Rubrika | Premalo za tekst

Napuhani Puhovski

„Raspleta nema i do raspleta neće doći. Situacija je u ovom trenutku po mom sudu neizmjenjiva zato što u tim prosvjedima nema nikakvih suvislih zahtjeva nego vikanje ‘dajte ostavke’ i ‘hoćemo policiju na našu stranu’, itd…, što ne rješava problem.

Već je 15 godina jasno da je Daytonski sporazum odličan sporazum za prekid rata i loš mirovni sporazum, kaže Puhovski i nastavlja:

Taj sporazum treba promijeniti, to znači BiH koja bi imala parlament sa dva doma, u jednom domu bi svaki građanin imao po jedan glas, u drugom bi svaka od tri etničke skupine bila ravnopravno zastupljena, neovisno o broju pripadnika i pripadnica, a teritorijalna podjela bi počivala na ustroju od 5 ili 10 kantona, županija ili regija koje postoje bez umjetne podjele na Republiku Srpsku i Federaciju, bez ovih čudnih kantona i županija koje postoje.“

(Puhovski već godinama uživa poštovanje na svim stranama kao navodno nepristrasan intelektualac koji nije nacionalista. U stvari, on je dobar primer za kombinaciju opštih mesta i stare ideološke rigidnosti sada umesto u marksizam investirane u nove ideološke strukture koje su sada in: neoliberalizam i nacionalizam. To se gore vidi iz toga što, po Puhovskom, nema nikakvog smisla u levim zahtevima demonstranata u Bosni, a i celu priču bi trebalo okrenuti na pitanje nacionalnih prava: naravno, ukinuti RS i Federaciju, sve u ime demokratije i ljudskih prava, a zapravo u ime nacionalne pristrasnosti (u sistemu 1 čovek 1 glas, dobijaju Hrvati i Bošnjaci, a u sistemu etničkog doma samo Hrvati).

Tu je problem uvek isti: da se zbog ovakvih prikriveno nacionalističkih programa gubi šansa da se vidi šta bi zaista moglo da se uradi na dobrobit svih.

I naravno, sve što zagovaraju današnji demonstranti u Bosni, a što se tiče društva, je besmisleno. Smislene su samo nacionalistićke kombinacije.

Protestanti u Bosni imaju dva teška zadatka: da odbiju ovakve savetnike i da se izbore sami sa ideološkim pritiskom u ime kapitala koji će vršiti i EU i svi ostali. Tu treba puno pameti, ali će svaki pomak biti velika stvar.)

 

9 odgovora ka “Napuhani Puhovski”

  1. alexjosephine каже:

    Ne znam cemu usiljena kritika utemeljena na tendencioznom/paranoicnom silogizmu !?
    Kako neko moze biti pomodni nacionalista ako pledira za gradjansku drzavu, odnosno za njeno ustrojstvo s onu stranu nacionalnog kljuca ? Zar nacionalista nije onaj koji, mimo ostalog, u „svakoj“ sugestiji vidi ugrozavanje nacionalnih intresa/prava and so on ?
    Puhovskom se moze imputirati intelektualno nepostenje(nije tacno da su zahtevi izostali i da je bunt = cika/galama), cinizam (paljenje Arhiva je losa poruka za buducnost kulture u BiH), previd(smetnuo je s uma glavne vinovnike nereda – partijsko-tajkunske oligarhije) i odsustvo konzistentnosti(socijalni problemi ce se resiti teritorijalnom reorganizacijom koju ce sprovesti ista ona -partilkularnim interesima limitirana- nomenklatura), ali ne i nacionalizam.

    • admin каже:

      evo ovako:

      nacionalizam je stav da vlastita nacija treba da ima pravo na samovolju, odnosno da ima veća prava od drugih.

      U mešanim državama u kojima jedna nacija ima vise od 50% većinska nacija može uvek imati svoje predstavnike na vlasti, dok manjinska može nikada da ne vrši vlast, što znači da će tada većinska nacija imati veća prava od drugih.

      Pošto nacionalista želi ta veća prava on se onda može zalagati za unitarnu državu.

      Ako hoćeš dokaz iz primera: Milošević se zalagao za princip jedan čovek jedan glas (a zanimljivo bi bilo znati za šta se tada zalagao Puhovski)

      dakle, pošto se Puhovski zalaže za ove stvari on je nacionalista.

      Da li je neoliberal odgovorio si sam: „smetnuo je s uma…“

  2. Davor каже:

    Ono što je zanimljivo jeste tendencija da se svi događaji desno struktuiraju. Tako i ovaj događaj, koji je potpuno po svom poreklu sa pozicija leve interpretacije razumljiv, ovde se pokušava prevući na desno i predstaviti kao sukob na desnici – kao sukob između neoliberala i nacionalista a ne kao ono što on po svojoj suštini jeste – savršen primer klasnog bunta. To pokazuje dominaciju desnice u ukupnoj organizaciji, interpretaciji, strukturiranju stvarnosti.

  3. alexjosephine каже:

    Da, stvari tako stoje kada se posmatraju iz nacionalne/isticke optike; odnosno, kada se pojedinci redefinisu/konstruisu etnickim konotacijama. Moje srpsko etnicko poreklo, heteroseksualna orijentacija i mediteranski gastronomski afiniteti me ne obavezuju da glasam za nacionaliste, da lgbt osobe kvalifikujem kao nenormalne/bolesne, niti da frutarijancima namecem pizza napolitanu. Kolokvijalno receno, to sto sam to,a ne nesto drugo, ne znaci da cu po defaultu zahtevati privilegovan polozaj za sebe na ustrb Drugog -pogotovu manjinskog-(etnickog,seksulanog, gastronomskog…).
    Princip jedan covek-jedan glas posve je demokratski princip.
    Nije mi bila intencija da aboliram Puhovskog, vec da ukazem na tendencioznost prenesene crtice iz medija.
    Npr. gde je Puhovski istakao pravo Bosnjaka na unitarnu drzavu ? Zar nije(posredno) govorio o pravu gradjana(ne Bosnjaka, Srba, Hrvata) da odluce u kakvom pravnom okviru zele da zive. Zar nije opomenuo na nacionalisticku instrumentalizaciju socijalnog bunta (balon napumpan nacionalistickim resantimanom)? Zar nije kritikovao ocijukanje s nacionalizmom Vucica i Milanovica ? Na kom mestu je pledirao za ukidanje Republike Srpske(moze ostati kao regija/kanton) ? I meni se cini da je neodrzivo da Republika Srpska ostane drzava u drzavi( takvo stanje samo odgovara partjskim klikama, ne i njenim ziteljima; kao sto je DS u Srbiji plasio zverskim radikalima, tako i Dodik@co zastrasuju -i na tome masno profitiraju-krvozednim muslimanima). Tamosnjem stanovnistvu(RS) na rapolaganju stoje tri opcije: secesija-samostalna drzava, prisajedinje Srbiji(ako Srbija na referendumu takvu operaciju potvrdi) i autonomna regija BiH.
    Primer s Milosevicem je pogresan primer njegovog eklatantnog nacionalizma.
    p.s. radje inkliniram autorima poput Gellnera(1978), Andersona (1991), Dzenkinsa(2001), Pitinje i Stref-Fenara (1997) koji su o etnicitetu i nacionalizmu pisali istancano i veoma argumentovano, nego instan i pausalnim odredjenjima noseceg pojma s pocetka vaseg odgovora.

    • admin каже:

      alex, ostavi sad autoritete, a moja definicija nacionalizma je odlicna 🙂

      drugo ako je princip 1 čovek jedan glas uvek dobar, ti se naravno ne bi bunio, a preporučio bi I ostalima da se ne bune, da se Kosovo I Crna Gora, prisajedine Srbiji ponovo (kao autonomne regije) ili na primer, da oni ostanu gde jesu, ali da se Srbiji priključi Hrvatska. Šta bi u tako nastalim državama bilo protivno principu 1 čovek 1 glas?

  4. alexjosephine каже:

    Najkrace, „nacionalizam je teorija(politicki princip) politickog legitimiteta prema kojoj se etnicke granice ne smeju kositi s politickim“(Gellner, 1978: 15). Dakle, nacionalizam je ideologija ciji highlight je korespondiranje nacionalnih/kulturnih s politickim/drzavnim okvirima. Cija kultura(poreklo, jezik,obicaji, umetnost …),nejgova i drzava. Prevshodno, pretenzije i dominacija, a ne banalni unilateralizam i samovolja(svakako i to, ali u u nekoj zaostrenoj fazi).
    Infantilno je da se, u svetlu ozbiljnih studija, pravim pametan, dok mi se cini inflantornim da smisljam/brikoliram nove definicije.Uz kriticku distancu, autoriteti mogu biti od veliki pomoci.
    Naravno da ne bih. S tim da se kod prisajedinjenja pitaju obe jedinice, ona koju svoju suverenost ustupa i ona koja svoju suverenost prosiruje.
    Principu jedan covek-jedan glas nije inherentna majorizacija koje se u kontekstu prenesenog komentara neosnovano plasis(cak je smatras opasnom i veoma zapaljivom).
    Problem nije u principu, problem je u ljudima i njihovoj potrebi da budu Srbi, Hrvati, Bosnjaci, Crnogorci, Albanci…
    Iz nase skorije proslosti mozemo meriti rezultate (privredne, socijalne, politicke, sportske…) koje su ostavrili pojedinci koji nisu primarno bili Srbi, Hrvati, Bosnjaci i kasnije ih uporediti s bilansima istog reda kada su se krajem ’80. pojedici s kraja WWII i njihovi nasledinici „poceli osecati“ Srbima, Hrvatima, Bosnjacima…

Pristigli komentari