Balkan Info Blues

Foto: Vladimir Tatarević

Malo je ovde prostora za pokušaj pokrivanja celog fenomena Balkan info, YT kanala koji je verovatano najgledaniji kanal u kome se provenstveno govori i izražavaju mišljenja. Tako da ću se ovde baviti samo grupom intervjua jednog gosta, biologa Tomislava Terzina (koristiću i njegove izjave iz drugih medija). Ovaj biolog je zanimljiv jer kombinuje tvrdnju da su njegovi argumenti naučni, a i sam je zaista predavač na kanadskom univerzitetu Alberta, gde drži kurs iz zoologije, sa veoma egzotičnim tvrdnjama. Sam kaže da „zna šta je dobra nauka“ i da zbog toga kritikuje, zapravo, odbacuje teoriju evolucije, pa je bio i jedan od dvojice biologa koji su potpisali, pre 2 godine, peticiju za ukidanje teorije evolucije u školama.

Kritikovanje njegovih argumenata poslužiće nam da analiziramo uopšte argumente protiv teorije evolucije, koji se mahom tiču pitanja metodologije nauke. Sledeći tekst će najpre boldovano navesti argument protiv teorije evolucije, a onda sledi moj komentar. Najpre ćemo obraditi glavne tvrdnje iz intervjua Tomislava Terzina Blicu od 17.05.2017.

Koji su vaši argumenti za ukidanje Darvina?

Argumenti za ukidanje učenja Darvinizma u školama su naučni i proizilaze iz neadekvatnosti te teorije da objasni biološke fenomene koji su u međuvremenu otkriveni u poslednjih 150 godina.

Jedan od argumenata protiv teorije evolucije je da je ona „zastarela“. „Darvinizam“ je navodno teorija iz 19. veka, a od tada je otkriveno toliko toga novog u biologiji, pa je samorazumljivo da ova teorija nije objašnjavala te nove fenomene.

Međutim, iako se u nauci često dešava da neka teorija bude odbačena, to nikako nije pravilo. Ponekad se zakoni otkriveni pre nekoliko vekova, poput, recimo Njutnovih zakona, i dalje uzimaju kao važeći jer ih iskustvo od tada nije opovrglo.

Naravno da je pri tom nebitno to što sam Njutn nije objašnjavao fenomene koji su u medjuvremenu objašnjeni na tragu njegovih principa. Svaka teorija ima neke osnovne ideje, osnovne zakone i njihovu detaljnu razradu. Ova razrada i dopunjavanje teorije može trajati vekovima, a da sam teorija time ne bude odbačena, nego stiče sve veći i veći ugled.

Krajnja osnova teorije evolucije je stav da su živa bića nastajala jedna od drugih, kroz generacije u jako dugom vremenskom periodu. Njena glavna teza je da su se promene u svetu živih bića dešavale putem prirodne selekcije, preživljavanja onih jedinki koje su bile najbolje prilagodjene zahtevima okoline. Posle ovih stavova sledi njena razrada koja traje do danas.

Darvinizam nema odgovor na pitanje porekla genetičkog koda. Nema odgovor na pitanje porekla ogromne količine svrsishodnih informacija u molekulu DNK. Nema odgovor na pitanje porekla života. Nema odgovor na pitanje porekla ljudske vrste (pogotovo na nivou genoma). Nema odgovor na pitanje porekla kompleksnosti žive ćelije…

Ovaj argument je nastavak prethodnog. Na primer, genetički kod je otkriven posle Darvina, detaljna analiza ćelije takođe itd. Već smo rekli da je praktično irelevantno što Darvin nije govorio o tome, jer fizički i logički nije mogao govoriti. Ovaj argument bi mogao da znači da teorija evolucije u svojoj punini, nastala kao rezultat rada generacija biologa, nije odgovorila na gornja pitanja.

Zamerka je, dakle, da je teorija evolucije nepotpuna, neprecizna i hipotetička. Odnosno, da nema precizne odgovore na bilo koje pitanje koje se u biologiji može postaviti.

Ovde se može reći da je takva svaka nauka. Nijedna nauka nema precizne odgovore na sva pitanja iz svoje oblasti. Pa ipak, pre bi trebalo naglasiti suprotno: teorija evolucije je već skupila ogromnu količinu znanja koja pre nje nije postojala. Kompletna fosilna istorija živog sveta koja uključuje hiljade ranije nepoznatih oblika života, morfološke veze medju tim bićima, stotine hipoteza o tome kako je nastao određeni oblik života (recimo, teorija da je ćelijska mitohondrija nastala ubacivanjem bakterije u ćeliju koja je kasnije prilagodila svoju funkciju).

Umesto koncentrisanja na ono što teorija evolucije još nije objasnila, radije bi trebalo uočiti koliko mnogo otkrića i objašnjenja je nastalo u okviru njene paradigme.

Svi koji u javnosti brane darvinističku dogmu, upravo se pozivaju na argument autoriteta.

Ovo je jednostavno pogrešno pripisivanje. Praktično se nijedan dobar naučnik ne poziva na argument autoriteta. Autoritet nema nikakav logički značaj u modernoj nauci, iako može imati određen praktični značaj.

Darvinizam ne pruža nikakav značaj niti smisao ljudskoj individui niti ljudskom društvu.

Ovo bi mogla da bude neka nus-pohvala darvinizmu, jer nijedna biološka teorija i ne bi trebalo da daje „smisao ljudskoj individui“. Životni smisao bi trebalo da svako sam izvuče iz sebe uz pomoć svog iskustva, a možda i uz pomoć filozofije, umetnosti ili religije, uostalom, može se osloniti i na sport ili zabavu i takođe pronaći smisao života.

Naučne teorije nisu tu da pruže smisao životu.

Darvinizam i teorija evolucije ne doprinosi našem razumevanju bioloških sistema. Biologija bez ikakvih problema može da funkcioniše bez darvinističke dogme.

Ovaj argument me podsetio na odbijanje Šerloka Holmsa da zna bilo šta o sunčevom sistemu, sa objašnjenjem da je to znanje nevažno za njegov posao. Doduše, Holms bi se verovatno protivio tome da sunčev sistem ne treba da se izučava u školama jer nije važan za otkrivanje počinilaca zločina.

Naravno, biologija može da funkcioniše ili da se izučava bez pitanja o nastanku i razvoju živih bića. Kao kada bi se sinhronija života odvojila od njegove dijahronije, kao što se recimo jezik može izučavati kao postojeći sistem znakova, a može se izučavati i menjanje jezika kroz vreme.

Odgovor na ovaj argument je da nauka napreduje u svim oblastima u kojima se može doći do novih saznanja i novih objašnjenja stvarnosti. Ponekad nije sasvim očigledno čemu bi nova znanja služila, a često ogromna korist nastane posredno, kao neplanirani rezultat istraživanja. Na primer, današnja industrija igračaka u obliku dinosaurusa, uključiv i filmove poput Jurasic park-a, duguje svoje postojanje nekim naučnicima koji uopšte nisu kao jedan od svojih motiva imali zabavu i edukaciju dece. Ozbiljnijih posledica takođe ne fali. Recimo, koja je direktna korist mogla proizaći iz izučavanja geologije i istorijskog razvoja kontinenata i promena njihovog položaja? Pa ipak je danas zahvaljujući tome moguće dosta precizno predvideti delove zemlje u kojima je veća verovatnoća nastanka zemljotresa, što je posredno važno za gradjevinsku industriju itd.

Nauka je mreža znanja koja ne nastaje ograničena neposrednim svrhama.

Umesto darvinizma trebalo bi da se uči koncept inteligentnog dizajna koji je alternativna naučna teorija o poreklu.

Problem je što koncept inteligentnog dizajna nije naučna teorija. Da bi nešto bilo naučna teorija nije dovoljno da postoji kao teza koja se može izreći. Naučne teorija moraju se ticati iskustva i biti opovrgljive. Praktično, sve naučne teze se mogu promeniti, kako bi bile još tačnije. To ne znači da se to mora dogoditi (to smo gore rekli), ali je zamislivo da se dogodi, često se događa i poznat je način kako se to radi.

Uopšte, nijedna naučna teorija ne povezuje prirodne sa natprirodnim fenomenima. „Koncept inteligentnog dizajna“ upravo to radi: on tvrdi da je postojeće priroda posedica delovanja neke više inteligencije, „više“ baš u smislu nat-prirodne.

Relacija prirodno-natprirodno je obavezan deo religije, pa i veoma čest deo filozofije, ali je u nauci nikad nema. Drugim rečima, niko nikome ne brani da veruje da je bilo šta posledica delovanja više inteligencije, ali pošto se ta tvrdnja ne može potvrditi iskustvom, onda ona samo nije deo nauke, ali može postojati u ljudskom mišljenju, to nije nikakav problem.

(nastaviće se)

Comments are closed.