U novom broju NIN-a, glavni urednik se hvali kako je on uvek bio “najžešći kritičar” svih vlada u poslednjim godinama, a ne samo ove aktuelne. Uvek je upozoravao da je javna potrošnja prevelika, da se moraju sprovesti “nužne reforme” i da su “javna preduzeća tempirana bomba”. Rešenje je uvek u novoj privatizaciji, rezanju javnog sektora, ukidanju subvencija, što se sve sasvim dobro uklapa u neoliberalnu matricu.
Shvatate onda zbog čega mi NIN nije baš najomiljeniji list. Ali se ovaj broj ipak morao pogledati pošto je Olji Bećković intervju dao Borko Stefanović, lider Levice Srbije. I kako će se pokazati, trud se isplatio – intervju je dobar presek stanja javne scene na kojoj je Levica novi, videćemo i nezvani, gost.
Šta je Olja pitala Borka?
Pa, prvih 14 pitanja odnosilo se na trač, koji sam i ja čuo, a za koji i sam Borko kaže da ga funkcioneri DS šire i na tribinama, da je Levica Srbije posledica Vučićeve akcije u cilju slabljenja DS. To znači da je početnih 14 pitanja potrošeno na implicitnu tvrdnju da Borko Stefanović nije ono što tvrdi da jeste – levičar i demokrata, deo evropskog pokreta levice – nego da je Vučićev čovek koji služi samo tome da se napakosti Demokratskoj stranci. Na ovu tvrdnju je, koliko se sećam, tri turnusa pitanja potošila i Ljubica Gojgić u Pravom uglu. Zanimljiva je posledica ovih pitanja: dakle, naša politička i medijska scena je takva da je na njoj potpuno normalno da čovek koji se ponaša i govori kao levičar bude od strane novinara sumnjičen da ništa od toga što on govori o sebi nije tačno i da je, neprovereni trač o njemu, u stvari, prava istina.
Negde među tih 14 pitanja (na mestu br. 2) o tome kako je Stefanović Vučićev čovek, skrilo se i pitanje: “Ko vas plaća?”. Hm, ovo pitanje otrkiva još više o našoj političkoj sceni. Ne samo da je ovde sugerisani odgovor – “Vučić”, nego je implicitna tvrdnja i malo šira: u današnjoj korumpiranoj pro-kapitalističkoj politici, sav novac je kod tzv. tajkuna, a vi pravite stranku koja je navodno protiv kapitalizma i protiv tajkuna. Otkuda vam onda novac? – ili, u malo oštrijoj varijanti: “Ko vas plaća?”. Ovo pitanje ostavlja vam mogućnost da birate između toga da budete jadni “ ne plaća me niko” ili, licemerni – “plaćaju me tajkuni, ali ja se kao borim protiv njih”. I Borko je izabrao ovu prvu varijantu i kazao da Levica Srbije ima samo 100 evra na računu.
No, posle ovih 14 pitanja usledila su 2 nova pitanja, naizgled, o programu Levice. Međutim, Olja je odmah dala svoj paušalni sud:
“Kada čitam program LS, razumem da se zalažete da uvek bude “leto”!? Lepo je, ali, da li je moguće?”
Uf, da mi je neko dao po dolar kada sam čuo ovu primedbu na levi program, već bi bilo i para za Levicu Srbije :). Šalu na stranu, argument o tome da su levi programi nerealni, odnosno, da je jedino realan i moguć neoliberalni program, osnova je i centar neoliberalne ideologije. Evo šta sam o tome pisao, pre oko 2 godine:
„Navodno, teoretičari /levičari/ se bave idealima, pri čemu se podrazumeva da je svaki IDEAL praćen fatalnim nedostacima. On je najčešće prikazan kao nemoguć, povezan sa željama predlagača i nepraktičan. Uz sve to, pretpostavlja se da teoretičar-idealista govori nešto trivijalno, ono što svi znaju da „treba“, ali što treba i uraditi, a tu su prave teškoće.„
I sam sam pokušao da sastavim levi program, baš zato da pokažem da levi program može biti i konkretan i realan, kakav je najvećoj meri i program Levice Srbije. Ali, ova primedba da su levi programi „LETO“ u kojima su nagomilane želje koje svi podržavaju, nije posledica neke analize levih programa, nego direktno posledica same, često nesvesne, ideologije, po kojoj je jedino REALNO ono što je PRIVATNO. Poslušajte malo bolje neoliberale i videćete da je to poruka koja se pojavljuje između svih rečenica.
Posle još jednog, naizgled programskog, pitanja: Koje su to ključne stvari (iz programa)?, Olja je prešla na pitanje poziva Vladimiru Pavićeviću da se pridruži Levici i na izostanak koalicije sa pokretom Dosta je bilo itd. Program levice više nije bio tema.
I to je ono što Olja nije pitala: bilo koja tačka levog programa nije dovoljno smislena ili realna da bi joj se poklonila bilo kakva pažnja, da bi se i jedna njena stavka ponovila i uzela u razmatranje.
No dobro, ako levica nije vredna programskog pitanja u NIN-u, onda izgleda da nam po urednicima i novinarima NIN-a, ostaje desnica. Jedino kad bi desnica imala nekog lidera koji bi bio jednako posvećen reformama, čak i mnogo odlučniji, ali malo finijih manira od trenutnog premijera.
Međutim:
šta ako desnica, po sebi,
u današnje vreme,
nije baš nešto fina?
(14/48)
foto: Vladimir Tatarević
prethodna kolumna: Novinarski kodeks Konzorcijuma uslužnih medija Srbije (KUMS)
