Totalitarizam apsurda

Kada bi postojao neki kompjuter koji računa količinu smisla, Vučićeva politika i kampanja ne bi se baš pokazali. Indikator smisla bi skoro uvek pokazivao nulu:

Izaberi budućnost! Ili si za prošlost, ili za budućnost!“ – 0% – apsurd – iskaz nema sadržinu,

Tajkuni žele slabu vladu“ – 0% – apsurd – protiv tajkuna govori neko za koga je neoliberalizam „najzdraviji sistem“,

U ovu kompaniju investirali smo 24 miliona evra“ – 0 % – apsurd – neoliberali jačaju privatni sektor državnim novcem

Kamen temeljac….“ – 0% – apsurd – fabrike još nema, samo prazna poljana

Jedini program opozicije je mržnja prema meni“ – 0% – apsurd – zamena programa opozicije nulom, stepen konkurencije jednak nuli.

Dačić i ja nemamo isti odnos prema vlasti i foteljama“ – 0% – apsurd – Dačić je pozvan u vladu čak i kada za tim nije bilo nikakve potrebe.

4 miliona i jedan glas treba da bude naš cilj!“ – 0% – apsurd –  reklama SNS koja poziva na izlaznost na izbore, dvosmisleno tražeći da SVI glasaju za SNS, stepen demokratije nula

Ovi primeri su čak slabi da pokažu sav apsurd koji se pokazao u ovoj kampanji. Ovu seriju tekstova počeo sam tekstom „Izborima do diktature“ i do kraja kampanje ništa se nije promenilo ni za jotu –na ovim izborima odlučujemo da li će ta budućnost koja se pominje biti diktatura ili neće. Ovaj pokušaj uvođenja diktature trebalo bi da u nedelju bude nedvosmisleno poražen, za šta je dovoljno da SNS lista ne dobije većinu, odnosno da dobije manje od 40% glasova, nadam se i puno manje, pošto je to primeren odgovor na želju za diktaturom. Ako bude tako, svaki od mogućih Vučićevih koalicionih partnera ipak će dvaput razmisliti da li da se ukrcava na brod koji tone.

Propast ideje diktature otvoriće promene koje Srbija još ne poznaje i možemo se samo nadati da u svoj toj političkoj klasi ima dovoljno pameti da se prilagodi novom vremenu demokratije. „Vremenu demokratije“ ne baš zato što se u većini lidera opozicije može prepoznati jasan demokratski duh, nego po tome što će, ako građani na ovim izborima stanu kao brana diktaturi, stepen demokratije u samom društvu biti znatno veći.

Ne treba se tu čuditi što bi se građani, ako Vučiću kažu NE u nedelju, našli nasuprot skoro celoj političkoj klasi, nasuprot naštelovanim istraživanjima javnog mnjenja, protiv analitičara, protiv pretnji otkazima, protiv spin doktora, protiv cele tzv „elite“. Neće u nedelju uveče samo Vučić glumiti zadovoljstvo ako dobije 35% glasova, mnogi će osetiti blagu neprijatnost od potrebe da nekim budućim mogućim gazdama objašnjavaju kako su baš sa toliko sigurnosti predviđali stabilnost i sigurnu pobedu SNS.

A možda će građani ceo ovaj posao odgoditi za neko buduće vreme, a Vučiću priuštiti Pirovu pobedu, praktičnu još jednu vežbu totalitarizma apsurda.

Ipak, glasajte u nedelju.

(48/48)

(thanks for reading 🙂 )

Foto: Vladimir Tatarević

prethodna kolumna: Nacionalisti, preletači, demokrate

 

Comments are closed.