Jelen, zečevi i vučići

U knjizi “Ovaj svet može da bude bolji” Janis Varufakis prepričava Rusoovu alegoriju o hvatanju jelena i zečeva. Grupa ljudi, koja simbolizuje društvo, treba da uhvati jelena tako što će ga opkoliti. Uspeh je zagarantovan ako svi rade zajedno i svako uradi svoj deo posla. Međutim, problem nastaje ako neko zakaže i jelen uspe da pobegne. Okolo ima i zečeva koje svako može da uhvati sam, ali koji će dati manje hrane od jelenskog ulova. Ako se stalno dešava da neko zakaže i jelen pobegne, mnogi će se okrenuti lovu na zečeve. Ulov će biti manji i svi će biti gladniji nego ranije.

Varufakis ovu alegoriju predstavlja kao sliku tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu (neoliberalizmu) i kao predstavu o zavisnosti tržišne privrede od optimizma ili pesimizma koji  preovlađuje u društvu. Ako su svi optimisti da će uspeti da deluju zajedno, svi se trude oko lova na jelena (veće koristi), ali ako preovlađuje pesimizam, dovoljno ljudi se okreće ka zečevima i o jelenu se i ne razmišlja.

Kod nas je napisan i nastavak ove priče. Jelen nije samo nedostižan, nego je lov na njega nepoželjan jer predstavlja ograničenje slobode da se samostalno love zečevi – jelen simbolizuje mrski socijalizam. Ne treba nam jelen, dobićemo 2 jelena, doduše za 2-3 godine, ako svi krenemo svaki za sebe da lovimo zečeve. Tačnije, najveće zečeve u kraju u kojem ima najviše zečeva loviće samo grupa na vlasti, nazvaćemo ih vučići. I drugi mogu da love zečeve, ali samo po šumi u kojoj ih nema baš mnogo, a luta mnogo nezaposlenih. Ako se bilo ko drugi približi farmi zečeva, koju drže vučići, na njega počinje da sikće gomila hijena, vučićevskih slugu.

Ovaj novi sistem praktično postoji u celom svetu, ali je kod nas dobio posebno malignu formu, u skladu sa našim specifičnostima. Nama je onaj zajednički lov na jelena mrzak, čak i ako je istovremeno dozvoljen i lov na zečeve pod uslovima jednakim za sve. Mnogi misle da je neoliberalni sistem jedino što je moguće i da je alternativa samo rusoovska kolektivna volja koja nikome ne dozvoljava nimalo slobode.

Onog trenutka kada odustanemo do zajedničkih, univerzalnih vrednosti, klizanje ka vučićizmu ide kao po loju.

Ali, 21, vek je, Ruso je živeo u 18-tom.

Možemo da delujemo zajedno, već 2. aprila.

There is an alternative!

ps.

Nijedan jelen ni zec nije stradao u toku pisanja ovog teksta. Lov je u 18. veku očigledno bio mnogo normalnija stvar nego što je sada.

 

Comments are closed.