi, političari, filozofi, analitičari, itd. i ogromna masa ljudi za koje je fejzbuk puna kapa. Ja sam samo to rekao, i to je činjenica. Ne radi se o podcenjivanju filozofije i filozofa sa moje strane – ja samo kažem da se sa teorije mora preći na praksu. Mora se npr. osnovati nova stranka, tribina i sl. da bi se zaista politički delovalo. Samo se politički deluje na politiku ili da budem prost do krajnosti: samo se motikom može po korovu (ili hemijski, što je isto). Analiza bilo koje vrste dolazi posle, kada se već nešto odigralo. Stoga i rezultati analize nikome nisu od koristi, ili vrlo malo. Zahvaljujem.

        • Ištvan Kaić каже:

          Razumeo sam vas, ali opet ću vam reći. Nemojte toliko da potcenjujete moć pisanja kao moć (ne)delanja. Šta mislite, kako se mišljenja i ideje šire? Kako se formiraju ili menjaju stavovi, kako se uopšte čini da neko o nečemu porazmisli? Ne tako što svako dođe na Dvogled, nego tako što nešto čuje jedan, pa mu onda prenese drugi, pa možda na kraju dođe i do onog koji nikada nije uključio računar ali nekim jezikom koji je njemu svojstven. Možda će vam biti smešno, ali ja mislim da svaki tekst može biti nekakav doprinos. Ako samo jedan drugi porazmisli o njemu, to je odlično. I tako će jedan po jedan.

          I pored toga, slažem se da je pisanje limitirano. Što se stranaka tiče, pa imate neke nove stranke koje još nisu bile u vlasti i tsl pa se učlanite ako vas to zanima. Razumem ljude kojima više odgovara takav aktivizam. Deo autora koji pišu ovde s vremena na vreme aktivniji su po tom polju. Ja lično nisam. Ja spadam u one koji samo čitaju i pišu, da tako kažem sartrovski :-).

          Ali, poenta, za ovaj sajt, da bismo ga punili nisu potrebne stranke ili ne znam šta, nego ljudi koji vole da misle i, kako kaže Milutinović, koji vole da pišu. Dakle, pridružite nam se svojim slobodnim stilom, uletite i u klizeći ako treba, a politički pamfleti neka idu u neku drugu dimenziju.

          Takođe, morate i razumeti da smo mi nastali kao jedan skup koji je pokušao da nadopuni Peščanik, pa smo, tako da kažem, manje-više svi iz te fele, s tim što smo i nekakav korektiv, ili bar to pokušavamo biti.

          • Zlatko Pangaric каже:

            Hvala na pozivu, cenim to. Inače, kod Vlade, na njegovom sajtu, imam desetak članaka, kao i knjigu „Semiološki i etički članci“.

  3. Zlatko Pangaric каже:

    Još jedan komentar: Od Marksa pa naovamo filozofi pišu raznorazne „kritike ideologije“. Kod Marksa je kritika prerasla u novu ideologiju i praktičan zahtev za promenu društva. Danas je jasno, posle sve prohujale istorije, da kritika vladajuće planetarne neoliberalne ideologije ne može prerasti u ništa praktično. Kritika nije još uvek dovela ili dospela do neke nove ideologije, ne naziru se ni obrisi nekog novog-mogućeg društva ili društveno-političkog ustrojstva. Sve što se danas razmatra (ili što su aktuelni pokreti) neka je kompilacija ili neki otužni „povratak na/u…“. Kritika kapitalizma ili njegove ekstremnije forme neoliberalizma nemoćno je i bezidejno štivo.

  4. Milodan каже:

    Niti sam filizof a ni politikolig sa navodnicima ili bez njih već običan, prisečan građanin, koji, eto, sebi dozvoljava da napiše koju na temu aktuelne političke situacije.
    Dizanje u nebasa Dačića a posebno Vučića nije čini mi se razlog koji je autor ovog teksta naveo, pre će biti da se radi „daj šta daš“ samo ovi (DS) da odu, jer su umislili da će doveka vladati. Mislim da je nerpimereno u isti koš stavljati DS i LDP, ovi drugi, barem formalno, nisu bili u vlasti na republičkom nivou. A o njima isto mislim kao i o DS-u. Dovde bih se složio sa svima, koji su glasali protiv DS-a ili su pak izbore bojkotovali ili promovisali „bele listiće“ kao ja, naprimer.
    Za SNS i SPS niti sam glasao niti ću to učiniti u svom životu. Nogu je, da tako kažem, negde pred izbore, ili pred drugi krug predsedničkih povukla poštoana Vesna Pešić i deo javnog mnjenja okrenula naglavačke, što je imalo za posledici (naravno, to je samo jedan od razloga) da na predsedničkim izborima pobedi Tomislav Nikolić, koji je od tada napravio toliko gafova da se o tome knjiga može napisati, što je ovih dana učinio Slaviša Lekić. Nivo načina predsednikovanja Nikolića je ispod neke jače Mesne zajednice uz napomenu da se, za razliku od Tadića. drži ustavnih ovlašćenja.
    Potom se nekako dogovoriše oko Vlade, poče borba neprestana protiv korupcije, pohapsiše mnoge među njima samo jednog kapitalca, Miškovića što je naišlo na opštenarodno odobravanje širokih narodnih masa, rejting poče da skače kao da je čeličnim oprugama, izređaše se pobede na lokalnim izborima kao na beskonačnoj traci uz napomenu, koja se mudro prećutkuje, da je izlaznost bila duplo manja od očekivanog, mislim na Zemun, a zna se zbog čega – nema NAROD KOGA DA GLASA .
    Mnogi su već zaboravili šta je Ivica Dačić, pre i posle izbora, govorio i Kosovu da bi mu, potom Službe (zna se pod čijom su kontrolom) podmetnule dve afera, Miša Banana i bezgaćna voditeljka u organizaciji TV radenika Svet plus info, (ne)zvaničnog medijskog promotera SNS-a. I od tada Dačić peva kao slavuj, odjednom se setio da smo Kosovo izgubili ’99. godine, da su lagali narod sve ove godine a sve po notama najevropljanina Gospodara Vučića.
    Igrajući na kartu kratkog pamćenja naroda, tu ne mislim na filozofe i politikologe, stvorila se klima da je Srbija krenula krupnim koracima napred uspevši da potpišu, čak, i Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, da ne kažem sa Kosovom. To je, da kažem, izazvalo pravu lavinu reakcija, pozitivnih kod ogromne većine građana i intelektualaca, pripadnika tzv „Druge Srbije“ i negativnih kod pristalica desnice, simpatizera DSS, Dveri, SRS, brojnih (polu)zvaničnih desničarskih organizacija, SPC i, što je najvažnije, ogromnog dela srpskog nacionalnog korpusa na Kosovu, posebno njegovom severnom delu, pa čak i stranačkih pripadnika SNS.
    Da zaključim: DS, pa i LDP su dobili ono što su zaslužili a ovi na vlasti previše no što zaslužuju uz napomenu da je znatan deo sadašnje vlasti činio, takođe, znatan deo prethodne vlasti. O čemu mi sada govorimo.
    I na kraju moram da parafraziram Zorana Živkovića, koji u jednoj TV emisiji reče:
    -U borbi protiv korupcije, čim se malo dublje zagrebe neki predmet kriminalne obrade od strane „državnih organa“, koji, btw, imaju poprilično butera na glavi – naleti se na člana Glavnog odbora jedne od valadajućih stranaka, finansijera SNS-a, sadašnjeg visokog vladinog zvaničnika i sve u tom smislu.
    Zbog toga se hapse kriminalci iz četvrtog i petog ešalona kriminalne strukture Srbije.
    E, da. A tek kadrovska rešenja SNS-a. Plač majke Božije, neke od njih i lično poznajem.

Pristigli komentari