Socijalistička internacionala je devedeset devete promovisala manifest o „trećem putu“. Taj bastard demokratskog socijalizma i neoliberalnih dogmi trebalo je da „svim prezrenim i kletim“ osvetli put u dvadeset prvi vek. Desilo se suprotno: najplemenitiji ideali levice – pravda, jednakost, solidarnost – zapali su u debelu tamu. Baklja je sada zasvetlela u Atini.
– On je Hari Poter politike, živi u svetu čuda, širi lažnu veru, olaku nadu i slatka obećanja! Uz to je drzak, hladan i samouveren. – Tako uznemirena Evropa iz neoliberalnih ćelija MMF-a vidi novog grčkog lidera Aleksisa Ciprisa.
Ultralevičar iz Atine poručuje, Grčka od sutra okreće novi list. Iza sebe ostavlja godine poniženja i bola i sa optimizmom kreće ka budućnosti. Obećava, učiniće sve da narodu sa leđa skine nepodnošljiv teret duga i međunarodnih kreditora. Razgovaraće, pregovaraće, insistiraće, sukobiće se… sklopiće pakt i sa samim đavolom ako treba. Njegove mere su poštena podela društvenog bogatstva, socijalna pravda, besplatno lečenje i školovanje a krajnji cilj „socijalistička država“.
Što se Evrope tiče, kaže, mi smo mnogo veći evropejci nego naši konzervativni kritičari koji su uništili ideju solidarnosti i podelili narode. Cilj Sirize je da promeni Evropu a ne da je sruši. Došlo je, poručio je, vreme za snage progresa, pravde i reda. Za Evropu – vreme nade.
Siriza je povukla nogu a radikalna levica se oštri i u drugim zemljama kontinenta opterećenim stezanjem kaiša. Najviše u Španiji gde je Podemos, pokret iznikao iz masovnih građanskih protesta minulih godina, već stekao poverenje svakog četvrtog Španca. Ove godine će se prvi put pojaviti na izborima sa velikim izgledima na uspeh. Njihovi slogani su „nećemo diktat bankara“, „dug je nelegalan“, „mi smo devedeset devet odsto“… hoće neposrednu demokratiju, da promene sistem, da ukinu poslušnički odnos političara pod diktatom finansijskih lobija. Vol strit ih je već etiketirao kao ultraše i leve.
Centralno mesto svakog levičarskog aktivizma je rad, jednakost, pravična raspodela, borba protiv eksploatacije. Međutim posle pada Berlinskog zida dezorijentisana evropska levica pobrkala je lončiće i u mnogo čemu prigrlila neoliberalne simbole. Mnogi su tradicionalni levičari poverovali da tržište zaista rešava sve.
Nemac i Englez, Toni Bler i Gerhard Šreder devedeset devete su na kongresu Socijalističke internacionale promovisali manifest o „trećem putu“ . Taj bastard demokratskog socijalizma i neoliberalnih dogmi trebalo je da „svim prezrenim i kletim“ osvetli put u dvadeset prvi vek. Desilo se suprotno: najplemenitiji ideali levice – pravda, jednakost, solidarnost – zapali su u debelu tamu.
Diktatura kapitalizma razorila je društvo, ocenio je Alen Badju, francuski filozof revolucionar. Sva moć je ostala u rukama male grupe oligarha koju opslužuju bankari i poltičari. Takav sistem izgrađen je na suštinskoj nepravdi i stvara svet bez prave budućnosti. Tokom krize, jedan odsto ljudi nastavio je da uvećava svoj profit a devedeset devet odsto da i dalje siromaši. Nejednakost se povećava i u bogatstvu i u moći. Ali, podseća Badju, svet nije samo nepravedan već i nestabilan i ko misli da će kapitalizam zauvek trajati, greši!
Siriza, Podemos, Pirati i drugi ultralevičari Evrope veruju da sada dolazi taj trenutak u kome će zaustaviti klatno a istoriju okrenuti u levo.
Prvoga među njima, Aleksisa Ciprasa, kao i Harija Potera vrebaće svakakve nedaće. Ali, ako je poređenje neoliberala na mestu, smeši mu se i prilika da postane heroj škole za političke čarobnjake.
Radovan Pantović
Radio Beograd
