Možda je i dobronamernijim čitaocima ovog sajta čudno šta sam se toliko navrzao na #odbraninovčanik, tu akciju mladih ljudi, sa naizgled nespornim zahtevima. Mislim da ova akcija izgleda tako, možda i samim učesnicima, samo dok se nalaze unutar matriksa plavo-belih parola. Ova akcija je tipičan isečak ideološkog matriksa, definicija privida koji proizvodi neoliberalizam/libertarijanizam.

Jer, šta se hoće akcijom #odbraninovčanik? Da se smanje porezi, da se državna potrošnja smanji i da se država manje zadužuje. Autori povelje kažu da je svaki dinar koji država potroši uzet od nas – „Mi smo ga zaradili, a od nas je oduzet“ – odnosno autori smatraju da su to radi o nekoj nelegitimnoj taboti, maltene otimačini i krađi – oduzimanju.

A prisustvo privida, matriks, lepo se vidi kada se samo malo zapitate o čemu se radi. Najpre, ko je finansirao kampanju, sajt, majice, narukvice itd – ne znamo to naravno pouzdano – ali, sudeći po članovima „fiskalne koalicije“ glavni finansijer je NALED, koji opet zavisi od USAID i GIZ (koliko se sećam, nekako to nije moguće brzo videti na sajtu NALED-a). Nije ovde poenta što su to strani finansijeri, nego što oni operišu javnim novcem, tako da su naši libertarijanci ovde u poziciji javnog servisa u odnosu na poreske obveznike tih država. Neko je morao da ne odbrani novčanik u SAD i Nemačkoj, da bi neko prostestvovao u Beogradu i branio svoj novčanik od države u Srbiji (u smeru IZ) a da ga uopšte nije branio u smeru U.

Po svemu, dakle, sudeći, naši libertarijanci nisu izdvojili novac „koji su sami zaradili“ za akciju #odbraninovčanik nego su ga uzeli od drugih, baš kao i država. Tako da se oni, izgleda, ustežu da bilo šta finasiraju iz svog novčanika, a ne samo rastrošnu, partijsku državu.

Nije im palo ni na pamet da možda svi „poreski obveznici“ ne smatraju da im se novac „oduzima“, nego svoj novac daju za zajedničke stvari (u Srbiji, doduše, uz nedovoljnu kontrolu). Tako da današnji Marš poreskih obveznika nije Marš poreskih obevznika, nego Marš poreskih obveznika libertarijanaca, koji usput uopšte ne žele da budu poreskih obveznici, pa bi precizan naslov bio „Marš poreskih obveznika koji nisu poreski obveunici (po željama)“.

I tu se i u logičkoj strukturi vidi privid. Kada se skinu ideološke naočari (ili stave filozofske), ova slika Marša sa plavo-belim majcama se pretvara u ovu:

Nebo plava boja na majicama skriva to da se radi o, u ekonomskom pogledu, krajnje desnoj akciji.

Pitanje, je naravno, kao što i treba u matriksu, da li je i bilo kome od šetača – maršista – to poznato.

Odbraniti pamet je isto tako važno kao i braniti novčanik.