Politički program za poneti

piše: Vladimir Milutinović

Ovaj politički program pokušaj je da se zapiše šta bih u politici podržao. Konsultovao sam se sa drugima i evo kako je ispalo:

Opšta načela

1) Poštovati sva pravila demokratske politike: politički protivnici se moraju pobediti boljim programom – ne diskvalifikovati nezavisno od programa.

2) Ne podsticati antagonizam između javnog i privatnog sektora – oni pružaju različite vrste usluga i potrebni su jedan drugom.

3) Javni sektor je neopohodan za funkcionisanje društva – javna vlast prevashodno će se baviti kvalitetom javnog sektora, a ne dilovima sa privatnim.

4) Prednost u politici neće biti ostvarivana monopolom u medijima, nego boljim programom i radom.

5) Politička stranka voljna je da preuzme politički program formulisan u okvirima društva.

Državna uprava

1) Uvesti javne zapise o svim važnim podacima vezanim za državne institucije ili preduzeća. Broj i vrsta zaposlenih, novozaposleni po godinama, koeficijenti i osnovice plata, bilansi, sve stalno dostupno u jasnim i preglednim tabelama. Uvesti jedinstvene kazne za netačne podatke. Ovo se odnosi i na banke i državne agencije. Uvesti sličnu obavezu za sva preduzeća u kojima država ima deo vlasništva. Javni zapis proširivati svim podacima za kojima postoji javni interes.

2) Uvesti javnost svih novopotpisanih ugovora sa državnim organima ili preduzećima. Pored javnih ugovora, preduzeća bi objavljivala i kraći javni zapis o ključnim stavkama ugovora – obavezama države, vlasništvu države, unetoj imovini itd.

3) U početku omogućiti poređenje, a kasnije uvesti jedinstvenu osnovicu za obračun plata u javnom sektoru.

4) Omogućiti da privatna lica kojima je prepušten deo poslova države (notari, privatni izvršitelji) nemaju monopol ni na jedan postupak. Državne institucije moraju nastaviti da pružaju usluge koje su delegirane na privatne agente.

5) Politika cena usluga državne uprave mora biti takva da bi usluge državne uprave morale biti što jeftinije, a ipak dovoljne za obnavljanje njene funkcije. Cena treba da bude rezultat zbira transparentnih troškova, eventualno umanjenih za subvencije (jevni prevoz, na primer). („Subvencije“ su ovde termin koji se odnosi na pokrivanje dela troškova preduzeća iz zajedničkih fondova, dok se drugi deo zarađuje direktnom naplatom od građana na tržištu. U tom smislu sudovi, škole, bolnice ne primaju subvencije, nego su naprosto finansirani iz zajedničkih fondova.)

6) Sistematski preispitivati svrsishodnost birokratskih procedura i samim tim neophodnost dela državnog aparata koji se bavi njima.

Politika izbornog sistema

1) Redovni izbori treba da se održavaju u fiksiranim datumima i razmacima (republički na četitri godine, pokrajinski lokalni takođe, sa razmakom od 2 godine u odnosu na republičke), predsednički na 5 godina.

2) Vanredni izbori se mogu održavati, ali tako da ne remete ritam redovnih i da ne budu finansirani iz budžeta, već iz sredstava stranaka.

3) Izborni cenzus treba spustiti na 3%, kako bi sistem postao inkluzivniji. Ukinuti mogućnost lažnih manjinskih stranaka.

4) Uvesti beneficije koje podstiču zajednički izlazak na izbore u okviru širih koalicija (dodatni procenat poslanika za prva dva najbolja rezultata na izborima), kako bi se povećala efikasnost sistema i podstakle predizborne koalicije, kako bi birači mogli bolje predviđati za koju buduću vladu glasaju.

5) Zabraniti bilo kakvu izbornu aktivnost koja neposredno otrkiva opredeljenje birača ili utiče na njega u danu za glasanje (zvanje telefonom, posete kućama, prevoz do biračkog mesta, poklone).

Mediji

1) Uvesti javne zapise koji se odnose na vlasništvo i kvartalne izveštaje o prihodima od većih klijenata, reklamnih agencija i o sredstvima dobijenim od javnih preduzeća, institucija i budžeta.

2) Zabraniti korišćenje privatnih slika (osim uz eksplicitnu potvrdu o pristanku osoba na slikama – to uključuje i slike sa društvenih mreža koje podrazumevaju saglasnost vlasnika profila da bi neki sadržaj bio dostupan drugim licima, poput FB), neovlašćeno fotografisanje u privatnom prostoru, praćenje radi snimanja u komercijalne svrhe.

3) Uvesti uočljive oznake (zaglavlja) za tekstove koji nisu napisani na osnovu javno dostupnih podataka (poverljivi izvori, izvori poznati redakciji…)

4) Omogućiti funkcionisanje glavnih javnih servisa i mreže lokalnih javnih servisa (RTS, lokalna TV, Radio ili novine). U ovome treba biti konzervativan, ograničiti se na postojeće javne medije, uz preispitivanje potreba i jasnu redefinciju dela ili celokupnog programa tako da služi javnom interesu (a ne interesima stranaka na vlasti).

5) Odustati od automatskog izlaska države iz medija, posebno štampanih medija. Mediji mogu biti u delimičnom ili potpunom javnom vlasništvu, uz dotacije u obimu koji je dovoljan za pokrivanje javnih inetersa (ukoliko medij nije samoodrživ).

6) Pomagati medije koji nemaju komercijalne sadržaje, već su isključivo i uspešno posvećeni javnoj debati.

7) Ukinuti sva javna sredstva koja idu ka komercijalnim medijima – tabloidima i komercijalnim televizijama (osim za konkretne emisije koje se bave javnim interesom – poput Insajdera na B92).

Privreda

1) Odustati od strategije privatizacije i smanjenja javnog sektora. Strukturni monopoli se ne privatizuju u principu nikad, u slučaju stanja koje je blizu monopola u privatizaciju ući samo ukoliko je moguće ostvariti istinsku konkurenciju u nekoj oblasti (ukoliko je moguće pustiti da novoprivatizovano preduzeće propadne, ukoliko posluje sa gubicima – jer ostala preduzeća u toj oblasti mogu da bez štetnih posledica preuzmu sve poslove).

2) Poboljšati transparentnost i sigurnost poslovanja sa akcijama preduzeća. Olakšati privatizaciju putem podele/kupovine akcija, kao i prikupljanje sredstava za start preduzeća putem podele akcija.

3) Privatizovati državna preduzeća koja posluju na konkurentnom tržištu, a ipak prave kontinuirane gubitke. Privatna preduzeća koja posluju na konkurentnom tržištu nadalje neće dobijati subvencije (osim u specijalnim javnim slučajevima – proizvodnja hrane itd). Omogućiti da preduzeće bude privatizovano i ako ne pravi gubitke, ukoliko većina zaposlenih to žele, uz prethodnu podelu akcija zaposlenima i lokalnoj samoupravi.

4) Dati do znanja investitorima da su ugovori, bilansi, plate i profiti javno-privatnih preduzeća potpuno javni.

5) Odustati od nekontrolisane vaučerizacije usluga javnog sektora. Da bi se privatna ustanova finansirala potpuno iz budžeta, ona mora imati iste cene usluga kao državna (odnosno, ne naplaćivati dodatno usluge koje daje država) i mora biti na jednak način otvorena za sve. Postojeće škole, bolnice, toplane, vodovodi, parking servisi itd. ne mogu se privatizovati jer se time kupuje strukturni monopol.

6) Učiniti da poslovanje javnih preduzeća koji imaju strukturne monopole a prave gubitke, bude predmet potpune, stalne i detaljne pažnje javnosti. Napraviti strategiju njihove održivosti.

7) Učiniti da cene usluga javnih monopolskih preduzeća budu minimalne, odnosno dovoljne za obnavljanje i unapređivanje njihove funkcije. Javna monopolska preduzeća ne bi trebalo da prave gubitke, ali ne treba da prave ni profit, jer se ovaj profit jedino može vratiti građanima koji su plaćajući usluge i doprineli da on postoji.

8) Subvencionisati ili pomoći pokretanje masovnije elektronske trgovine i lakši platni promet u regionu.

Obrazovanje

1) Usvojiti strategiju smanjenja broja učenika po odeljenju u osnovnim i srednjim školama, smanjiti odmah tamo gde je moguće. Idealni broj učenika u srednjem obrazovanju je 25, u osnovnom 20.

2) Povećati didaktičku asistenciju profesorima, korišćenjem modernih servisa i opreme. Poboljšati mogućnosti za savetodavnu procenu rada i asistenciju nastavnicima.

3) Raditi na ujednačavanju i jasnoći ishoda za sve predmete u školama.

4) Uvesti polu/godišnju i rutinsku kontrolu znanja zajedničkim testovima za sve đake po predmetima i u odnosu na jasne usvojene ishode (bilo slučajnim izborom škola ili odeljenja, bilo zajedničkim testovima za sve đake u zemlji). Uvesti marginu za nagrađivanje profesora čiji učenici imaju bolje rezultate na testovima, uz posmatranje relativnog učinka u odnosu na lokalnu sredinu, strukturu odeljenja itd.

5) Uvesti javnost i obaveznu kontrolu originalnosti seminarskih, diplomskih i doktorskih radova na fakultetima.

6) Privatne škole uvesti u sistem na jednak način kao privatne klinike u zdravstvu (sledeći odeljak).

Zdravstvo

1) Odrediti trenutne cene usluga javnog zdravstva, odnosno, trenutno potrebna sredstva za osiguranje jednog osiguranika. Privatne klinike mogu koristiti sredstva iz budžeta, samo ako:
a) imaju iste cene cenama u javnom sektoru, primaju sve pacijente ili preuzimaju celokupnu polisu osiguranika (za određenu vrstu lečenja).
b) ako je osiguranik preneo svoj karton u privatnu kliniku i izrazio spremnost da dodatno plaća kvalitetniju uslugu (direktno ili preko dodatnog osiguranja).
c) u jednoj klinici svaki postupak mora imati istu cenu za sve pacijente.

2) Nivo usluge javnog zdravstva mora biti visok, što bi se postiglo političkim prioritetom ministarstva zdravlja u odnosu na ostala ministarstva.

3) Postojeći domovi zdravlja ne smeju biti privatizovani.

Rad

1) U javnim ustanovama i preduzećima treba uvesti nultu toleranciju na kršenje Zakona o radu (obnavljanje ugovora na određeno unedogled, zapošljavanje preko omladinskih zadruga za poslove koji traju godinama).

2) Zabraniti razliku u platama za iste poslove u istom preduzeću, koja proizilazi jedino iz oblika zaposlenja (privremeno-povremeni ugovori – stalno zaposlenje i sl.)

3) Uvesti obavezni javni zapis o vrstama zaposlenih u svakom preduzeću, ustanovi, agenciji itd. (vsrte: stalno zaposlenje, na određeno, privremeno-povremeni ugovori, zadruge).

4) U javnim preduzećima i preduzećima u kojima deo vlasništva ima država u javni zapis uvrstiti i koeficijente/osnovice plata.

5) Institucionalno olakšati samozapošljavanje (smanjenjem potrebnih procedura) i promociju malih preduzeća (većim angažovanjem javnih servisa).

Trgovina i poljoprivreda

1) Cene su slobodne.

2) Država ima pravo da vlastitom proizvodnjom, otkupom ili subvencijama utiče na cenu hrane na tržištu.

3) Država ima pravo da carinama anulira subvencije koje su dobili strani proizvođači hrane i izuzetno i drugi proizvođači (ukoliko eksplicite nije ugovoreno drugačije u već postignutim sporazumima sa EU).

4) Iz budžeta se mogu subvencionisati krediti za grejs periodima za ulaganje u osnovna sredstva za primarnu proizvodnju hrane.

5) Država može na transparentan način koristiti budžetska sredstva za infrastrukturno poboljšanje uslova za poljoprivredu/stočarstvo (sistemi irigacije, zaštita od grada…)

Spoljna politika

1) Nastaviti postepene pregovore sa EU uz potpuno objašnjenje šta članstvo u EU podrazumeva, a šta ne podrazumeva, odnosno koji zakoni su stvar članica, a koji su regulisani pravilima EU.

2) Zadržati odnose sa drugim zemljama (Rusija, Kina…) uz rezervu prema nekim odlukama EU, ali bez bilo kakvih privilegija za Rusiju.

3) Regulisati sve odnose sa Kosovom koji se tiču poslovnih i građanskih potreba građana, na način da se omogući normalan poslovni i građanski život.

4) Približavati stavove Srbije i Kosova o međusobnim odnosima.

5) Na svaki način poboljšavati i razvijati odnose u regionu. Ukidati administrativne barijere protoku ljudi i roba.

5 odgovora ka “Politički program za poneti”

  1. Miki каже:

    Zaista lep program. Imalo bi tu još šta za dodati, ali od nečeg se mora krenuti.

    Za dodati?!? Recimo:

    – Zabraniti dvojne funkcije u javnom sektoru, uključujući i politički.
    – Definisati za koga mi glasamo, kad glasamo? Za osobu, ili za stranku-program. Preletanje iz stranke u stranku neposredno posle izbora bi moralo biti zabranjeno. Vlasnik funkcije za koju glasamo bi morala biti stranka a ne osoba.
    – Ovo ne znam kako ostvariti i definisati, i ne znam da li je protiv nekih pravila o ljudskim pravima, ali… Sve rukovodeće funkcije u javnim i državnim preduzećima moraju biti zabranjene za članove stranaka. Javna i državna preduzeća u svom radu moraju biti oslobođena od bilo kakvog političkog uticaja (Sem kada je to neophodno, tipa veliki međunarodni sporazumi)

    Svakako bi ovo što dodajem prebalo „prepevati“ pravnom terminologijom, ali smatram da bi implementiranje gore navedenog bilo veomaa korisno nekoj budućoj uređenoj Srbiji.

    1/2 svih problema u javnim preduzećima (a ima ih, jako puno ih ima) je inicirano stanačkim zapošljavanjem nestručnih i nepotrebnih ljudi. Kako ovo sprečiti.

    • admin каже:

      ok – ali ne slažem se da stranka bude vlasnik mandata, pa i da članovi stranaka ne mogu biti na r. funkcijama, a pitanje je da li se duple funkcije mogu ukinuti sasvim – svakako bi bilo važno da se sve funkcije i plate (naknade) javnih funkcionera mogu lako i brzo saznati na primer na sajtu Agencije za brobu protiv korupcije – to bi se moglo dodati

  2. Drakče каже:

    Kako razviti/izgraditi sistem pozitivne selekcije, tj. da pravi ljudi dođu na prava mesta, da napreduju vredni i talentovani, umesto ovoga što imamo sada partijsko-korumpiranog sistema?
    OK, transparentnost, ali sumnjam da je to dovoljno samo po sebi, da transformiše glomazni državni aparat koji je trenutno pod velikim znakom pitanja zbog dugogodišnjeg nestručnog upravljanja. Kako doći do te HR infrastrukture, koja će bar malo zanemariti lične interese i dati šansu kvalitetnim i moralnim ljudima, i čime će uopšte motivisati ljude da se upletu javnu službu. Meni je ovde glavno pitanje sprovođenje ovog vašeg programa, kako kada politikom neće više da se bavi niko iole pristojan?

    • admin каже:

      Ne vidim drugo rešenje nego da se pristojni ljudi počnu baviti politikom – ne nužno da udju u politiku

  3. Miki каже:

    Nekvalitet kadrova u državnom i javnom sektoru deluje kao jedan od prvih problema funcionisanja naše države, koji se provlači već decenijama, ne samo pod ovom vlašću. Bez obzira kakve mere „sređivanja stanja“ u Srbiji vlada pokušavala da sprovede, to sprovode kadrovi koji… pa, možda su ok da drže pečenjaru/destileriju/tezgu na pijaci. Ali totalno su nesposobni da upravljaju složenim sistemima, što javni sektor jeste. „Sređivanje stanja“ uglavnom zapne na sprovođenju.

    Što je najgore, situacija nije mnogo bolja ni u velikom delu privatnog sektora. Imao sam kontakata sa velikim brojem privatnih preduzeća, i da se primetiti da su i u njima na vrhu vrlo „čudni likovi“, dok su stručni kadrovi koji odrađuju poslove uglavnom tek izvršioci, hijerarhijski daleko ispod rukovodećeg kadra.

    Slažem se da transparentnost nije dovoljna da se kvalitetan kadar profiltrira od ovog što sada imamo.

Pristigli komentari