O koristi i šteti istorije za život

Prošao je još jedan Vidovdan, ovaj put u znaku 100godišnjice početka I svetskog rata i Sarajevskog atentata. U skladu sa aktuelnim Svetskim prvenstvom u fudbalu, skoro svi su se uključili u raspravu i pokušali da zabiju gol krivice na drugu stranu. Čini se da je rasprava završena nerešeno 2:2 – oni su nama rekli da je Princip bio „terorista“ i povezan sa Apisom, a mi njima da je Bosna bila okupirana i da je besmisleno da mala Srbija odlučuje da li će velike sile krenuti u Veliki rat.

Ali, niko se nije bavio jednostavnim pitajem: Da li istorija uopšte treba da se bavi pitanjem „Ko je kriv za I svetski rat?“ i koji je smisao tog pitanja? Pitanje „Ko je kriv?“ bavi se time šta je uzrok rata. Međutim, pojam uzroka problematičan je čak i prirodnim naukama, a kamoli u društvenim. Na taj problem skrenuo je pažnju još Dejvid Hjum, kad je utvrdio da pojam uzroka sadrži pojam „nužne veze“, a da potvrdu za taj pojam nemamo nigde u iskustvu. Posledica svega bio je zaključak da su i prirodne nauke hipotetičke, a pojam uzroka u njima samo aproksimacija. Međutim, prirodne nauke se obično bave pravilnostima u kojima je povezan mali broj uzroka iste vrste, dok se društvene nauke bave stvarnošću koja je pod dejstvom bukvalno miliona uzroka. Kakav smisao onda može imati pitanje „Šta je uzrok I svetskog rata?“ I taj rat, kao i sve druge pojave u istoriji, ima mnoge uzroke, istorija treba da ih opiše u formi povezanosti, ali se nijedna od tih okolnosti ne može izdvojiti kao uzrok ili „krivac“.

Pa zašto se onda bavimo istorijom u formi pitanja „Ko je kriv?“. Prvi razlog je metodoološka hegemonija prirodnih nauka. Pošto su prirodne nauke bile dosta uspešne u otkrivanju zakona prirode, nekako se samo nametnulo kao zadatak da se otkriju zakoni istorije, uzroci pojava, predvidi budućnost. Međutim, dosta brzo je postalo jasno da je ovaj zadatak preambiciozan. U istoriji se, za razliku od prirodnih nauka, ne mogu vršiti eksperimenti, a svaki događaj je sticaj mnoštva jedinstvenih okolnosti. Iako mi možemo tražiti pravilnosti i povezanost među događajima, jer je istorija takođe nauka, to istraživanje niti može niti treba da vodi ka predviđanjima ili zakonitostima analognim onim u prirodnim naukama. Kao i ekonomija, istorija je društvena nauka – ona ne treba da predviđa, nego da objašnjava i tumači.

Drugi razlog je van-naučna potreba za rešavanjem pitanja „Ko je kriv?“ ili „Ko je ranije došao na neku teritoriju?“ i sličnih pitanja. Nedemokratska društva vole da se bave tim pitanjima, jer su stalno u želji da namire račune sa susedima i reše pitanje vlasništva nad teritorijama. Međutim, istorija bi bila mnogo korisnija kada bi se bavila tumačenjem znakova koje su nam ostvaila prošla vremena, rekonstrukcijom poveznosti života u njima i, samim tim, produbljivanjem smisla sveta koji nas okružuje. Sasvim dovoljno za jednu društvenu nauku. Ako se i dotiče naših pitanja o krivici, istorija bi morala to da čini prvenstveno u cilju ublažavanja i oplemenjivanja strasti koje se dotiču sa istorijom.

Srbija u kojoj bi se istoričari bavili objašnjavanjem znakova prošlosti, a ne pitanjima krivice i prvenstva dolaska na neku teritoriju, bila bi drastično drugačija Srbija nego što je sad.

Eto još jedne (treće) koristi od filozofije.

2 odgovora ka “O koristi i šteti istorije za život”

  1. Darko Božuta каже:

    Da li istorija uopšte treba da se bavi pitanjem „Ko je kriv za I svetski rat?“ i koji je smisao tog pitanja? Da bismo znali odgovor na to pitanje trebali bismo na prvom mjestu da znamo kako funkcionišu stvari na zemlji. Treba poći od definicije stvarnosti:2.Definicija: Stvarnost je ono što stvarno postoji, ali isto tako je stvarno sve ono što djeluje, bilo vidljivo, bilo nevidljivo. Analogno sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta i stvarnost je relativna i zaključci o vrsti stvarnosti zavise od subjekta, objekta i tačke posmatranja koja može biti unutar ili van objekta posmatranja. Relativno ovdje ne znači proizvoljnost nego relaciju prema drugim stvarnostima.Koja je vrsta stvarnosti može se odrediti tek relacijom, jer ako se nalazi u sistemu nižeg nivoa stvarnosti, tačne definicije se mogu dati tek u momentu detektovanja viših nivoa.Nauka polazi od toga da je život na zemlji stvarnost ,(tačnije bi bilo reći vrsta stvarnosti) i to je tačno ali nauka od kompletne stvarnosti, detektuje samo dio jer je u razvoju. Tako da postoji mogućnost više nivoa stvarnosti u oblasti gdje nevidljiva stvarnost još nije detektovana. Sadašnja nauka u razvoju posmatra i detektuje na prvom mjestu vidljive i materijalno-energetske oblike stvarnosti.Nauka ne može odbaciti mogućnost institucionalnih svjetova (vrsta stvarnosti) koje podrazumjevaju svijet kao instituciju sa određenom svrhom, tj.društvene strukture i mehanizme društvenog poretka koje reguliraju saradnju i ponašanje pojedinaca.Virtuelni svijet je po definiciji simulacija realnog ili imaginarnog svijeta i događaja pomoću tehničkih pomagala i sistema. U tom slučaju institucionalni svijet kao vrsta stvarnosti bio bi sastavljen od realne dimenzije i istovremeno virtuelne dimenzije. Ili da pojasnim: Fitilj se potpaljuje tamo gdje je najeksplozivnija situacija (od Više stvarnosti) i ne bi bilo prvi puta da se ostvari proročanstvo iz svete knjige. Ali onaj koji najavljuje ostvarenje proročanstva, mora imati i instrumente da to postigne i ostvari(naučne). Ili da skratim priču auto sa prestolonasljednikom je stao pred Principom i kada je Princip nišanio jedan posmatrač je odgurnuo ne Principa nego jednog agenta koji je kasnije nakon što je Princip pogodio Ferdinanda uhvatio Principa za ruku i taj metak je pogodio Sofiju. Time je kap prelila čašu što se upravo želilo postići. Ako nam je poznato da su neki državnici izbjegli dvadesetak atentata a neki preko trista atentata, moje mišljenje je da stvari na zemlji idu prema uzrocima i posljedicama ali se na uzroke utiče na neprimjetan i nevidljiv način. Ali potpuno nezavisno od ovoga Kinezi znaju odgovore u šta će se neka uopšte nije važno kako komplikovana društvena situacija transformisati jer moram reči da i to podliježe određenim matricama koje odslikavaju trenutnu situaciju uzimajući u obzir sve početne i prelazne uslove.

Pristigli komentari