Kako “radne organizacije” firme, preduzeća i druga pravna lica doprinose društvu?
Ovo je pitanje kojim se ekonomisti uopšte ne bave, pošto su koncentrisani na zalaganje za privatizacije i profit. Međutim, firma kao takva je zagonetka koju jedan neekonomista/građanin tek treba da odgonetne.
Čini mi se da svaku firmu najpre treba razložiti na 3 segmenta:
1) Zaposlene
2) Vlasnike (jedno lice ili mnoštvo lica)
3) Samu firmu kao entitet koji oni zajedno čine
Kako oni doprinose društvu?
Tu bi takođe trebalo napraviti nekoliko razlika:
1) Direktni doprinos budžetu
(davanja koja od zaposlenih, vlasnika ili firme idu direktno u budžet – porezi na plate, dobit, neporeska davanja)
2) Indirektni doprinos budžetu
(PDV i akcize na proizvode koje firma proda u procesu u kome učestvuju i kupci)
3) Indirektni doprinos društvu
(neto plate zaposlenih i troškovi proizvodnje)
Sva ova tri segmenta su važni. Na primer, zamislimo da firma posluje bez ikakvog profita (posle isplate plata, amortizacije, rate za investicioni kredit, plaćanja itd). Ona onda nema direktna davanja budžetu po osnovu poreza na dobit, ali indirektno doprinosi društvu na način 2 i 3, pa i na način 1kroz porez na dohodak. Drugim rečima, ta firma je dragocena, iako nije profitabilna (vlasniku donosi samo njegovu platu).
S druge strane, moguće je zamisliti firmu koja ima malo zaposlenih, mahom izvozi, ali ima velike profite. Pošto plati porez na dobit od 10%, onih 90% može legalno da ode iz zemlje i da nema nikakve veze sa njom iako firma ima velike prihode i profit.
Ok, ne znam da li u ekonomiji već postoje instrumenti da se ovo izmeri, ali mislim da bi bilo potrebno znati procente i apsolutne iznose po stavkama 1, 2 i 3 (ili A, B,C). Verujem da bi se ovi brojevi dosta razlikovali, na primer za Fiat automobili Srbija i Telekom, takođe Telenor i Telekom.
Tako bismo mogli da uporedimo izvoz Fiat automobila od 1.3 mlrd evra i stavke A,B,C i procenimo ukupnu dobit koje društvo ima od ove investicije, naravno, u odnosu na subvencije i podsticaje koje su date da bi ta dobit nastala.
Tako bi mogli da ispravimo i tvrdnje koje obično koriste mediji. Naime, direktna davanja kojim vlasnici firme doprinose društvu su samo porezi na njihove platu i porezi na prinose od kapitala, imovinu itd. Indirektno oni učestvuju i u porezu na dobit firme ili u porezu na dohodak koj plaća poslodavac, mada je to ipak porez koji plaća pravno, a ne fizičko lice. U porezima na dohodak koji plaćaju zaposleni on učestvuje sasvim indirektno.
Na sličan način, firma samo indirektno učestvuje u porezima koje plaćaju zaposleni, kao i u plaćenim PDV i akcizama koje plaćaju kupci. Dakle, po mom mišljenju ne bi trebalo reći „NIS je platio toliko i toliko PDV“, već kupci NIS-a su platili toliko i toliko PDV i akciza.
Eto, ovde fali samo konkretna analiza bar nekoliko firmi, ali to ćemo ostaviti za drugi put.
PS.
Ovom nizu ABC svakako bi trebalo dodati i sam proizvode koje firma pravi (mogli bi biti izraženi u njihovoj ceni bez PDV, s tim da se od tog iznosa plaćaju i A i C, ali bi taj D iznos bio veći od A+C), Teoretski, mogla bi postojati firma u kojoj bi radili roboti, koj a bi bila oslobodjena poreza, radila bez profita, a doprinosila jako puno ukoliko nešto svima potrebno pravi jeftino. Tako da, ako je pitanje kako firma doprinosi društvu, proizvodi su u stvari centralni doprinos i sve ide od njih.
Кратка, тачна и јасна анализа, закључно са оним изнесеним у П.С.
Надамо се да ће аутор дати допринос предстојећим променама везаним за обнову и развој запуштене домаће привреде и корекције политичког система, и то на „најконкретнији начин“, учествујући у њима.
Da bi se ekonomija dovela u red potrebno je mnogo više od besmislenog i štetnog davanja subvencija. Puno je uslova potrebno da bi se ekonomija jedne zemlje izvela na pravi put.
Prvi je to što mislim da se privreda može uspešno voditi i bez ogromnih stranih investicija i što mislim da ne trebamo bazirati ekonomiju na privlačenju stranih investitora već razvoju domaće industrije iz sopstvenih izvora, kao i racionalizacijom poslovanja, povećanju efikasnosti, smanjenju bespotrebnog trošenja na sve strane.
Drugo, čak iako želimo privući strane investitore mislim da je mnogo svrsishodnije poboljšati zakonsku regulativu da bude jasnija, preciznija i manje glomazna, smanjiti nepotrebne procedure, centralizovati nabavku dozvola i dokumenata i uvesti elektronsko poslovanje, prezicno i jednoznačno definisati uslove potrebne za bilo šta kao i rokove potrebne i dovoljne za nešto.
Treće, voditi računa o slobodnom tržištu. Ovo znači da se sprečava siva ekonomija, da plaćanje poreza, prijava radnika i ostalo mora važiti za sve, a ne samo za Miku i Žiku, dok se Peri i Lazi ne šalje inspekcija. Takođe ovo uključuje i nedavanje subvencija, jer se na taj način favorizuju kompanije koje su subvencije dobile, a i postoji velika mogućnost korupcije oko davanja subvencija.
Četvrto, neophodno je jasno, nekorumpirano i efikasno sudstvo. Niko neće ulagati ako to što ima i stvara nije zaštićeno i u praksi, a ne samo po slovu zakona. Pored sudstva obavezan je i pošten i nekorumpiran rad policije i tužilaštva.
Ima tu sigurno još puno toga, ali po meni je fokusiranje na ove probleme dovoljno za solidan početak u pravom smeru.
Ovako gledano, nama stanje u privredi zavisi od mnogo faktora koji se ne menjaju preko noći, već sistematski i strukturno iz dana u dan, zakon po zakon, čovek po čovek. Da bi to postigli potrebne su godine, a ne dani i meseci. A da bi se sve to uopšte pokrenulo potrebna je vlast koja želi to da pokrene i postavi stvari na pravo mesto. A da bi imali takvu vlast moramo imati narod koji želi takvu vlast i koji će takvu političku partiju stvoriti i izabrati na izborima. A za to se moramo svi angažovati već danas, jer je i danas već kasno.