Pre više od mesec dana ovde sam postavio pitanje kako je moguće da se istovremeno smanjuje i broj zaposlenih i stopa nezaposlenosti. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu ministra za rad ponovljena je tvrdnja da se stopa nezaposlenosti smanjuje 7 meseci za redom i da je sada za 3.8% manja nego što je bila krajem septembra 2013. i iznosi 20.3%.
Pošto se nigde ne vidе znaci oporavka privrede, na primer, industrijska proizvodnja pada, a manji je i ukupan broj zaposlenih, postavlja se pitanje da li je pad stope nezaposlenosti realan ili fiktivan? Kako je moguće da stopa nezaoslenosti pada, ako se ništa drugo u ekonomiji ne menja i čak postoje negativni trendovi?
Ovde ću dati jedno objašnjenje za ovaj pad, a budući da nisam ni ekonomista ni statističar, sigurno će neko iz ovih struka moći da me ispravi ako grešim.
Naime, stopa nezaposlenosti je količnik broja nezaposlenih prijavljenih na biro i broja onih koji rade ili aktivno traže posao. Prvi broj je pozitivan broj i može se utvrditi u evidencijama NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje), a drugi se dobija na osnovu tzv. Ankete o radnoj snazi, i predstavlja statističku aproksimaciju.
Dakle,
Stopa nezaposlenosti = Broj nezaposlenih na Birou/Broj onih koji rade ili traže posao
Očigledno je da ako se stopa nezaposlenosti smanjuje to može biti zbog:
1) Smanjenja broja prijavljenih na Biro
2) Povećanja broja onih koji traže posao.
Na konferenciji za štampu održanoj u petak tvrdilo se da je u Srbiji na kraju septembra 2014 bilo 748.549 nezaposlenih i da to odgovara stopi nezaposlenosti od 20.3%.
To znači da je onih koji rad ili traže posao u tom trenutku bilo 3.687.433.
Pre godinu dana, krajem septembra 2013. godine stopa nezaposlenosti je bila za 3.8% veća, dakle bila je 24.1%. Pošto je tada prema grafikonu NSZ bilo 759.372 nezaposlenih to znači da je pre godinu dana bilo 3.150.921 ljudi koji traže posao.
Ako uporedimo brojeve onih koji traže posao sada i pre godinu dana, ispada da sada ima 536.511 novih tražilaca posla. Više od pola miliona novih ljudi na tržištu rada koje je mrzelo da se prijave na Biro.
I tu se krije tajna našeg smanjenja stope nezaposlenosti – nije se značajno smanjio broj nezaposlenih, već se broj tražilaca posla DRASTIČNO povećao, za više od pola miliona za samo godinu dana. Inače, ovaj broj je samo statistička projekcija, i koliko vidim, nigde se ne objavljuje. Na sajtu NSZ nema grafikona koji pokazuje promenu ovog broja i niko ga u javnosti ne pominje.
Drugim rečima, sve i da se u poslednjih godinu dana niko nije zaposlio i niko nije samo izbrisan iz evidencije NSZ, opet bi stopa nezaposlenosti mogla da pada, samo iz ovih statističkih razloga.
I to se po svoj prilici i dešava. Stopa nezaposlenosti pada samo zbog toga što Anketa o radnoj snazi navodno pokazuje da broj tražilaca posla raste, iako to niko javno ne kaže niti objavljuje promene ovog broja niti objašnjava zašto se ovaj broj povećao itd.
Ako se pogledaju grafikoni koji potiču sa sajtova Ministarstva finansija i Narodne Banke i jedan i drugi grafikon pokazuju da je broj zaposlenih manji u odnosu na vreme pre godinu dana. S druge strane, i broj nezaposlenih se smanjuje, ali neznatno i iz neodređenih razloga pošto se broj zaposlenih ne povećava.
Ministarstvo finansija: broj zaposlenih manji za oko 30.000
NARODNA BANKA: Broj zaposlenih i nezaposlenih u hiljadama ( i jedan i drugi broj se smanjuju)
Kod nas dakle, istovremeno padaju i broj zaposlenih i stopa nezaposlenosti i broj nezaposlenih. Jedino što raste je broj onih koji traže posao van NSZ.
Mediji su jučerašnju konferenciju ispratili sa oduševljenjem. B92.net je najpre objavila vest „Konačno Srbiji mogu da zavide“ u kome se iznose tvrdnje za konferencije, a onda i vest „Ministre, gde su ti novi zaposleni“ u kome se iznose sumnje u iznešene podatke.
Ekonomista Goran Nikolić, međutim, tvrdi: “Srbija ima jednu tendenciju da joj se smanjuje kontigent radne snage, a to su oni koji rade i koji traže posao.” Međutim, to je u direktnoj suprotnosti sa smanjenjem stope nezaposlenosti. Ako se broj nezaposlenih na birou u poslednjih godinu dana praktično nije promenio, ako bi se broj tražilaca posla smanjio, to bi moglo samo da poveća udeo nezaposlenih u tom broju. Kod nas se pak stopa nezaposlenosti smanjuje, što mora da znači da se broj onih koji rade ili traže posao povećao i to ne malo.
Ako tome dodamo i podatak da se kao zaposleni, po novijoj metodologiji, računa i onaj koji je u toku nedelje radio samo 1 sat, sva je prilika da je ČITAVA slika o padu nezaposlenosti fiktivna.
Nezaposlenost je po anketama iz prethodnih godina glavni problem za građane Srbije.
Sada imaju još jedan: uspesi u borbi protiv nezaposlenosti možda postoje samo u mašti, dobro, statistici.
ps.
Kad se već toliko raspravljamo da li neoliberalne reforme vode ka smanjenju nezaposlenosti, nije fer da jedna strana izmišlja rezultate.
Matematicki korektno. Istina, ako broj aktivnih raste stopa nezaposlenosti pada bez da se broj zaposlenih menja. Ipak, da bi demistifikacija bila potpuna, predlazem vam da procitate metodologiju Ankete o radnoj snazi, sustina je da je to mera i formalne i neformalne zaposlenosti. Kao i da pogledate strukturu zaposlenih po delatnostima. Neverovatno je da je najveci rast broja zaposlenih ostvaren u Delatnostima koje pruzaju usluge domacinstvima. Dakle, motor razvoja se sveo na kucne pomocnice, bastovane i tsl. Verovatnije je da je doslo do boljeg obuhvata povecanjem uzorka. Ono sto je vrlo transparentno ali medijski nije propraceno jeste konstantni pad formalne zaposlenosti.
Dakle, vi verujete da je došlo do „boljeg obuhvata povećanjem uzorka“. bolji obuhvat iznosi 560.000 ljudi. Zašto onda pad stope nezaposlenosti nije tako objašnjen?
I pomrlo je mnogo onih što traže posao. Povećana je stopa mortaliteta onih izmedju 30 i 65 g.
Pitanje je i ko se smatra nezaposlenim.
Ženina sestra je već godinama nezaposlena osoba. Koristila je prava sa zavoda za nezaposlene. Od pre neku godinu su joj ta prava ukinuta jer je: „Poreski obveznik …. tamo nešto“. Nakon malo istraživanja i mnogo smaranja po zavodu za zapošljevanje, saznali smo da više nema prava nezaposlenog lica jer poseduje poljoprivredno zemljište i poreski je obveznik po tom osnovu.
Nismo bili upoznati da ona uopšte poseduje neko zemljište?!? Međutim, ispostavilo se da ona zvanično poseduje cca 4kvm (četiri kvadratna metra?!?) poljoprivrednog zemljišta. Nekim višestepenim ostavinskim raspravama zadnjih par decenija, postala je vlasnik 1/32 jedne veoma male njive, i to zemljišta najnižeg kvaliteta u blizini Sombora.
Nakon ovoga, zavod za zapošljavanje joj za početak ukida pravo na overu zdravstvene knjižice kao nezaposlenog lica. Jer, ona ima poljoprivredno zemljište. Ne bitno koliko, makar i 4 kvadratna metra.
VOILA!!! Jedan nezaposleni manje.
Naravno, sa tako malom „parcelom“, pojedinac ne može ostvariti prava kao poljoprivredni proizvođač i sada su u vakuumu jer ne pripadaju nigde. Niti su poljprivrednici, niti su nezaposleni. Ali ovo drugo je bitno, da nisu nezaposleni.
Veliki broj nezaposlenih je na ovaj ili sličan način skinuto sa evidencije nezaposlenih.
Probajte istražiti kada se to TAČNO osoba smatra nezaposlenom.
Malo su pobrkani termini…
„Neaktivno stanovništvo“ podrazumeva one koji nemaju posao i ne traže ga )(ispod 15 godina, domaćice, penzioneri, učenici/studenti)… 2011 ih je po popisu bilo 4.2 miliona.
„Aktivno stanovništvo“ su zaposleni + nezaposleni koji traže posao (po evideniciji NSZ); njih je 2011 bilo 3 miliona: 2.3 mio zaposlenih i 667000 nezaposlenih koji traze posao.
„Stopa nezaposlenosti“ se računa kao količnik broja nezaposlenih koji traže posao i ukupnog broja aktivnog stanovništva – u ovom slučaju 667.000/2.300.000 = ~22% (u 2011).
To znači da, ako je broj zaposlenih stabilan a broj nezaposlenih (i % nezaposlenosti) pada, sve veći broj ljudi jednostavno odustaje od prijavljivanja na NSZ.
Dodatno, pad broja zaposlenih može da bude izazvan i prelaskom na rad na crno.
Ukratko, šta se dešava: Oni koji su do sada bili prijavljeni, prelaze da rade na crno (i to vodi do smanjenja broja zaposlenih). Oni koji su se do sada prijavljivali na NSZ redovno svaka tri meseca, to više ne rade (i to vodi do smanjenja broja zvanično nezaposlenih).
Svi ovi podaci su dostupni na sajtu Republičkog Zavoda za statistiku, a isto tako i definicije pojmova, pa se može upuštati i u dublju analizu.
koliko vidim slažemo se u terminima, jedino ovaj količnik 667000/2300000 je 29%, ali verujem da je u pitanju lapsus. ovo je bitno: Da li vi verujete da je 560.000 novih ljudi na tržištu rada za godinu dana i kako objašnjavate to da niko nije ukazao na to i objasnio taj broj?
Ko je imao (ne)sreću da se duže vreme petlja po NSZ, primetio je da se svojski trude da demorališu nezaposlene da se prijavljuju. Jedino što navodi nezaposlene da se prijave je mogućnost overe zdravstvene knjižice kao nezaposlenog lica. Ukidanjem ovog prava po različitim osnovama (opisao sam ovo za minimalnu količinu poljoprivrednog zemljišta), nezaposleni gube svaki motiv da se redovno prijavljuju na NSZ.
Jer da se ne lažemo, retko kome oni nađu posao. Bar ovi u NS. Ne bave se nalaženjem novih radnih mesta. Bave se načinom da smanje broj prijavljenih kod njih.
Da ali kad bi ovakvo nesto pokusao da objasnis bilo kom glasacu za vucka gledali bi te belo i pitali ko te placa da dezavuises narod!!!> Mozda ne bas dezavuises jer retko ko zna od njih sta to znaci , nego varas narod i da si placenik 😀
Pa malo se prešteluje zakon za odlazak u penziju. Malo se otpuste stalni radnici usled promene vlasničke strukture, pa se na svaka 3 meseca potpisuju novi ugovori. Nešto i kroz rastuće migracije. Natalitet pada, bolesti haraju. Elementarne nepogode… javna tajna, manje više poznata.
Državne institucije su odavno neprijatelj i vid omrženosti kod naroda.
Problem je što nam je na vlasti takva politička struktura, a biralo se.
Ali da nisu ovi, bili bi oni.
Srbija nema u političkim opcijama nekog ko vredi. Niti će ih biti.
Možda jedino, ako ih neko ne bude organizovao zbog neke nove prevare.
Ljudi se ovde neće promeniti.
Ja hoću da organizujem ljude u novu političku opciju, ali ne vredi, apatija totalna. Svi su se ili predali ili gledaju da pobegnu glavom bez obzira, niko ne želi da pokuša da promeni nešto.
SNSovce su izmislili novu kategoriju zaposlenih, VOLONTERI, naime maksimalno u firmama njihovih prijatelja radnici potpisuju ugovore o volontiranju (plata je keš na ruke, i naravno mala) poslodavac je pravno zaštićen jer ima ugovor sa radnikom, smo što ne plaća poreze i doprinose, ali za to ga niko ne tereti jer je njihov. Možda su tu armiju botova i volontera uvrstili u kategoriju zaposlenih i odatle ovo fiktivno smanjenje. Možda tih ima taman 3.8%?!