Crveno usijanje

Od pre neki dan, možemo računati da je kampanja u Srbiji ušla u fazu crvenog usijanja, razumu i rasuđivanju o programima, kojih ni ranije nije bilo, sada možemo oficijelno da kažemo laku noć. Druga metafora bi mogla da bude brzina posle koje se predeo kroz koji se prolazi razliva i gubi.

Da li je Ivica Dačić krtica Darka Šarića ili predsednik neke nominalno leve partije za čiji bi se program moglo glasati? Recimo da se dokaže ovo što Blic stavlja na naslovnu stranu danima, i da je Dačić zaista tako diskvalifikovan kao političar – šta ćemo sa politikom i programom te partije?

Opet, ako je tačno da su svi kritičari Vučićeve politike zaverenici angažovani od strane Miškovića, to nije verovatno, ali je moguće i ok. Ali, šta ćemo onda sa tim što onda ne postoji legitimna kritika vlasti? Ako je šema sa kojom SNS ide na izbore tačna, kako ćemo objasniti činjenicu da u zemlji ne postoji osoba koja bi bila u stanju da kritikuje politiku SNS koja nije plaćena od strane tajkuna?

Pre neki dan objavljena je i želja koalicije oko SNS da osvoji više od 50% glasova. Dva dana kasnije dve novine već objavljuju istraživanja javnog mnjenja koja tvrde da je taj procenat već postignut, a da su glavni oponenti ispod cenzusa. Recimo da je to tačno, ali kada postoji tako jasno izrečena želja da bude tako, na tim rezultatima ostaje sumnja koju niko ne otklanja.

I cajtnotu je i nova lista „Dosta je bilo. Restart“ Saše Radulovića pa su i oni pojačali retoriku o „parazitskom sistemu“. Kad bolje razmislim, ta retorika je uvek bila u „crvenom“. Širenje stava da ljudi koji rade u javnom sektoru žive na grbači „privatnog sektora“, o čemu smo na Dvogledu pisali detaljno, takođe je stvaranje histerične atmosfere nepravde na jednom potpuno netačnom i izmišljenom stavu. Tu ne pomažu izgovori da se misli samo na 15% viška u javnom sektoru koji su zaposlile stranke: program „Dosta je bilo“ je takav da sistematski umanjuje javni sektor kao takav, a to može biti rađeno samo u ime tvrdnje da je ceo javni sektor „parazitski“ i da živi na račun privatnog, što je stav koji paralelno ponavljaju sledbenici „Dosta je bilo“.

Demokratska stranka, budući da se i dalje koleba između leve i desne politike, socijaldemokratije i neoliberalizma, odlučila je da kampanju zasnuje na „staroj adresi“, ugledu Zorana Đinđića i na neprežaljenoj lustraciji. Eh, da je lustracija izvedena, onda radikala i socijalista ne bi bilo, a onda bi bilo lako. Niko ne vidi da je ovaj stav pasivan i da, ako išta otkriva, otkriva samo bezidejnost i nesnalaženje. Na stranu što je današnji žal za lustracijom posledica pogrešne logike „lustracijskog uma“.

Sve ove distinkcije:  kriminal – politika, tajkuni – sns, paraziti – privatni sektor, zločini – demokratija – nisu deo konsolidovane demokratije iz prostog razloga što je jedan član para potpuno neprihvatljiv: tu nema šta da se bira. Tu više nema ni „p“ od programa stranaka, ništa čime bi se racionalan čovek mogao baviti. Sve te distinkcije iscrpljuju se u manipulaciji.

Zato je možda najbolje ovakvu politiku pustiti da se ohladi.

6 odgovora ka “Crveno usijanje”

  1. Dušan каже:

    Kao simpatizer Saše Radulovića, rekao bih da se pod parazitskim sistemom ne podrazumeva javni sektor, nego partokratija. Na primer, privatne firme koje putem političkih veza dobijaju kredite Fonda za razvoj (v. Agroposlovi, Čeda Jovanović) su deo parazitskog sistema.

    Takođe, otkud onaj dramatični non sequitur gore: sistematsko umanjivanje javnog sektora može biti rađeno SAMO u ime tvrdnje da je CEO javni sektor PARAZITSKI? Ni sa jednog drugog stanovišta Saša Radulović ne može da se predloži da se npr. ukine SIEPA ili smanji opštinska administracija radi okružne? Ili da i privatnim lekarima može da se plati iz državnog zdravstvenog osiguranja? Pa čak i da se otpuste partijski zaposleni?

    Štaviše, gde je analiza programa iz koje se vidi da je to umanjivanje upravo sistematsko, umesto npr. mestimično ili posledica sistematske borbe protiv zloupotrebe javnih resursa?

    Vlada Milutinović ponekad drastično rasteže/podseca političke programe i prakse, ne bi li ih smestio u Prokrustovu postelju svoje ideološke perspektive (kao kad je „Utisak nedelje“ gledao kroz prizmu idealnog i realnog neoliberalizma).

    Uostalom, „Dvogled“ je veoma važan i preživeo je događaje iz 2012. mnogo bolje od npr. e-novina i drugih medija kojih se tad još dalo čitati.

    • brana каже:

      šta je preuzeo protiv parazita u javnom sektoru? aminovao je izmenu zakona o radu, jedinom sredstvu odbrane ne-parazita protiv samovoiolje parazita – partiokratije. Pa ko normalan misli da će partiokratija samu sebe da otpušta iz javnih unstanova, pa onda kao nju žulja ukidanje zakona o radu?
      da li je ikad pomenuo reformu javnog sektora? on ili bilo ko drugi? ne može se jednostavno projektovati da 100 00 ljudi treba da izgubi posao.. šta će biti sa bolnicama kad među tih 100 000 budu baš najbolji lekari? .. partijski lekari sigurno neće izgubirti posao.

      • alexjosephine каже:

        Predlozio je ukidanje parazitskih (neucinkovitih/opterecujucih/nepotrebnih)partijskih agencija, npr. SIEPE. Stopirao je nova partijska zaposljavanja u telima koja se nalaze pod ingerencijom ministarstva privrede.
        Postojeci Zakon o radu je azil za nerad, javasluk, sindikalne sinekure, bezocno rasipanje javnog novca… dok su, sada vec passe, izmene i dopune poemnutog Zakona o radu delimicno zaobilazile problem nezdravo/vestacki nabildovanog javnog sektora.
        Skoro je na SF nivou bilo da se Zakon dopuni paragrafima o javnom sektoru ili preciziranim clanovima o prestanku radnog odnosa cinovnika. To bi znacilo neku vrstu samoubistva partijskog sistema u kojem zivimo. Parazit je iracionalan,umire jedino i zajedno sa zdravim tkivom kojeg dokrajci.

        • brana каже:

          „Postojeci Zakon o radu je azil za nerad, javasluk, sindikalne sinekure, bezocno rasipanje javnog novca…“
          u tvom odgovoru sve vrvi od argumenta..
          jesmo li i na ovom sajtu dobili botove?

          • alexjosephine каже:

            1.Radulovic nije bio ministar drzavne uprave …prema tome, nije mogao predlagati reformu javnog sektora.
            2. Kada je odlucio da se samostalno politicki angazuje prvo je progovorio o reformi javnog sektora(pitanje otpustanja je tehnicko pitanje i moze se resiti na nebrojeno modaliteta-finansijski, socijalno i eticki utemeljenih; ne bismo bili prvi koji su se odlucili da reformisu javni sektor)
            3. U nadleznosi ministarstva privrede, na cijem se celu Radulovic nalazio, za 4 meseca sprovedene su, na nasim prostorima, nevidjene reforme. Na drugom mestu sam naveo sasvim afirmativne cinjenice/argumente o radu pomenutog misnistarstva od kojih je vas polemicki modus operandi brze-bolje utekao.
            4. Umesto argumetovanja notornog, dopusticu sebi slobodu da vam predlozim da se ubuduce obuvate u Industriji obuce Beograd(jeftino, doduse iznad nivoa BATE), oblacite veoma modrene i lepe(verovatno su zato i skupe) kosulje u Yumku iz Vranja, placate RTS pretplatu kako biste gledali aktuelne filmove od pre 20 godina i visoko kvalitetne domace serije referentnih reditelja(sve ima svoju cenu)… takodje, savetujem vam da se ne ljutite sto ne mozete neki prosti administrativni/birokratski posao da zavrsiti po zakonu – brzo,bez veze i obaveznog podmazivanja; da se ne zivcirate sto partije guse javna preduzeca time sto zaposljavaju svoje aktiviste; da ne komentariste simbolicne plate od 120000din. sindikalnih vodja(obaska privatno rentiranje javne imovine); da zadrzite prisebnost pred neskrivenim ismevanjem i bezocnim lazima partisjkih lidera; da cutite kad vam otimaju prirodne resurse(NIS) i uzimaju strane kredite pod nepovoljnim stopama u ime drzave a za licnu provizuju; da na javne nabavke prosto gledate kao na vrstu zabave i nacin sticanja nuznih sredstava nasih vrlih partija i njihovim lidershipa; da i kada sve imlodira ostanete dosledni svojim politickim fantazmagorijama.

  2. MikeLDN каже:

    Pa ne bih se bas slozio za Radulovicevu listu…
    „Parazitski“ se ne upotebljava kao sinonim za javni sektor vec za parazitski sistem koji su uspostavile politicke stranke i kojima ne odgovara da se kao takav menja. Ta ideja o 800k koji hrane drugih 800k je besmislena i nadam se da je niko ozibiljan ne zastupa. Javni sektor jeste laksi poligon za tu vrstu zaposljavanja ali nije ekskluzivan – postoje i privatne firme ciji su vlasnici bliski strankama i uzvracaju dobit od namestenih poslova zaposljavanjem njihovih kadrova ili verovatno direktnim transferima (to nazivaju „burazerska ekonomija“). Da li Vi mozete da dobijete posao u kome ce vas bager raditi 25 sati dnevno u Kolubari?
    Bacite malo pogled na brze medije od TV-a i zute stampe, ljudi sa Raduloviceve liste npr na TW i blogovima cesto bas referenciraju na svoj sajt i poglavlja u programu koja se odnose na neku temu.

    O ovim razvlacenjima SPS-a, zuta stampa o Djilasu, „resavanja“ politicke pozadine ubistva Djindjica samo jedna rec – jezivo. Arapske milijarde i narucene ankete su naivne ali koristiti ovakva sredstva je bas razocaravajuce, kao da nismo nista uznapredovali od Seselja iz ’91.

Pristigli komentari