„Ko bi ušao u rizik da ima ideologiju a ne novac?“ – kaže Vladimir Vuletić u članku „Jedina ideologija stranaka je kako preživeti“ u Politici.

Ova izjava i celi članak su dobra ilustracija načina mišljenja o ideologiji kod nas. Najpre se uzima da je ideologija nešto pozitivno, nešto što vas sprečava da budete oportunista, znak da imate neke ideje od kojh ne odustajete. A onda se kao oni koji jedini imaju neku ideologiju od koje ne odustaju navode DSS i SRS.

Tako se precizno odslikava stanje duha kod nas. Jedni „gledaju od čega se živi“ i „nemaju nikakvu ideologiju“, a drugi imaju ideologiju, ali su nepraktični i ne gledaju od čega se živi.

Naši intelektualci, analitičari plediraju za prvu opciju, da gledamo od čega se živi – i tako su miljama daleko od bilo kakvog kritičkog pojma ideologije. Tačnije, opcije da imate neke ideje koje su pogrešne ne postoji, kao ni opcija da imate dobre ideje koje su korisne za život. Naša dilema je izvan tih opcija: imati bilo kakve principe ili preživljavati. Sa rešenjem da je bolje, i uostalom jedino moguće, preživljavati. I dakle, nemati nikakve ideje. Uslov da preživljavate je da nemate nikakve ideje.

Zašto li samo „intelektualci nemaju dovoljno uticaja u sistemu“?