I tako, Levica Srbije je ostala ispod cenzusa, tačnije na oko 35.710 glasova ili 0.95% na ovim izborima. Čini se da je ovaj rezultat razočaravajući, posebno u odnosu na očekivanja, a sigurno u odnosu na nadanja. Međutim, ovaj tekst neće biti posvećen kukanju, nego sasvim obrnuto, odbrani levice u ovoj novoj situaciji. Barem u poslednjih 25 godina, levica je navikla na mnoge “izgubljene bitke” i ova najnovija ne bi trebalo da joj bude iznenađenje.
Ovaj rezultat na republičkim izborima zapravo je sasvim realan. Levica Srbije postoji tek 4 meseca. Nastupila je u okruženju neprijateljskih medija, od kojih su pojedini bili nešto naklonjeniji, a mnogi naklonjeni samo toliko koliko je bilo potrebno da se eventualno oslabe glavni takmaci vlasti, DS i DJB. Ko je želeo da nekom teorijom zavere podrži svoje favorite, zastupao je i teoriju o “trojanskom konju” Vučića, što je optužba kojoj su bili isloženi i DJB. Vučić je uspeo u tome da izbori nemaju temu i da sam bude na ekranu, nije se suočio ni sa jednim oponentom i, u tom kontekstu, tvrdio je da opozicija nema program. Mnogi mediji su mu u tome asistirali. Teško je tu bilo kandidovati bilo koju temu ili program, osim generalnog stava za ili protiv trenutne vlasti.
Kako su izbori završili, sada znamo. Stranke demokratske opozicije imale su u stvari dosta sreće, pošto su se u skupštinu plasirale 4 liste na toj strani političkog spektra. Zahvaljujući želji vlasti da osvoji aposlutno-apsolutne većine, što se nije dogodilo, ukupni rezultat sada deluje kao poraz vlasti, iako je ona osvojila nominalnu većinu. S druge strane, činjenica da je opozicija uspela da ne izgubi glasove i da kandiduje i sasvim nove politike, izgleda kao nesumnjiv uspeh. Ako tome dodamo da trenutna većina vlasti počiva na masivnoj manipulaciji informacijama, koja bi mogla da se rapidno topi, trenutno je očigledno da je vlast u padu (27 poslanika manje za lsitu SNS, 15 poslanika manje za listu SPS) , a da opozicija raste (novih 16 poslanika za DJB, 13 za Dveri-DSS).
Ima tu još detalja. 58 poslanika nedvosmislene opozicije (tu još ne treba ubrojati 29 poslanika SPS) zapravo je podeljeno među više od 10 stranaka. DJB će imati najviše poslanika – svih 16, dok će koalicija SDS-LDP-LSV morati svojih 13 da podeli tako da pojedinoj stranci ide 3-4 poslanika. U procentima to izgleda još tanje: ako ovih 5.2% podelimo na ove stranke svaka dobija oko 1.7%, što svakako nije pojedinačan uspeh. U svetlu ovih 1,7% za SDS recimo, koji je na prethodnim izborima imala 6%, ni 0.95% Levice Srbije ne izgleda malo. Tačnije, da imamo sistem bez cenzusa, 35.710 glasova Levice Srbije bilo bi više nego dovoljno za 2 poslanička mesta.
Ova analiza rezultata opozicije pokazuje nešto jednostavno. Iako su, pojedinačno gledano, stranke opozicije prošle loše (ne računajući DJB koji je napredovao, i DS koji je ostao na istom), opozicija je ukupno osvojila oko 24% glasova, od kojih je 23% realizovano u skupštini (za razliku od samo 12% sa izbora iz 2014.). Zahvaljujući skandaloznom ponašanju vlasti, ovih 23% može samo da raste, manje ili više brzo, ali sigurno. Međutim, uslov za taj rast je da ova opozicija od sada deluje koordinisano i zajedno. Nije potrebno da stranke koje je čine izgube identitet, budući da se ideološki razlikuju i imaju raznorodno biračko telo, ali je krucijalno da deluju kao celina čija se volja i ideje mogu znati i pratiti. S obzirom na želju vlasti da nema opozicije, ova usklađenost će imati ogroman uticaj, ukoliko zaista postane deo političkog života.
Da se sada vratimo i na levicu, posebno na Levicu Srbije. Ako je poželjna budućnost demokratske opozicije da deluje zajedno onda je svakako deo takve opozicije i Levica Srbije. Njenih trenutnih 35.710 glasova mogu samo uvećati ukupni opozicioni potencijal, posebno u svetlu skorih predsedničkih izbora, gde hiljade glasova odlučuju. Ali, ključno je to da demokratska opozicija mora da okupi što širi krug aktera koji žele da deluju zajedno i zastupaju prodemokratske glasače.
I,na kraju, još nešto. Zajednički program te opozicije, sudeći prema programu DJB koji je jasno pokazao da može da raste, biće neka mešavina levice i desnice, pri čemu će se u njemu više isticati zapravo leve ideje, kakve su transparentnost, nulta korupcija, oblici direktne demokratije i uopšte zaštita vladavine prava i demokratskih pravila, slobode medija itd. Ukidanje subvencionisanja vrtića ili fakulteta neće, za sad, biti na vrhu opozicionih prioriteta.
Posle svakih sledećih izbora, ukoliko se bude držala ovih levih ideja, demokratska opozicija će moći samo da raste, a to znači da će – u skladu sa vlastitim trudom – rasti i svaka stranka unutar nje.
Verovali ili ne, kada pogledate trenutni raspored snaga u parlamentu, iako je ceo spektar kod nas veoma pomeren u desno, sadašnja opozicija je na levom kraju tog spektra.
Levo i demokratsko danas su sinonimi.
foto: Vladimir Tatarević
