Nećemo ovde ulaziti u staru dilemu da li u Srbiji cenzura postoji zbog toga što neko zove urednike i daje im uputstva za naslovne strane. Recimo da oni to sve rade sami, bez ičijeg uticaja. Ne moramo ni ono što oni ne objave da zovemo zastarelim imenom “cenzura”. Neka to bude izostavljanje. Šta su danas urednici cenzurisali, odnosno, izostavili sa naslovnih strana dnevnih novina? Pa ovaj put, to su bile vesti iz kampanje. Što se tiče naših urednika, kampanja za izbore je već ad acta.

Kažite i sami, ko da se bavi kampanjom, kada, recimo, opozicija, kako juče reče premijer, nema nikakav program, nego im je jedini program mržnja prema njemu, a njegov je jedini program da ukaže na to da opozicija nema program? Ili bi trebalo da u novinama imamo samo mržnju prema premijeru? Ko bi to hteo da čita?

Evo, na primer, u SAD traju preliminarni izbori za kandidate dveju najvećih stranaka i vesti iz kampanje pune stupce novina. Komentarišu se izjave i vode debate već mesecima. Ali, ko se još ugleda na Ameriku u pogledu političkog sistema? U Severnoj Koreji nema izbora i šta im fali, doduše, i oni ponekad imaju izbore slične ovim našim, ali im to ne smeta da napreduju.

Urednici su danas izabrali da na naslovne strane stave vesti iz crne hronike i vesti o bukiranju letovanja u Hrvatskoj. Recite, zar letovanje nije važnije od kampanje? Kampanja je svake četvrte godine (dobro, kod nas na svake 2, a sledeće godine je “prestupna” godina pa će opet biti izbori), ali letovanje je svake godine, a zna se koliko je to ljudima važno. Barem da su izbori zakazani nešto ranije, recimo u februaru, onda bi možda u novinama bilo i nešto prostora za debatu i opoziciju, ali opet, u februaru su još aktuelna zimovanja, tako da je uvek gust raspored. Opozicija priželjkuje da na ovim izborima bude velika izlaznost, ali teško da će im se to ostvariti uz kampanju koja se ne može probiti ni do naslovnih strana novina i već je praktično gotova.

Kad, pored svega, pročitate kako analitičari kažu da Vučić sigurno pobeđuje, i to ne samo na ovim nego na svim izborima do 2024. godine, ko bi sada pratio i komentarisao već dobijenu i jednom odgledanu utakmicu?

Da cenzure nema dokaz je i to da je trenutni premijer cenzurisao samog sebe iz spotova, bilborda i plakata svoje stranke. Doduše, pojavljuje se u svim vestima, ali to su normalne državničke dužnosti i normalo praćenje državnih organa. Ne želite valjda da ukinemo sve vesti, da li vam je to normalno?

Samo zbog poštovanja prema biračima, sadašnji predsednik vlade se jednom sedmično pojavi na nekoj televiziji u trajanju od 3-4 sata, gde odgovara na pitanja novinara. On bi rado debatovao i sa opozicijom, ali je neravnopravno da njih 6-7 ili, ne daj bože, svih 14 nosilaca ostalih lista budu sa njim u studiju. To bi stvorilo strašnu neravnotežu u korist opozicije – 14 naprama 1 – za opoziciju, što je nefer i nepodnošljivo.

Kritičarima njihovog rada, urednici poručuju da čitaocima odgovara baš ovako. Poznato je da je politike svima preko glave i da mnogo više vole da čitaju crnu hroniku, vesti iz rijalitija ili o letovanjima.

Evo, još koji dan pa će izborna tišina, a posle, kada sve bude poznato i gotovo, napravićemo i koju emisiju sa više gostiju i opozicijom.

Ali, tada je već kasno, tako da ćemo razmisliti.

Možda bolje ne.

(35/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Postmoderni ketmani