Najzad su krenule i debate na RTS, taman kad je predizborne kampanje već svima preko glave, pa ni gledanost ovih debata nije naročito velika. Hoćemo li sutra videti i Vučića, Dačića, Tadića, Pajtića u debati? Za sad ne znamo, mada bi to bilo i korisno i logično. U ovim debatama, utisak na mene više ostavljaju građani koji daju svoje ocene nego političari koji se pojavljuju, mada su i oni mnogo pristojniji i koncizniji nego inače. Građani mahom deluju razumno, umereno, praktično, baš onakvi kakvi bi idealni građani i trebalo da budu.

Možda je trebalo da od početka imamo kampanju usmerenu ka ovim građanima, a ne ka onima koji se okupljaju na mitinzima pod pretnjom otkaza? Možda je trebalo i trenutnom premijeru i liderima stranaka staviti do znanja da je njihova dužnost da se pojave u ovakvim debatama, da simbolično pokažu da cene jednakost i nepristrasna pravila?

Međutim, iako su retko na televiziji i retko je šta prilagođeno njima, ovaj razuman i pristojan sloj građana, još je uvek tu i nadam se da svi izlaze na izbore u nedelju. Političari i biznismeni su već načinom uređivanja TV programa, sa beskrajnim rijalitijima u njemu, pokazali kakve bi građane želeli: pogubljene, posvađane, ponižene u težnji ka lakoj zaradi, spremne na sve, a ipak pokorne i poslušne, zarobljene i nepokrektne.

Na ove izbore izlaze, reklo bi se, 3 grupe partija. Jedni su čisti nacionalisti koji su protiv EU, za Rusiju, ukratko, koji traže revanš u odnosu na okolne narode. Drugo su preletači SNS i SPS, nekadašnji nacionalisti, a današnji, pa možda bi najbolje bilo reći, autoritarni uzurpatori centra, „poštenja“, „budućnosti“ i „naroda“ itd. I treća grupacija su demokrate u najširem smislu,  mahom i stvarno bivše demokrate koje izlaze u nekoliko kolona, praktično u 4 kolone.

Ali, čini se da se nijedna od ovih grupa nije dovoljno odvojila od nekadašnje jedinstvene „političke klase“ koja se pojavljivala u analizama pred izbore 2012. godine i jasno krenula prema ovim građanima koje bi svaka stranka poželela da ima kao glasače.

A nije da nije bilo prilike. 4 godine, najpre 2 godine vladavine SPS, SNS, URS u kojima hapšenjem Miškovića jedan lider počinje da se ističe, ali još uvek ima podršku i građanske Srbije, dok demokrate ne pokazuju bilo kakvu odlučnost i kreativnost – i još dve godine Vučićeve vlade u kojoj je rapidno trošio kredite koje je dobio u prve dve godine. „Demokrate“ u opoziciji su danas u mnogo boljoj situaciji nego pred vanredne izbore 2014. godine, kada su bili neposredno posvađani i pogubljeni. Danas su se pojavila i dva nova pokreta, koja se mere sa tzv. „starom opozicijom“ i skoro su jednaki. Stil pokreta „Dosta je bilo“ je nov, a pritivljenje neoliberalnoj politici Levice Srbije u budućnosti će biti pravo osveženje. Idealno će biti ako sve 4 kolone demokratske opozicije pređu cenzus, nadam sa jasnim znakom napretka.

Ali, nije čak ni ova poboljšana verzija demokratske opozicije ono zbog čega bi danas oni pristojni i razumni glasači trebalo da izađu na izbore u nedelju. Nije ovde poenta da se nekome da glas, nego sasvim obrnuto, na neki način, da se da do znanja da smo tu, da imamo planove sa Srbijom i da ne želimo da zemlju olako damo na upravljanje preletačima i nacionalistima.

Ovaj povratak „demokrata“ na birališta ne mora još ništa da znači, ali će biti znak da je autoritarni projekat propao.

Odatle onda sve počinje.

Ps.

Levica Srbije je danas objavila Proglas, koji potpisujem.

(47/48)

foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: OXI za Vučića