„Hram Svetog Save je kuća svih građana Srbije” – Tomislav Nikolić, 14.12.2015.
A onda se razvila virtuelna rasprava, pošto realna nema gde:
– Kako mislite „kuća svih građana“, da li je taj hram i „kuća“ svih katolika, muslimana i protestanata Srbije? Zar ovi vernici nemaju svoje hramove?
– Pa imaju, ali ja prvenstveno brinem o svojima.
– Pa zašto onda niste rekli „kuća svih građana Srba iz Srbije“?
– To bi onda bilo kao da odvajam Srbe od ostalih građana, a meni su svi građani Srbije isti.
– Ali, neki od njih nisu Srbi ni pravoslavci.
– Žao mi je, ja sam predsednik Srbije, a Srbija je država Srba.
– I ostalih građana.
– Da, ali na prvom mestu Srba, ne možemo mi da ograničavamo ono što možemo da kažemo u Srbiji, zato što u njoj ima i onih koji nisu Srbi.
– Pa dobro, dakle, možemo sve da kažemo?
– Naravno, nema verbalnog delikta. Možemo i da se dogovorimo: mi da pričamo sve što mi hoćemo, a oni nek pričaju šta oni hoće, kao da onih drugih nema.
– Ok, mada je to malo neobično: oni su punopravni građani Srbije, a predsednik se ipak ponaša kao da ih nema.
– Šta da radimo (neka idu u Hrvatsku ili gde već…)!
– No dobro, a šta ćemo sa Srbima ateistima, da li je i njihova kuća Hram Svetog Save?
– Pa jeste, hram je kuća za sve.
– Jel mogu da budu ateisti u hramu?
– A ne, zna se šta se radi u Hramu, nema tu mesta za ateiste. Mogu da budu ateisti, ali da se ne oglašavaju. Pravoslavlje je deo identiteta Srba.
– To znači da ni ateisti nisu Srbi?
– Pa tako nekako, ne može se biti Srbin bez srpskog identiteta, razumete.
– Dakle, vi ste rekli „“Hram Svetog Save je kuća svih gradjana Srbije”, a zapravo ste mislili na Srbe vernike, bez Srba ateista i ostalih?
– To je vaša insinuacija. Ja sam zapravo mislio da Hram Svetog Save treba da bude kuća svih građana Srbije, ma ko da su oni.
– Dobro, a da li ste pitali Srbe vernike, Srbe ateiste i ostale da li žele da im Hram Svetog Save bude zajednička kuća?
– Ne, izabrali su me za predsednika, sad moraju da kusaju sve što kažem.
– Izabralo vas je 1.552.063 građana od 6.771.479 birača (manje od 23%). Dakle, manjina građana Srbije.
– Ali, većina od izašlih na izbore u drugom krugu.
– Ok, međutim, bitno je da ste, iako izabrani, dužni da poštujete ustav i duh ustava.
– Pa da li piše u ustavu da predsednik ne sme da misli i kaže šta misli?
– Ne piše, ali piše da su svi građani Srbije jednaki i ravnopravni.
– Rekoh već da su meni svi građani Srbije isti.
– Problem je u tome što nisu isti i već su se odlučili za razne identitete, neki su Srbi neki nisu, neki vernici neki nisu, neki bi odobrili vašu izjavu o hramu kao kući svih građana, a neki ne bi.
– E, ovi koji ne bi – ti me tek ne interesuju. Šta ne valja u mojoj izjavi?
– Pa to da ljudima raznih identiteta pripisujete jedan proizvoljan identitet.
– Pa nije proizvoljan, Srbima sam propisao da budu vernici, a ostalima da budu osobe kojima Srbi mogu pripisati identitet pravoslavnog vernika.
– Ako neko od njih slučajno kaže da “Hram nije kuća svih građana Srbije”?
– Taj sigurno nije Srbin!
– A da li je građanin Srbije?
– Nije ni to – samo mu se čini da jeste – građana nije bilo u srednjem veku.
(2015. godine, dan posle otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU.)
Pozdrav Vladimire!
Imao sam priliku da vodim ovakve razgovore, ima ljudi koji zaista ne prave razliku izmedu gradjanske i nacionalne pripadnosti. No, ovo ne znaci da ne treba isticati svoj nacionalni identitet. Nacionalizam je danas bauk i Vi ste o tome pisali.
Ja smatram da je to pogresna upotreba reci nacionalizam, u smislu da se tako imenuju desnicari, ekstremisti, fasisti, nacisti…nacionalista je izvedeno iz nacije, sto dalje implicira pripadnost i svest o svom nacionalnom identitetu, a voleti svoj narod ne znaci biti protiv drugih, iako se moze otici tim putem.
Nasa drzava je republika, ali sam njen naziv nije bezlican, da li ga treba promeniti jer u njoj zive i drugi narodi. Strah od isticanja nacionalnog identiteta je ovde nametnut, idite u bilo koju zemlju, ljudi ce vas docekati kao coveka, ali ce sa ponosom govoriti o svojoj naciji, o svojim mitovima, umetnicima, vojskovodjama…i tu po meni nema niceg loseg. Nikoga time ne vredjaju. kada ovde nekom spomenete cin Milosa Obilica kao junastvo i hrabrost, optuze vas da ste sledbenik Ratka Mladica i da podrzavate ubijanje drugih ljudi.
Dobricu Cosica smatrali su nacionalistom u negativnom smislu, a ja nisam citao coveka koji sa vise ljubavi i postovanja govori o drugim narodima, a pri tom kritikuje svoj, od njega. On je bio jedan gospodin i imao je gradjansku svest, bio je ateista ali je postovao crkvu kao deo identiteta i kulture svog naroda, isao je u crkvu, posetio Hilandar a izjasnjavao se da ne veruje u Boga, bio je socijalista ali je itekako znao mane socijalisticke Jugoslavije. Danas sa njim plase decu, to ime se sapuce kao da je sami djavo usao u njega.
Drugi primer je Mihailo Djuric, optuzen da je nacionalista zbog amandmana na Ustav 1974. A optuziti njega da je nacionalista je isto kao optuziti Vas da ste pritajeni neoliberal i da vam sajt finansira Dzordz Soros jer ste se jednom (sad izmisljam primer) pozitivno izrazili o Marku Nikezicu, a za njega na vikipediji pise da je bio liberal:)
Mozda ja gresim, ali mi je sumnjiva upotreba reci nacionalizam, nisam se sa njom teorijski susreo iako je kroz medije dosta provlace u ovom negativnom kontekstu.
ja upotrebljavam termin nacionalizam kao sinonim za samovolju jedne etnicke grupe i njeno postavljane iznad drugih grupa u bilokom kontekstu. Uzgred, nacionalni identitet ne postoji, počni o tome da razmišljaš i videces da se sa svakim određenjem identiteta broj pripadnika „nacije“ smanjuje…