– delimični update jednog starog teksta –

 Ukoliko već nemate za koga ─ onda je najbolje da glasate za Čiča Glišu, Teofila, Robin Huda, Svetog Savu, Zorana Đinđića, Bebu Popovića, svoju devojku/dečka, muža/ženu, ili možda za samoga sebe! Kakogod – izbori su ionako slobodni i demokratski.

Ideja belih (precrtanih) glasačkih listića poslednjih godina ona je politička opcija kojoj svakako stremi najveći broj građana/građanki. Zato što nema nikog ko se neće složiti da aktuelna politička oligarhija ne predstavlja/zastupa više nikog i ništa osim samu sebe te da, kao takva, ne zaslužuje poverenje građana. Ono što se, međutim, objektivno nameće kao potencijalni problem jeste to da se ne mali broj građana naklonjenih ideji belog glasanja opet pita: Šta dobijamo belim/precrtanim glasanjem? ─ Zar neće svakako neko pobediti? Da li možda treba da zapušimo nos i glasamo za (neko) manje zlo?

 I dok se građani muče s vlastitim osećanjem društvene odgovornosti ─ politička oligarhija koja je obesmislila sve u današnjoj Srbiji (politiku posebno)  termin odgovornost jednostavno nema u svom rečniku. Umesto da pokušaju da nas ubede kako (još jednom?!) zaslužuju naše (izgubljeno) poverenje ─ političari nas i dalje vređaju na nivou elementarne inteligencije što pokazuje koliko im je uopšte stalo do onoga što, kao birači kojima bi trebali da polažu račune, imamo da im poručimo.

Šta je tu, zapravo, posredi ─ i otkud to da srpski političari, koji su poslovično imuni na svaku kritiku, toliko ostrašćeno i politički nezrelo kidišu na građansko i demokratsko pravo da ne budemo zadovoljni aktuelnom političkom ponudom, to jest: njima!? Ovo se posebno odnosi na takozvane demokratske snage.

 Zašto su beli/precrtani listići toliko opasni, i po koga? 

 Za mene, sama činjenica da su oni koji su ne jednom izigrali naše poverenje toliko uznemireni ovom idejom, najbolji je argument u prilog precrtanom glasanju. Aktuelni izbori, na kojima zapravo i nema šta da se bira, nova su uvreda za sve društveno svesne građane Srbije. Smisao politike jeste da kreira i nudi ideje, nadu, poverenje… Sve ove kategorije iz srpske politike već su davno prognane.

Zato građani ne bi trebali da pristaju na statiranje u izbornim kampanjama „zasnovanim“ na  fabrikovanju afera bez razrešenja, hapšenjima bez sudskih epiloga, pričama o menjm zlu, obećanjima da se više neće krasti ili da će izvršiti departizacija u društvu u kom više ne možete da budete ni portir u javnom preduzeću ako iza vas ne stoji neka (bilo koja) politička stranka. Ovakva obećanja ne može da daje vlast koja je pomenuto stanje kreira ― pri tom kad kažem “vlast” jednako mislim na aktuelnu koliko i onu pre nje.

Društvo koje je dozvolilo da mu ljudska i građanska prava propisuje i(li) suspenduje nekoliko stotina bilmeza i bilmeskinja koji i dalje određuju ko, kako i zašto može da šeta ulicama naših gradova društvo je koje je osuđeno na institucionalno i političko tumaranje. Izlaz iz tog mraka ne mogu da nude oni koji su nas u isti (bilo svojim činjenjem ili nečinjenjem) uveli ― već isključivo novi ljudi. Pošto tih novih ljudi još uvek nema ― onda je najbolje glasati za onoga za koga znamo da nam neće naneti nikakvu štetu. Dakle: za Čiča Glišu!

Mislim da u onom delu sveta koji pretenduje da se smatra uređenim i demokratskim ne postoji zemlja na čijoj se političkoj sceni već dve i po decenije nije pojavilo nijedno novo lice! Zemlja u kojoj su predsednici stranaka njihovi vlasnici! Zemlja u kojoj se međupartijski izbori redovno svode na “izbor” između jednog kandidata…

Belo (precrtano) glasanje ― s tim što bi ga ovaj put zbog klime u kojoj se izbori odvijaju možda bilo uputnije preimenovati u braon― stoga predstavlja nastavak građanske akcije oduzimanja političkog legitimiteta onima koji taj legitimitet odavno ne zaslužuju.

Braon (precrtano) glasanje poslednji je preostali način kojim nevidljivi ljudi Srbije, čijim se životima apsolutno niko ne bavi, čijih interesa u izbornim kampanjama nema ― upućuju nedvosmislenu poruku političkim kvazielitama koje su, baveći se feudalnom podelom političkog plena, zaboravile čemu i kome izbori uopšte služe.

 Prazni i beli/precrtani listići nisu isto

Za razliku od izbornog bojkota, odnosno neizlaženja na glasanje ili ubacivanja praznih (neprecrtanih) listića ─ belo/precrtano/braon glasanje jeste glasanje sa stavom. Takođe, građanima treba skrenuti pažnju da prazni (neprecrtani) listići ostavljaju mogućnost izbornih mahinacija stranačkim kontrolorima da zaokruživanjem svoje opcije iste pretvore u tzv. aktivne (partijske) listiće.

Precrtan listić izraz je nedvosmislene građanske demonstracije nezadovoljstva aktuelnom ponudom. Shodno trenutnim procenama koje stranački štabovi i njima naklonjeni mediji vešto prećutkuju, 5% do 10% precrtanih listića pokazali bi u kojoj meri je aktuelna politička scena trula.

Do sada smo uvek glasali za manje zlo: prvo je to “manje zlo” bio Koštunica, pa Boris Tadić, danas nas ubeđuju kako su to Vučić ili Dačić ─ možete li da pretpostavite ko će biti sledeći? Na kraju, ovo nije agitacija za precrtano glasanje ─ već poziv na razmišljanje da li na aktuelnoj političkoj sceni postoji organizacija koja zastupa vaše životne interese? Neko ko vas uopšte primećuje?

 Zato, ako već nemate za koga ─ onda najbolje glasajte za Čiča Glišu!