Reprint iz 2010: 11 manipulacija sa platanima


U vezi elaborata „Sanacija zdravstvenog stanja drvoreda i pojedinačnih stabala u Bulevaru Kralja Aleksandra od Trga Nikole Pašića do Ustaničke ulice”, koji je najzad objavljen, na uporno insistiranje javnosti, u ime Facebook grupe „Sačuvajmo beogradske platane” želim da ukažem na očigledne manipulacije i nesaglasnost onoga što piše u elaboratu sa onim što su govorili čelnici Gradskog Zelenila i službenici Grada, uključujući gradonačelnika:

  1. U elaboratu se nigde ne preporučuje zamena celog drvoreda, već samo pojedinačnih stabala. To, dakle, nije odluka stručnjaka nego političara i direktora.
  2. U elaboratu se preporučuje da se poseče samo 48 od 330 stabala koja su zahvaćena sadašnjom rekonstrukcijom Bulevara. To znači da je 85,5% zdravog ili izlečivog drvoreda ili 282 pojedinačna stabla predviđeno za seču bez stručnih razloga. Ovaj odnos se još jasnije vidi ako se pogledaju strane Bulevara. Na desnoj strani, od Gosvortijeve do Gvozdićeve, predloženo je za seču samo 12 od 142 stabla. Na levoj strani Bulevara, od Ruzveltove do Batutove, od 188 stabala samo 36 je predvidjeno za seču. Pri tom su ova stabla često u nizu.
  3. Podatak da je 70% drvoreda trulo, koji je navođen kao argument za seču, manipulativan je, jer se odnosi na ceo Bulevar od Trga Nikole Pašića do Ustaničke ulice i odnosi se na svaki oblik truleži, pa i onaj koji lako može biti uklonjen. U stvari, centralnu trulež debla ima manje od 48 stabala, pošto se mnoga seku iz drugih razloga (nekroze kore itd.)
  4. Platan broj 562, koji je jedini za sada posečen, bio je jedini predviđen za seču u nizu od 15 stabala. U studiji je označen sa „centralna trulež, za seču”. Takva stabla su u studiji opisana kao stabla kod kojih je „centralni deo debla obično u potpunosti istruleo”. To pokazuje da su ocene u studiji barem delom preoštre, jer je pomenuto deblo imalo trulež samo na određenoj visini i u procentu od oko 20-30% ukupnog obima debla. Panj koji je ostao zbog intervencije građana, potpuno je zdrav.
  5. Ovih dana se govorilo o prisutnoj nekrozi kore kao o još jednom argumentu za seču. U studiji se kaže da se na najvećem broju stabala ova nekroza može lako sanirati.
  6. U studiji se kaže da je uzrok truleži na presecima grana to što su grane horizontalno orezane. Međutim, pri orezivanju koje je vršeno posle ove studije, sve grane su orezane horizontalno. Takođe, navodi se da ne treba seći grane deblje od 15 cm. Posle ove studije sečene su i takve grane. Ko je za to odgovoran?
  7. U studiji se nigde ne navodi broj stabala na kojima se se pojavila dublja (do 50 cm) trulež na orezanim debljim granama. U javnosti je objašnjavano da su te grane zdrave samo po obodu debljine 3-5 cm i da bi grane koje su iznikle na tim granama zbog toga mogle da se polome. Međutim, nigde nije naveden broj takvih stabala. Može ih biti samo onoliko koliko je slika takve truleži u elaboratu.
  8. Deo drvoreda koji sada nije predviđen za vađenje, od Trga Nikole Pašića do Ruzveltove, označen je kao „najviše ugrožen od centralne truleži.”. Od 119 stabala predloženih za seču ne celom Bulevaru do Ustaničke ulice, 71 je u tom delu drvoreda, a samo 48 u sada predviđenom za vađenje.
  9. Navodilo se kao razlog za sečenje to što je platan alergeno drvo. Autori studije, međutim, predlažu za sadnju vrste koje su takođe alergene.
  10. U štampi su kao trule grane prikazivane i grane koje su u studiji uzete samo kao primer orezanog drveća. U stvari, ove grane su sasvim zdrave i njihov tamni deo u sredini ne ukazuje na trulež. Direktor Gradskog zelenila je izjavio da je na orezanim stablima trulež vidljiva golim okom i da zato seku drvo koje spolja izgleda zdravo. Međutim, ako su stabla orezana prošle godine u skladu sa studijom onda to znači da je trulež sa većine njih skinuta, pa se ona ne može videti golim okom.
  11. U studiji se nigde ne navodi da je ceo drvored opasan po građane. Stabla sklona padu su označena za hitnu seču još 2008 godine. Zašto tada nisu isečena ako je briga za bezbednost bila toliki prioritet Gradskog zelenila?

Ovde sam naveo samo manipulacije koje su navodile građane da veruju da je stanje drvoreda mnogo lošije od onog prikazanog u elaboratu iz 2008 godine. Ostavio sam po strani sve manipulacije čiji je cilj bio izazivanje straha od padanja drveća i grana.

Smatram da ove činjenice ukazuju da je javnost grubo obmanjivana poslednjih mesec dana u vezi sa stanjem drvoreda na Bulevaru.

Vladimir MIlutinović

Comments are closed.