Moram priznati da mi ovo o čemu ću sad pisati nije bilo na umu dok je trajala kampanja. I sam sam prihvatio logiku da se ovoga puta mora glasati za „manje zlo“, pa je sav moj fokus bio na tome da se ne glasa za vlast. To se može videti i po mojim RT u kojima je bila praktično sva demokratska opozicija. Međutim, mora se reći da je na beogradskim izborima upravo ova logika doživela poraz. Izgleda da glasanje za „manje zlo“ ipak nije dovoljno.

Da osvestim da je upravo to u pitanju, pomogla mi je kolumna Teofila Pančića iz jučerašnjeg broja Vremena. Tu Teofil izražava zadovoljstvo što su nadobudne nove snage na izborima propale, a za 2.2% DS-a optužuje bivši beli listić Vesnu Rakić-Vodinelić. Još uvek je, dakle, na snazi logika „nova lica ne valjaju, stara iz 2012. su dobra, tada je napravljena greška“.

To je bila i logika DS-a iz te 2012. Oni koji su tada kritikovali vlast DS-a i najavljivali protestni glas ako se nešto ne promeni (među njima i ja) opisivani su kao nerazumljivi, detinjasti, morbidni i apsurdni. Pa su se ti izbori izgubili, a kritika se nije htela čuti. No, 6 godina kasnije, kao da se još uvek ništa nije promenilo. I dalje su ti novi, koji su međuvremenu metamorfozirali u nekoliko stranaka i pokreta (NDV BGD, DJB, PSG) oni čiju propast možemo oceniti kao poželjnu, a povratak na vreme pre one „bele“ kritike kao pravi potez. Još uvek je ona stara DS iz 2012. ona prava, a svega ovog ne bi bilo da nekih 2% belih listića te 2012. nije tražilo preko leba pogače. Nema nam spasa dok se ne vratimo u ono vreme i počnemo sve iz početka.

Protekli beogradski izbori su u stvari bili pokušaj vraćanja u to vreme. Umesto novog lica Saše Jankovića, ponuđeno je staro Dragana Đilasa. Tu je bio i Šapić kao lokalni menadžer. Luka Maksimović (Beli), koji je na predsedničkim izborima, na fonu kritike cele političke scene, osvojio više od 12% glasova unisono je proglašen za Vučićevog čoveka koji ne nosi nikakav smisao, sve u cilju da se stvari ponovo postave na scenu iz 2012 – zli Vučić i manje zlo DS.

Glasači su, međutim, loše odgovorili. Dok su Saša Janković i Jeremić na predsedničkim izborima osvojili 34%, sada su osvojili, zajedno sa listom DS, SDS, Nova, 21%. Luka Maksimović je pao sa 12.64% glasova na 2.4%, ali mi zaista ne znamo kome su otišli ti glasovi jer je vlast osvojila oko 15.000 glasova više nego na predsedničkim izborima.

Možda do kritika belih listića na račun DS glasači ipak još uvek drže, možda je nekome još u sećanju da su mediji bili pod apsolutnom kontrolom i tada, a da je ekonomska politika praktično bila ista ova, ublažena nekim socijalnim merama, koje danas izostaju. Uostalom, da je danas toliko loše, zar bi Nebojša Krstić, Jelena Trivan i Čedomir Jovanović, za koje je trebalo da 2012. beli listići ipak glasaju, danas tako zdušno podržavali ovu vlast?

Više puta sam iz mog ugla i iz današnje perespektive pisao o belim listićima, koga to interesuje može da te tekstove pronađe na ovom sajtu. I ta stvar nije jednostavna. Ali, da se za ovo što imamo danas paušalno optužuju ljudi koji su aktivno želeli da se stvari poprave i da prenu i tu bivšu DS – možda je stvarno toga za mene dosta. Program koji će od birača tražiti da stare kadrove DS, netaknute bilo kakvom svešću o opravdanosti kritike belih listića, vrate na vlast neće se ostvariti. I to najmanje zavisi od ovog teksta koji će pročitati srazmerno mali broj ljudi.

Sve i da najistaknutiji beli listići ponovo podrže DS ili stare kadrove DS – kao što su na ovim izborima uradile Vesna Pešić (jedna od osnivača ovog sajta, koji je sad praktično moj blog), Vesna Rakić-Vodinelić i Srbijanka Turajlić, to više neće stvari vratiti na staro.

I ne samo to.

Danas je očigledno raširen (i sam podležem) depresivni stav koji opisuje ponovnu pobedu vladajućih stranaka u Beogradu kao katastrofu koja pokazuje da su – verovatno dosta pritegnuti – ljudi u stanju da podrže čak i ovako katastrofalnu vlast.

Ali, nije samo to razlog. Ponudite im nešto zaista dobro, pa ćemo tek tada videti.

Ako im nudite „manje zlo“, koje je uz to sasvim gluvo na ono što su oni (birači, beli listići i apstinenti) mislili 2012 – a misle i danas – teško da možete kriviti bilo koga drugog sem sebe.