Zašto ponovo beli listići?

U najkraćem, ako bi se sada složili za stavom da beli listići sa izbora 2012. godine, iako su bili prva prava građanska politička akcija u Srbiji, sad treba da prihvate logiku apsolutnog zla i glasaju za DS, naša logika bi otprilike bila ova: dobro, pokušali smo da pošaljemo neku poruku ne-nacionalističkim strankama, poruku šta je trenutno tema – oni nisu čuli ništa, nisu uradili ništa – ali ipak, hajde da se vratimo 2 godine unazad i prihvatimo njihovu priču o većem zlu i glasamo složno za njih.

Mislim da ova logika „ne pije vodu“, ne samo zbog one Heraklitove da se ne može dva puta ući u istu reku. Ona počiva na tri pretpostavke koje su, po mom mišljenju,  sve tri problematične.

Prva je da su se SNS i SPS ponovo pretvorili u apsolutno zlo. Na prošlim izborma smo im dali šansu, ali sada treba da prihvatimo da smo pogrešili i da oni stvarno jesu apsolutno zlo. Međutim, to nije tako. I pored svega lošeg što je radila ova vlada, ona je uradila i nešto dobro i nije drastično narušila i inače uspostavljen demokratski  nivo. To što nismo napredovali, ne može se samo njoj staviti na raboš, možda je to uopšte naš trenutni maksimum. Posebno je tu važan doprinos opozicije za koju bi danas trebalo da pokajnički glasamo. Skoro da je zabavno analizirati koliko tu za ovu godinu i po nije bilo nikakvih ideja, nikakve refleksije, ničega. O tome govori i raspad te „koalicije“ na LDP, koji sada tvrdi da „zemlja sledi kurs LDP“, do DS koji se pocepao na struje od kojih jedna hoće sa bivšim „apsolutnim zlom“. Da ne pominjem da se ova evolucija desila takođe bez bilo kakvog „priznavanja grešaka“. Naprotiv, oni su „uvek bili u pravu“. Ako bi danas pristali na ovu logiku, „bacili bismo niz reku“ sve ono što je ipak krasilo građanski pokret 2012: principijelnost, kritičnost, istrajnost.

Dakle, nismo u situaciji apsolutnog „zla“. Onda kada ova vlada izgleda najgore, to je samo posledica činjenice da je u nedostatku bilo čega pozitivnog na svojoj strani, opozicija sve karte stavila na negativnu kampanju. Međutim, mi još uvek tražimo nešto pozitivno.

Da li je opozicija proizvela nešto pozitivno u ove skoro dve godine? Upravo je spektakularno koliko nije. Tačno je da, ako ostavimo po strani Briselski sporazum, ništa važno nije učinila ni vlast, ali za isto vreme ni opozicija nije učinila ništa. Oni koji misle da opozicija nije ni mogla da učini ništa, samom činjenicom da je opozicija, nisu u pravu. Kad ste u opoziciji možete relaksiranije da izvedete nužne reforme u svom programu (eto reformi koje su stvarno „nužne“). Šta je sadašnja opozicija naučila iz poraza iz 2012. godine? Ništa. Oni čak sasvim jasno stavljaju do znanja da je sve bilo u redu, osim „kadrovskih grešaka“. I, kako se sada ispostavlja, upravo od svojih kritičara i građana očekuju da priznaju da su pogrešili i da se vrate na njihove pozicije.

Treća pretpostavka je da je beli glas „prazan“, da ne znači ništa u proporcionalnom sistemu, da radi samo u korist SNS itd. I pored onolikog truda od pre dve godine, sada i nove stranke, neke nastale i na tom talasu, ne vide u belom glasu bilo kakvu poruku koja bi imala smisao koji nije puko instrumentalni. Onaj ko precrta listić po njima ne govori ništa. I tu se opet, jasnije nego na drugim mestima ocrtava priroda naše javnosti i našeg sistema. Beli glas ne govori ništa iz prostog razloga što niko ne želi da ga čuje. Opet smo na istom mestu kao i pre dve godine: Imate ponudu, glasajte, šta hoćete. Isto lakonsko odbacivanje „belog glasa“ kao besmislenog u TV emisijama, člancima.

Pa nema se tu puno šta prigovoriti. Nije isto pričati iz „matriksa“ interesa i novca i biti izvan njega. Ali, kad je već tako, mislim da na ovim izborima lestvicu treba podići još više nego na prošlim. Najgore što se može dogoditi je da nijedna od stranaka opozicije ne prođe u parlament i da dobijemo vlast SNS i opoziciju SPS. Iako mnogi misle da bi to bila katastrofa, ja mislim da ne bi. Ta vlast znala bi da vlada uz podršku malog broja birača, verovatno bi bila oprezna u svemu i vrlo brzo bi opet imali izbore. Makar u redovom terminu u kome bi se održali da ovih nije bilo. Do tada bi mogli da razmislimo treba li nam opozicija kao „manje zlo“ ili će se neko zaista potruditi da zasluži glasove.

Na prošle izbore izašlo je 60% birača, a nešto manje od 5% je bilo nevažećih listića. Na ovim mislim da su zaslužili da 20% bude zbir belih glasova i protestanata koji nisu hteli da učine ni toliko.

11 odgovora ka “Zašto ponovo beli listići?”

  1. Milodan каже:

    Ja ću, kao običan birač, reći šta imam na temu „belih slistića“. Na prošlim izborima, govorim u lično ime, nisam imao za koga da glasam na svim nivoima vlasti. Prethodno, 2008. godine, glasao sam za Čedomira Jovanovića i LDP, najviše zbog toga što su predstavljali pravo osveženje na političkoj sceni Srbije i što su podneli krivične prijave protiv srpskih tajkuna. Nakon ulaska u parlament nisu insistirali na pljačkanju Srbije a uz to su, na primer, podržali Zakon o informisanju izuzev Koraća i Pešićke, kojim je dozvoljeno da se Dinkić (sa razlogom ili ne, ne donosi se zakon zbog jednog političara) obračuna sa listom „Kurir“ o kome mislim sve najgore, sada i pre.
    Međutim dolaskom na vlast SNS-a, SPS-a i ostalih, izuzev nekakvih, ali neiskrenih, pomaka na normalizaciji odnosa sa Kosovom (namerno ne pišem Prištinom) i početka pristupnih pregovora sa EU – što je takođe neiskreno, jer je ljubav prema Rusiji neprestana, na unutrašnjem planu u borbi protiv kriminala i korupcije su rezultati minimalni, skoro nikakvi, uz stalno „držanje u večitom šahu“ PPV-a, da, eto, samo se strpite još koji dan, pa će biti uhapšen Šarić, te videćete šta će se desiti do vikenda, skandal veka (ofsajd sa Margetićem na Dinkićevu adresu), izbor kompromitovanog Veljivća ponovo za direktora policije itd…. glede Ćuruvije se sve do sada znalo i bez Legije.
    Ovoga puta odlučio sam da glasam za Novu stranku, malo me je okolebala „neprincipijelna koalicija“ sa Đilasovim DS-om, ali sam spreman da progutam i tu žabu, sve misleći da su se dozvali pameti zbog debakla na prošlim i dolazećim lokalnim izborima.

    • brana каже:

      Nova se od SNS-a razlikuje koliko Radulović od Vučića, što je Vladimir fantastično opisao .. a Đilas je ideološki Vučić u malom

      • Milodan каже:

        Živković je jedini, na računajući ubijenog Đinđića, političar, koji me do sada nije prevario, za Đilasa sam rekao da „moram da progutam žabu“.
        Uostalom, preostaje nam da vidimo. Moj glas, između ostalog, zaslužuju i obećanjem da neće u postizbornu koaliciju sa SNS.
        Ili sam ja u zabludi, te mi u tom smislu navedite neke činjenice.

        • admin каже:

          milodane, ne moramo se mi slagati oko ove stvari, dovoljno je da svako iznese ono što misli da je dobro, niko nije popio svu mudrost

          • Milodan каже:

            Ko je rekao, admine, da se moramo slagati? Naprotiv, ja želim da polemišem sa neistomišljenicima ali, isključivo, snagom argumenata. Ja bih voleo da mi „brana“ iznese činjenice, koje idu u prilog tvrdnji Radulović-Vučić i Đilas-Vučić, pa da onda, ako se ne slažem, ukrstimo koplja. Posledni sam čovek na ovom svetu koji za sebe milsi da je popio svu pamet ovoga sveta. Ali isto tako ne dozvoljavam da mi neko „prodaje pamet“.
            Dakle, stvari su vrlo proste.

  2. brana каже:

    „Na prošle izbore izašlo je 60% birača, a nešto manje od 5% je bilo nevažećih listića. Na ovim mislim da su zaslužili da 20% bude zbir belih glasova i protestanata koji nisu hteli da učine ni toliko.“

    5% je bio realan plan, 5% je dovoljno i beše veoma „učinkovito“.. sa tako malo glasova dotada najpopularniji demagog, kao sada Vučić, otišao je u „ropotarnicu istorije“, ma koliko ga danas podgrevali – zauvek, iznenada i neočekivano… a s njim i Đilas na realnu popularnost… a Čeda ne pređe cenzus na svom bunjištu.. dakle učinilo se jako mnogo..
    danas, sasvim je nerealno očekivati toliku svesnost naroda, da 20% prvo izađe, a drugo nešto nacrta.. mnogo je realnije održavati budnost tih 20% da ne izađu na izbore, i pridruže se onima koji nikada ne izlaze na izbore .. u zbiru je to ozbiljan procenat i liči na organizovani bpojkot..
    drugo i najvažnije – onomad su beli listići bili poruka kako ti kažeš ne-nacionalistuičkkim strankama.. sada su sve stranke ne-nacionalist8ičkze, a nacionalističke (SRS;DSS Dveri), svojim cirkuzanerskim programima pogotovo, jer je i budali jasno da služe samo da pacifikuju ekstreme i podignu izlaznost..i kao što si više puta napisao sve imaju isti program..
    znači treba dejstvovati GENERALNO PROTIV SVIH a to je samo masovni bojkot..
    ..koji bi bio još i predagoški („kako sadiš tako i žnješ“)jer bi u njemu učestvovali i najrežimskiji kloncvi – oni koji nikad ne izlaze na izbore – produkti Farmi i Sulejnmana..

    • admin каже:

      slažem se sad je isto ne izaći i izaći i precrtati

      • brana каже:

        jbg listićima ipak podižeš izlaznost

        • admin каже:

          ja mislim da se možemo dogovoriti BL+Protestanti 20% to je dosta, mada bi bilo lepo i više

          • brana каже:

            ti si baš „realista“… BL+bojkotaši+apstinetti – preko 50% – tek to je uspeh a nije neizvodljivo jer nam sami lideri mnogo pomažu svojim glupostima i licemerjem

  3. Primarius каже:

    Znaci, ako se trudimo da trenutno doprinesemo nekakvom kvalitetu srpske politicke scene, u redu je dati glas nekome na ovim izborima . Iskreno, mozda se nista bolje I ne moze u ovom trenutku. Ovo je neki domet nasih drustveno-politickih elita I mozemo ga eto, malo popravljati, podizati ljestvicu, oslabljivati vlast ili opoziciju. Sok terapija, eutanazija… Sve je legitimno, sta god uradimo s nasim glasom. Mozemo cisto I naivno dati vjeru, ili igrati prljavo protiv a sve u cilju naseg krajnjeg interesa. To ce se ionako sve posle izbora zbrljugati u statisticku supu I aduti ce se podijeliti opet istim igracima. Nema veze! Neko ce reci: nadajmo da ce ti igraci kroz nekoliko ciklusa biti izbaceni iz igre i da ce doci neki novi, bolji…kakvi vec trebaju.
    Sve je to u redu pod uslovom da prihvatamo tu igru i vjerujemo u kredibilnost izborne demokratije i politickog sistema.
    Da li stvarno vjerujemo da politicari imaju moc da nesto urade
    Kakogod, ako hocemo da razdrmamo situaciju, najbolje je neocekivano ponasanje,cak paradoksalno. Od toga svaki sistem zazire kao djavo od krsta upravo zato sto konstantno sumnja u svoju legitimizaciju. Sta ce nam onda uopste, kad sumnja treba mu pucati u celo!

Pristigli komentari


Adsense

Po datumima

фебруар 2014.
П У С Ч П С Н
« јан   мар »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
2425262728  
%d bloggers like this: