Sećate se kampanje koja je pratila referendum u Grčkoj prošlog leta? Ako ne, ovde je tekst u kome ima dosta od atmosfere katastrofe koja će uslediti ako Grci kažu OXI uslovima Evrogrupe. Znamo i šta je usledilo, Grci su zaista izglasali „Ne“ (OXI) ali Evrogrupa je bila neumoljiva i Grci su nastavili dalje kao da njihovog protesta nije ni bilo. Siriza je, međutim, još uvek na vlasti i pošto se mi poslovično interesujemo samo za ono što nam se servira i kako nam se servira zapravo danas ne znamo kako je zaista u Grčkoj: da li je ostalo nešto levice u Sirizi i u kom smislu je Grčka nastavila sa „merama štednje“.

Sećate se i na kojoj strani je tada bio Vučić, on je naravno imao razumevanja za naše prijatelje Grke, ali on u ovoj stvari podržava Angelu Merkel i banke: „nema lakog i ugodnog puta“ u reforme. Za Vučića Ciprasova platforma je bila politika „lako ćemo“ – pozajmljivaćemo i trošičemo, a ko će da vraća dugove ne znamo. On veruje samo u naporan rad i čiste račune. Penzije i plate moraju da se smanjuju, ne može da se troši nezarađeno.

Gde smo mi danas u odnosu na ovu situaciju OXI i NAI za „mere štednje“? Vučić je u ove izbore izgleda ušao sa marketinškim planom da kampanju što više uguši i isprazni. Sam je govorio samo o budućnosti i navodnoj „mržnji“ koju prema njemu osećaju opozicionari. Već sam ukazivao na to oda je ovo pozicija koja je namerno iznad cele opozicije, otprilike onoliko iznad koliko je na Pinku juče na beloj pozadini trenutni premijer bio iznad svih iz opozicije – iz prostog razloga što ih u toj emisiji nije ni bilo. Vučić je čak izbegao da se hvali smanjenjem deficita, investicijama, bilo čime što bi se moglo shvatiti kao validan argument. Njegova je pozicija: „Ja bih argumentisao, ali nemam s kim da argumentišem pošto sam odlučio da sve druge proglasim za iracionalne.“ Lako je shvatiti da ova pozicija nije baš uobičajena u demokratiji koja voli odnose bazirane na pravu i jednakosti.

Šta onda omogućuje ovu privilegovanu poziciju koju je zauzeo Vučić?

Po meni, ovde se radi o onome što teoretičari zovu „pure ideology“. Ideologija, ako je oko vas, stvara to mesto na kome se možete ugnezditi skoro kao u belu fotelju kada ste sami u studiju neke privatne televizije. Pure ideology omogućava da tvrdite da u medijima nema cenzure čak i kada sami idete iz studija u studio, da tvrdite da štedite čak i ako u jednom mandatu dodatno zadužite zemlju za 10 milijardi evra, da se nezaposlenost smanjuje onda kada se menja metodologija itd.

Ali, mora se i to reći, svet nije daleko od Vučićeve ideologije. On je naučio lekciju o „pogubnom“ nacionalizmu i preneo zadatke nacionalističke propagande na svoje tabloide, ali je u pogledu ekonomije sasvim po neoliberalnom PS-u (pravilu službe). Strane investicije se množe, put u budućnost je otvoren, privatni sektor jača, a pohvale MMF i Evropske komisije se nižu.

Jedini je problem što je to realno koliko i Beograd na vodi.

Mnogi ovde misle da Grci sa svojim OXI nisu postigli ništa i možda su u pravu. Ali, jedno mi se čini da je tačno: sa Sirizom Grci su prešli sa onu stranu neoliberalnog ogledala i više nemaju ispred sebe budućnost koju nama propagira Vučić. Nekuda idu i oni, sa teškom mukom, ali ne u onu budućnost u koju bismo sa Vučićem išli mi.

Čak i da ispadne da je to toliko malo, koliko je bilo u slučaju Grčke, OXI za Vučića za nas je ogroman korak napred.

(46/48)

foto: Vladimir Tatarević

prehodna kolumna: Vučićevi beli listići