Izgleda da u tumačenju poznatih Vučićevih izjava fali određeni ugao. Naime, nije dovoljno, a ni sasvim precizno reći da su u pitanju „masne laži“. Striktno gledano, glavne Vučićeve izjave nisu laži iz prostog razloga što najčešće opisuju budućnost. Kada se budućnost iz tih izjava ne ostvari, može se reći „Vučićeva predviđanja pokazala su se kao netačna“. Ali, to nije isto što i laž: njegov odgovor na ovu primedbu mogao bi da bude: „Ja sam se nadao, verovao, radio od jutra do mraka, ali ako nisam uspeo, barem sam celog sebe uložio u to“. Ima i nastavak „A vi ste želeli da se to ne ostvari (jer ne želite dobro Srbiji), a niste ništa ni radili, nego ste šetali, recimo, psa“.

To znači da je Vučiću u stvari svejedno što se njegove prognoze ne ostvaruju.  Dok govori, sve što on govori nije proverivo:

• Budućnost se još nije dogodila
• Niko ne može da dokaže da nema loše namere
• Ne možete ni da proverite da li on stalno radi ili opozicija stalno ne radi

Okruženje Vučićevih izjava, dakle, nije realnost u odnosu na koju se one mogu označiti kao neistina ili kao laž (ukoliko se pretpostavi da on zna da su one neistinite). Mi nemamo određenu reč za to okruženje, ali ono bi se moglo opisati kao „svet propagande“ sastavljen od projekcija svetle budućnosti, etiketiranja protivnika i neproverljivih tvrdnji o sebi i o protivnicima. Ovaj svet – u trenutku propagande – postoji samo u propagandi i nema referencu u stvarnom (iskustvom dohvatljivom) svetu.

Kako bi se onda mogli boriti protiv takvog sveta? Morali bismo imati javnost koja je sposobna da prepozna ovu manipulaciju, koja, u stvari, sama postavlja pravila igre. Malo je reći da to nemamo. Jedan od glavnih uspeha ove vladajuće garniture je da su uspeli da svi glavni mediji sarađuju u njihovoj medijskoj agendi, koja se, pogađate, sastoji od najavljivanja „zlatnog doba“, „zlatnog perioda“, najavljivanja da ćemo biti „najbolji“ u ovome ili onome u regionu ili u Evropi. Projekcija „svetle budućnosti“, međutim, nije jedini pa čak ni najodbojniji deo vladajuće propagande. Drugi deo je mnogo zloćudniji i sastoji se u ponižavanju i vređanju političkih protivnika i kritičara vlasti u tabloidima. Iako se stvarno dugo trudim da nađem reč za to, mi praktično u jeziku nemamo jednu reč za ovo proizvoljno oduzimanje moralnog statusa osobama, što je glavna metoda vladinih tabloida. Ako tome dodamo samoreklamiranje u obliku tvrdnji da predsednik vlade „puno radi“, to je sve što se od medija zahteva: da prenose ovaj PR vlasti bez šumova. Tu je naravno i mala armija analitičara (od kojih je barem ¾ prethodno radilo na propagandi za DS) koji će uvek biti spremni da kažu kako opozicija „nema šanse“, „nije dovoljno uradila“ itd.

Da vidimo prvu propagandnu metodu na primerima:

Vučić (07.01.2016): Prosečna plata u Srbiji 2017. biće 500 evra

Trenutno je prosečna plata 368 evra i mogli bismo reći da nije verovatno da će se popeti do 500 evra do kraja 2017, praktično za 16 meseci od danas. Međutim, skoro da je uzaludno tog 7. januara 2016.  dve godine pre roka, potezati taj argument. Da bi se tvrdnja odlučno demantovala treba sačekati da prođu te 2 godine, a do tada će tvrdnja biti zaboravljena, zamenjena novom ili jednostavno uokvirena tvrdnjom da je ona bila izraz nade, dobrih namera, pretpostavke iza koje je stojao plan i trud, ali šta ćete, nije uspelo, biće bolje drugi put.

Pošto je Vučić na vlasti već 4,5 godine, neke 2 godine su već prošle.

Vučić (06.11.2014): Srbija će 2016. imati najveći privredni rast u Evropi

U ovoj vesti Vučić predviđa da će rast BDP u 2015. godini biti 1.5%: „odgovorno kažem da ćemo već naredne godine imati rast od 1,5 odsto – naveo je Vučić”. Stvarni rast je bio duplo manji 0.7%. Što se tiče najvećeg rasta u 2016. u Evropi, juče je Svetska Banka objavila prognoze po kojima će veći rast od nas imati Albanija, BiH, Kosovo i Crna Gora, samo u našem regionu Jugoistočne Evrope. Međutim, o svemu tome mi pričamo danas, blizu 2 godine nakon prvobitne izjave, a trebalo bi da čekamo još 4-5 meseci da bi imali definitivne brojke o rastu u 2016. Ove tvrdnje danas se nijedan medij ni ne seća, a kamoli da pokušava da čitavu ovu igru najava “zlatnog doba” dovede u pitanje.

Vučić (12.12.2013): Dogovorena investicija od 3,1 milijarde za „Beograd na vodi“

Ovo čuvena tvrdnja i dan danas se ponavlja u formi: “toliko para vam je potrebno da izgradite 2 miliona kvadrata u Beogradu na vodi” (što je verovatno netačno jer bi onda cena kvadrata u izgradnji bila oko 1500 evra), ili u formi “to je vrednost stanova i poslovnih zgrada koji će se izgraditi”. Ove tvrdnje su protivrečne, ali jedno je sigurno tačno: smisao rečenice “dogovorena investicija od 3.1 milijarde evra” (kasnije je cifra podignuta na 3.5 milijarde) je da neko ulaže toliko novca u projekat, a ne da završen projekat vredi toliko. Kako se kasnije ispostavilo, investitor se ugovorom obavezuje da uloži 150 miliona, pa i to u fazama i ako projekat dobro krene. Projekat je oročen na 20, odnosno, 99 godina, koliko važi zakup zemljišta. S obzirom da ovo nije samo predviđanje, nego tvrdnja o dogovorenom ulaganju, ovo je možda najflagrantnija manipulacija trenutne vlasti.

Vučić (januar 2014): Do 2017. godine biće gotov toranj od 50 spratova, najviši u ovom delu Evrope

Još jedna tipična tvrdnja. U trenutku davanja izjave rok o kome se govori je još daleko (nešto manje od 3 godine) i čini se da se predviđanje može sasvim bezbedno izreći. 3 godine niko neće moći da ga proveri. Danas, kada se 2017-ta bliži, znamo da je za kulu gotova samo “temeljna rupa” i da se, kako se može čuti u medijima, “pobijaju šipovi”. Međutim, u svetu propagande, pre 3 godine, ova tvrdnja opisuje skoru i blistavu budućnost koja jednako “greje” srca birača, bilo da se ostvari, bilo da ne, 3 godine kasnije. U emisiji Upitnik u to vreme, Vučić je tvrdio da će celokupan projekat biti gotov za 4 godine. Posle se ispostavilo da je rok praktično beskonačan. Projekat nikada ne mora biti završen, a investitor ima obavezu da izgradi 50% za 20 godina, a ako izgradi 25% sledećih 79 godina mu pripada 34% (polovina od njegovih 68%) od prodaje zemljišta.

Ovde bismo dalje mogli da nižemo obećanja:

Vučić (20.03.2015): Železara profitabilna za četiri meseca (Železara je pod novim menadžmentom napravila gubitak od 144 miliona evra)

Vučić (05.12.2013) : Bolji život 2014, obećavam (u novembru 2014. plate u javnom sektoru i penzije smanjene su za 10% i ukinuto njihovo prilagođavanje inflaciji)

Vučić (09.06.2016): Iza rušenja u Savamali stoji vrh gradske vlasti (danas, 4 meseca kasnije, ničija odgovornost nije utvđena, sam Vučić sada tvrdi da je kada je rekao „Nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“ izneo samo “pretpostavku”)

Pravi odgovor na ovu vrstu propagande u stvari nije “Neće biti izgrađen Beograd na vodi” ili “Plata neće biti 500 evra” jer se to lako može prikazati kao defetizam, ili kao dokaz da “opozicija ne želi dobro Srbiji”. Bolji odgovor bi bio “Ako bismo mi došli na vlast, plata će biti 520 evra”. Naravno, kontrolisani mediji bi pokušali da ismeju ove tvrdnje, ali bi efekat bio mnogo bolji za opoziciju od ovog što imamo sada.

Drugo, još bolje,  rešenje je da se čitava jezička igra promeni tako da se argumenti iz sfere propagandne budućnosti vrate u realnost, sadašnjost. Međutim, da biste bili bolji u prikazu realnosti morate se malo potruditi oko njenog istraživanja, oko otkrivanja kako stvari sada izgledaju. Isto tako, ako je vlast uspela da disciplinuje sve medije da igraju njihovu igru, vi morate izmisliti, osvojiti, osnovati nove medije.

(nastaviće se)