Finski paraziti

Sudeći prema internetu, 99% finskog školstva finansira se javnim novcem. To znači da je finski javni sektor jedan od najobimnijih u Evropi i da finsko društvo izdržava ogroman višak parazita koji žive na račun poreskih obveznika. Finska na ovaj način ugrožava svoju tehnološku budućnost i hrli ka neminovnom i skorom bankrotu. Pa ipak, korumiparni političari populisti, svesni da su u javnom sektoru njihovi glasači, oklevaju da preduzmu neminovne strukturne reforme…

Kako vam se čini? Nešto baš i ne pije vodu ova priča. I zaista, ništa od gornjih stvari, osim činjenice da Finska zaista praktično ima samo državno školstvo, nije tačno. Nastavnike u Finskoj niko ne naziva parazitima, već naprotiv, nagrađeni su za svoj rad visokim platama i poštovani u čitavom svetu. Finska je jedna od tehnološki najrazvijenijih i najbogatijih zemalja, iako nema naftu, kao Norveška. Izgleda da u Finskoj najviše žive od znanja.

Kako je to moguće? Kako je moguće da Finska još uvek na javni sektor gleda kao na nešto svima korisno, a ne kao na parazite koji koče reforme i razvoj države? Očigledno je da u Finskoj još uvek imaju logiku koja se razlikuje od logike naših neoliberala, koji na javni sektor gledaju kao na nešto “nemoralno”, “što narušava konkurenciju”, i što je izvor zaostalosti i korupcije.

Ako već postoje javni i privatni sektor, izgleda da se na njih može gledati na dva načina. Prvi u javnom sektoru vidi sredstvo za podsticanje društvene kohezije i društvene pokretljivosti, sredstvo ostvarivanja društvene pravde i stvaranja infrastrukture koja koristi svima, a drugi javni sektor posmatra kao parazite koji narušavaju principe tržišne privrede, neradnike koji žive na račun poreskih poreznika i predstavljaju anomaliju u idealnom tržišnom sistemu u kome je sve privatno.

O ovoj dilemi radi se i našim raspravama o neoliberalizmu i Zakonu o radu. Ovaj drugi, neoliberalni pogled na javni sektor predstavlja onaj “kontekst” za koji se ministarstvo privrede žalilo da su vesti o penzijama od 200 evra izvađene iz njega. I to je tačno: penzije od 200 evra za sve, odnosno za one koji nemaju za više, dobra su ilustracija uloge javnog sektora u (egalitarnom) liberalizmu, kako ga naziva Dušan Pavlović. Javni sektor služi da se ispolji samilost prema slabima. On neoliberalizmu i tržištu obezbeđuje “dušu” i, uostalom, i postoji samo zbog toga i samo u zamislima ne sasvim čistih neoliberala. Čisti neoliberali tu nemaju mnogo dilema: što bolnije to bolje – iz sistema treba eliminisati sve parazite – sav javni sektor koji nije na tržištu i troši novac poreskih obevznika.

Međutim, neoliberali po pravilu kriju i od sebe samih i od drugih  da postoji alternativna logika neoliberalnoj i kao mogućnost i kao praksa u mnogim državama. U prilog svom stanovištu najčešće koriste strah od bankrota, medicinske metafore o rezanju i izlečenju, ad hominem agrumente prema kritičarima neoliberalizma. I pored toga, rasprava o neoliberalizmu je veoma važna i dobro je što je ova tema sa margine došla u fokus. Na taj se način pojam “strukturnih reformi”, koji je godinama bio potpuno prazan, ipak puni nekim sadržajem i sada se može kritikovati.

Iako su mnogi neoliberali skloni autoritarizmu i “presecanju”, jedini način da se bilo šta od dobrih namera neoliberalizma, ako ih ima, ostvari, jeste da sam neoliberalizam postane jasna, kritikovana doktrina.

7 odgovora ka “Finski paraziti”

  1. admin каже:

    Nama su potrebne duboke reforme. Mi imamo sistem sa ogromnim brojem parazita koji žive na leđima društva i koji su toliko porasli da jedu zdravo tkivo i mi kao društvo propadamo. Te parazite reforme pogađaju i to je razlog za ovoliko veliki otpor. – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/politicke_partije_blokiraju_reformu.4.html?news_id=274855#sthash.aj7T7ecb.dpuf

  2. admin каже:

    RADULOVIC: Gde država treba da daje novac? Na sistem socijalne zaštite, policiju, sudstvo i pravljenje sistema gde privreda može da funkcioniše. – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/politicke_partije_blokiraju_reformu.4.html?news_id=274855#sthash.aj7T7ecb.dpuf

  3. admin каже:

    Radulovic: Po tome ćemo videti da li postoji politička volja da se razvlaste političke stranke i da konačno institucije sistema dobiju da rade svoj posao bez takvih uticaja. – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/politicke_partije_blokiraju_reformu.4.html?news_id=274855#sthash.aj7T7ecb.dpuf

  4. admin каже:

    Koliko je za privredni ambijent važno da se ustanovi registar of-šor kompanija?

    – On će pokazati ko je krajnji vlasnik, omogućiće sankcije ako dođe do prevara, a poreznicima će biti dostupniji. Jer, ako je naš građanin vlasnik neke firme u inostranstvu, mogu da garantujem da ne podnosi poreske prijave i plaća poreze na prihode koje dobija od te firme. Takođe dolazi pod udar pitanja o poreklu imovine, a direktno je vezan za zakon o sprečavanju pranja novca. Otvara se time čitav dijapazon mera. Zašto je to bitno? Treba nam uređen sistem gde se niko ne sakriva, takve pare nam ne trebaju. Srbija može savršeno da funkcioniše i bez tog novca, iako je taj novac, svaka na neke načine naš novac.
    – See more at: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/politicke_partije_blokiraju_reformu.4.html?news_id=274855#sthash.aj7T7ecb.dpuf

    • brana каже:

      „Srbija može savršeno da funkcioniše i bez“ njegovog Zakona o radu, a on se zalepio za njega umesto da rešava ove probleme… hm pitam se zašto stečajni upravnik forsira novu opštu privatizaciju.. pogledajte spisak „neprofitnih“ firmi za odstrel -http://www.privreda.gov.rs/UserFiles/File/21112013/JPsajt.htm

  5. admin каже:

    “Ja sam ušao u vladu zbog reformi da uradimo teške stvari zbog ozdravljenja, ako se na rade reforme onda ne vidim smisao mog ostanka, odnosno opstajanja u Vladi. Ne želim da verujem da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja“, poručio je Radulović, nakon sastanka sa generalnim sekretarom Međunarodne organizacije poslodavaca Brentom Viltonom i predstavnicima Unije poslodavaca Srbije.

  6. admin каже:

    Za ministra je nacrt Zakona koji je predstavljen blaga reforma u odnosu na svetske standarde.

Pristigli komentari