Kad će platni razredi?

Poslednjih dana mediji objavljuju informacije o novom zakonu o platama, koji se upravo završava. Ministarka Kori Udovički govori o 60 platnih razreda koji će biti uvedeni umesto starog sistema. Međutim, postoji utisak da ova tematika nije dovoljno objašnjena, pošto je postojeći sistem platnih razreda potpuno drugačiji od onog koji se MOŽDA uvodi. U ovom tekstu ćemo pokušati da razjasnimo te razlike.

Platni razredi u trenutnom sistemu postoje samo u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. Tu oni predstavljaju mogućnost napredovanja u okviru istog izvršilačkog radnog mesta, na primer mesta savetnika, kao u donjoj tabeli:
platni_razrediSAD

Na primer, prema ovoj tabeli, osnovna plata samostalnog savetnika u platnom razredu 1. je oko 54.000 din, a onog u platnom razredu 8. 76.000 dinara. Kolike su njihove zarade sa dodacima, u našem sistemu praktično nije moguće saznati, niti je taj podatak igde javno objavljen.

Međutim, vidimo da sadašnji platni razredi NEMAJU univerzalan karakter – oni se uopšte ne odnose na druge zaposlene u javnom sektoru – na nastavnike, lekare, zaposlene u javnim preduzećima. U ovom sistemu oni nisu ni primaran način za rangiranje položaja i radnih mesta, pošto su to pre platne grupe u koje su, prema vrsti posla, razvrstani svi položaji i radna mesta. Preračunavanjem možemo izračunati da je prosečna osnovna plata nastavnika u srednjoj školi približno ista kao plata mlađeg savetnika u 2-3. pl. razredu, ali to još ne govori o njihovim zaradama, pošto su dodaci u državnoj upravi obilniji.

Da pređemo sada na model 2, koji trenutno postoji u Sloveniji. Tamo su sva radna mesta razvrstana u 65 platnih razreda. Svaki platni razred ima osnovnu platu datu u apsolutnom iznosu (ne preko osnovice i koeficijenata). Iznose ovih osnovnih plata možete videti u donjoj tabeli.

placna_lestvicaSLO

Na primer, nastavnici sa VII stepenom strucne spreme nalaze se u rasponu od 30. do 43 platnog razreda (savetnik), sa osnovnom platom od 1360 eura do 2244 eura (prosečna plata u Sloveniji je oko 1000 eura).

Sada se postavljaju pitanja: 1) Da li mi uopšte idemo ka sistemu koji postoji u Sloveniji? 2) Ako idemo, kada bi mogli imati takav sistem?

Da vidimo najpre prvo pitanje. Prema članku koji su nedavno objavile Novosti, a koji prenosi nezvanične podatke, u novom Zakonu o platama državnih službenika, predviđeno je da se izvršilaćka radna mesta podele u 12 platnih grupa sa 60 koeficijenata. To verovatno znači da je postojeći sistem zadržan i da 5 različitih koeficijenata po platnoj grupi, odgovara ranijim platnim razredima. Novina je da će u sistemu biti i zaposleni u Agencijama, koji bi trebalo da odnedavno primaju platu preko Uprave za trezor.

Međutim, u ovim novinama nigde nema najave univerzalnih platnih razreda sličnih onim u Sloveniji. Drugim rečima, ove promene ni na koji način ne utiču na položaj zaposlenih u prosveti od kojih mnogi trenutno štrajkuju.

Na sajtu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije postoji predlog Zakona o platama u javnom sektoru. Ovaj predlog pretpostavlja da neko u državnoj upravi uopšte želi da radi na univerzalnim platnim razredima, za šta trenutno ne postoji nikakva potvrda. Po predlogu Unije ovo su osnovne plate po platnim razredima:

UNija_skala_plata

To inače znači da nastavnik sa VII stepenom str. spreme čija se plata, bez drugih dužnosti, kreće od 34-39 platnog razreda počinje od osnovne plate od 62.985 din.

Ne treba govoriti da je trenutna osnovna plata skoro duplo manja, oko 39.000 dinara i da ministarstvo prosvete svako povećanje smatra nemogućim. Čak iako bi bio u skorije vreme donesen zakon o platnim razredima u prosveti, taj zakon ne bi imao nikakve veze sa drugim oblastima javnog sektora, pošto univerzalni platni razredi NISU NI U NAJAVI.

To znači da, iako ministarstvo najavljuje „platne razrede“ kao rešenje za štrajk u prosveti i za poboljšanje položaja nastavnika, za to trenutno ne postoje nikakve osnove u preduzetim radnjama države.

Da bi se stanje popravilo trebalo primeniti nekoliko promena u sistemu:

1) Plate (zarade) u celom Javnom sektoru morale bi biti javne i dostupne.
2) Moraju biti određeni univerzalni platni razredi.
3) Uprava za trezor mora kontrolisati isplatu što većeg obima plata u JS.

Mi trenutno imamo:

1) Nedostupne iznose zarada u celom JS (ovi iznosi se formalno mogu znati pojedinačnim zahtevom po Zakonu o slobodnom pritupu informacijama, ali ih niko niti traži niti objavljuje)
2) Platne razrede samo za državne službenike, koji nemaju veze sa drugim zaposlenim u JS.
3) Uprava za trezor kontroliše samo isplate iz rep. budžeta, a ne i one iz lokalnih trezora i JP. Agencije tek sada ulaze u ovaj sistem.

Ukratko, ne postoji bilo kakva osnova za očekivanje da će se nešto promeniti u nekom doglednom roku. U gostovanju na RTS, ministarka drž. uprave Kori Udovićki pomenula je da će „centralizovani obračun“ svih plata u JS biti moguć tek za 2 godine. Međutim, u politici taj rok obično znači da je ostvarenje nečega trenutno na nivou ideje i da ne postoje bilo kakve konkretne radnje koje vode ka tom cilju.

Po mom mišljenju, sigurno je moguće brže napredovati u ovim poslovima. Prvo bi trebalo promeniti model znanja koje je uključeno u ove promene. Naš trenutni model je da se svi podaci i planovi čuvaju kao tajna. Mi samo verujemo da će neko drugi nešto uraditi. Alternativni model bi bio da je sve javno – i planovi i podaci.

S druge strane, ovo je i političko pitanje. Prosvetnim radniciima su plate smanjene iz prostog razloga što ih sistem svrstava u raju, neobrazovanu masu koja je izdržavana i ne radi važan posao. To se može promeniti samo kao ti zaposleni u prosveti pokažu da nisu raja, već građani.

2 odgovora ka “Kad će platni razredi?”

  1. miloš macut каже:

    da dodam,ima poslova u okviru javnog sektora,koji podrazumevaju rad sa opasnim i štetnim supstancama,kakvi bi tu bili kriterijumi,i sta ako recimo radite u stampariji kao radnik koji se tu platni razred primenjuje ako na svakodnevnoj bazi imate kontakt sa dokazano štetnim materijama po zdravlje

  2. admin каже:

    Prvi koraci u unapređenju rada javne uprave i efikasnijem pružanju usluga javnog sektora koje je, kako je rekao, Vlada Srbije odredila kao jedan od prioriteta, već su napravljeni.

    „Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi na izradi novog zakona o platama u javnom sektoru i kataloga zanimanja. To će dovesti do toga da plate u javnom sektoru budu usaglašene i da za isti posao bude izdvojena ista plata bez obzira na to u kom delu javnog sektora se posao obavlja“, rekao je Srđan Svirčev.

    Svetska banka pomaže u pravljenju tog zakona, dodao je, tako što pruža tehničku pomoć, a ima i konsultante koji rade na tome zajedno sa Ministarstvom.

    U narednim koracima, navodi Svirčev, plan je da se iz IPA sredstava Evropske unije uradi niz funkcionalnih analiza, na osnovu kojih će se napraviti preporuke o unapređenju procesa u javnom sektoru.

    „Nakon toga, a do kraja ove godine, trebalo bi da završimo pregovore sa vladom u vezi sa kreditnom podrškom od 75 miliona dolara. Tim novcem planiramo da podržimo sprovođenje preporuka iz funkcionalnih analiza i dalju reformu javnog sektora“, rekao je Svirčev.

Pristigli komentari