Kako i zašto svi koji se protive povratku u robovlasničko društvo (ljudi rade samo za hranu, bez ikakvih prava) zapravo rade na štetu radnika?
Evo kako.
Insistiranje na krutom zakonu, onemogućava preduzetniku da se – u pogledu broja i stručnog profila zaposlenih – ponaša u skladu sa zahtevima tržišta, da se prilagođava odnosu ponude i tražnje. To je prvo. Uzročno-posledični niz dalje ide otprilike ovako.
To smanjuje fleksibilnost preduzeća.
To, dalje, smanjuje njegovu konkurentnost.
To pogoršava poslovne rezultate preduzeća.
To smanjuje profit.
To smanuje investicije: prvo, tako što smanjuje sopstvena sredstva za ulaganja; drugo, tako što slabi kreditne performanse preduzeća.
To onemogućava ili usporava razvoj.
To smanjuje plate zaposlenih.
To dovodi do toga da preduzeće napuštaju najboji, tj. na tržištu najtraženiji, radnici.
To onemogućava inovativnost.
To smanjuje kvalitet proizvoda i usluga.
To dovodi do toga da preduzeće tavori.
To onemogućava njegov opstanak.
To, na kraju, dovodi do gašenja preduzeća
Radnici ostaju bez posla, na ulici.
A evo i zašto.
Zato što, kao prvo, preduzetnici koji hoće da poštuju zakon, svesni svih rizika, sputavaju svoje poslovne aktivnosti.
Zato se, kao drugo, ljudi koji još nisu u biznisu teško odlučuju da u njega uđu, jer ne žele komplikacije ni sa svojim (budućim) zaposlenim ni sa zakonom, tj. državom.
Zato u biznis ulaze oni koji ne drže do zakona ili računaju da će, u sprezi sa državom, izbeći njegovo poštovanje.
Zato firme osnivaju ili ih u privatizaciji kupuju oni koji zapravo ne žele da se ozbiljno bave biznisom, nego da na brzinu izvuku neku koristi i pobegnu.
Zato u poslovnoj zajednici ima (sve) više nepoželjih pojedinaca.
Zato raste korupcija.
Zato su građani nezadovoljni.
Zato se manje ili više otvoreno bune.
Zato raste politička nestabilnost
Zato se kvari opšti privredni ambijent.
Zato ozbiljne strane kompanije ne žele da investiraju.
Zato se i odgovorni domaći poslovni ljudi povlače.
Zato raste nezaposlenost.
Srodni link:
Peščanik.net, 10.03.2014.
teoretski besprekorno na nivou „parcijalne“celine – kompanija, što je suština neoliberalizma..neoliberalističari nikad ne uzimaju u obzir „celu celinu“ troškove i potrebe čitave zajednicue – recimo zamislmo da radulović zaista otpusti 100 000 „viška “ iz javnog sektora.
to je novih 100 000 koje ni teoretski neće moći da plaćaju režije
– da li zorana mihajlović shvata koju direktnu štetu komšija ministar pravi njenim velikim sistemima?
– krkobabić – koji direktni novi trošak (i izostanak prihoda za penzioni fond) njegovom ministarstvu .. itd.