pišu: Nikola Samardžić i Vladimir Popović
Kult Aleksandra Tijanića organizovano podižu nekadašnji BK novinari i većina medijskih redakcija, intelektualci, političari, sve kako bi se održao kontinuitet tribalnog primitivizma, laži, huškanja na zločin, blaćenja svakog ko ne pristaje na uslove i sistem vrednosti jednoga zatvorenog i zaostalog plemenskog društva.
Samo kao huškač na ubistvo premijera Đinđića Tijanić je zaslužio mesto odakle ga ni smrt nije smela pomeriti.
Milionske pronevere u RTS-u, ratnohuškačka i palanačka uređivačka politika aktuelnog RTS-a, razbojnička sprega s medijskim oglašivačima, primalna bahatost u svakom gestu i iskazu, sve su to samo noviji slojevi jedne biografije koja je postala stub oslonca, umesto stub srama srpskog establišmenta. Posebno je odvratno povezivanje Tijanića s ličnošću advokata Srđe Popovića, čiji nas odlazak neće omesti na insistiranju da se utvrdi politička pozadina atentata, podrazumevajući ulogu Tijanića kao jednog od izvršilaca naloga kabineta Vojislava Koštunice.
Gadost i licemerje lokalne „elite“ dobila je svoje konkretno uporište u glasilima kakav je Danas koji je ogavnim pamfletom Denisa Kuljiša, trupnog piskarala KOS-a i plaćenog huškača Aleksandra Tijanića, Srđana Šapera i Borisa Tadića, koji je relativizovao sve vrednosti savremene srpske politike koje se zasnivaju upravo na stavu prema ubistvu i ubicama premijera Đinđića. Kuljiš je pokušao da advokata Srđu Popovića posthumno uvalja u kaljugu zločinačkog udruživanja, i u panteon nakaznih barbarogenija koji su uništavali i srpsko i hrvatsko društvo, nesvršenih i animalnih pojava kojima se dive i Kuljiš, i oni koji su tekst objavili, i svi koji su u proteklim danima svojim činjenjem i nečinjenjem doprineli ovoj javnoj sramoti koju će oprati samo presuda ubicama i nalogodavcima atentata čiji su i Tijanić i Kuljiš medijski simboli. Posebno odvratna je odluka onih koji su se prethodnog dana poklonili Tijaniću, time i svim ovim snagama koje su nas ponovo survale na dno najnižih ljudskih poriva i društvenih osobina, koji su zaista bili iskreni kad su se poklonili Tijaniću, time i svim njegovim gazdama. Kult Aleksandra Tijanića nije samo kult njegove novinarske škole, nego i ritualno obožavanje te močvare paralelne stvarnosti koju su njegove žute novine i žute televizije učinile jedinom stvarnošću srpske prošlosti i neposredne budućnosti.
Hvala bogu da je neko napisao ovaj tekst. Sjajno, i velika bruka za Danas, a i sve ostale koji danima slave Tijanica. Najgore je bilo to da ga stave zajedno sa Srdjom Popovicem, sto je ucinio Danas.
Može se reći da je tekst Denisa Kuljiša uređivački promašaj Danas-a. Međutim, ovo je lični stav pisca teksta. Uostalom, Danas je objavio u ovu reakciju što podrezumeva da uređivačka politika ovog dnevnog lista zastupa različita mišljenja. I to nije jedini slučaj.
Bravo!!!
Podsetio bih vas na dokumentarni film Atentat na Djindjica- medijska pozadina ubistva i tekst novinarke Tamare Skrozza objavljen tim povodom, ciji jedan deo isticem, a koji objasnjava mesto i ulogu Tijanica u tom trenutku…
Oštra kritika Zoranove vlade je legitimna, ali sasvim je druga stvar permanentno indukovanje javnom mnjenju da se radi o ordinarnom kriminalcu koji je okružen kriminalcima. I kao vrhunac svega, daju reč Aleksandru Tijaniću, čoveku koji je izgovorio – ako Đinđić preživi, Srbija neće, koji je objašnjavao kakav je Đinđić kriminalac, koji ga je pitao da li čovek može da se šeta slobodno po Srbiji, a da ne bude ubijen, koji je na sve strane grmeo o Đinđićevoj kriminalnoj prošlosti. To nije bila nikakva kritika, već najcrnja propaganda, čišćenje prostora da bi taj metak na kraju mogao da opali. I oni njemu daju reč, da on pokajnički kaže – nikada ne bih izgovorio tu rečenicu, da sam znao šta će se desiti. Ma nije stvar u toj rečenici, evo imam knjigu Slučaj Aleksandra Tijanića, u kojoj se vidi da je Tijanić prednjačio i predvodio medijsku kampanju protiv Đinđića. U tom smislu im je i ‘Identitet’ juče poslužio kao izgovor – hajde, žrtvovaćemo ‘Identitet’ i Gradišu Katića, koji se družio sa Dušanom Spasojevićem.“
O Tijaniću ne mislim ništa dobro. Ne mogu da verujem da su svi zaboravili sva „velika dela“ Tijanića, srednjoškolca, koji je svojim „talentom“ „velikog“ pisca umeo da uvredi i zapreti svakome ko nije delio mišljenje sa njim. Dovoljna je njegova rečenica „Ako Đinđić preživi Srbija neće“. Tu je kraj svakom komentaru o Tijaniću. O pijetetu ne mogu da govrim. Mnogima je laknulo.