Na ovim izborima nam je potrebno čudo

Ima nešto što je kod nas počelo da se ponavlja – ne samo što imamo druge po redu vanredne izbore isisane iz malog prsta – nego postoji i osećaj da su i ovi zbori besmisleni, da nemaju temu zbog koje su raspisani, da je vladajuća priča prazna. Čak su i na Pinku (bacio sam pogled) počeli kampanju sa negativnom kampanjom: opozicija je „protivrečna“, imala je „loš početak“ zborio je inače „neutralni“ tumač istraživanja javnog mnjenja. Nešto intiutivno ovde smeta, kao da je iz izbora izvučena suština izbora, prilika da se nešto IZABERE.

I ne vara taj osećaj. Izbori su raspisani da bi Srbija bila više „ujedinjena“, da se pokaže da izbor ne postoji, da je izbor samo jedan. Imaćemo glavolomku sa tim u sledećih 48 dana koliko može da traje kampanja.

Pa kako se to uopšte dogodilo da imamo surogat izbora umesto izbora? Ima to veze sa jednim pojmom koji je nastao u devedesetim: newborn. Mislim da nam je premijer tipičan primer newborn osobe. Lako je to pokazati na primeru spomenika Pekiću. Vučić je celu mladost i dobar deo zrelosti proveo u amoralnom sistemu radikala u kome je Pekić, samim tim što je bio član DS, bio upisan među izdajnike i špijune. Ali, jednog dana, pre oko 5 godina, Vučić je shvatio da je to pogrešno: „Nisu svi koji su bili u DS izdajnici!“ Ovo otkrovenje je ostavilo snažan uticaj na njega. Ali, nezgoda sa otkrovenjima je što ne menjaju neke osnovne strukture. Vučić je od tada počeo da o sebi misli kao da je on jedini koji je shvatio da je moguća normalna politika. Nekadašnji „izdajnici“ sada su postali „ludi“, „pljačkaši“, „neradnici“, praktično bilo šta što bi ih moglo diskvalifikovati sa jednakom snagom onoj od ranije.

Kako reče Predrag Lucić u pesmi o Vučiću: „ja pred sobom, ja i iza“. Mi vanredne izbore imamo zato da se jedan čovek stalno i ponovo rađa, ali sada u izmaštanijem, većem, obliku, u „ujedinjenijoj“ Srbiji.

Ako je to već tako, ovi izbori imaju samo jednu temu: hoćemo li mi svi postati građa za bildovanje ega i ponovnog rođenja jednog čoveka? I kako se sa tim uopšte boriti?

Nije čudo što će fokus kampanje vlasti biti negativna kampanja začinjena starim megalomanskim izjavama. Na toj strani nema ništa drugo. Pravi odgovor na to je pozitivna kampanja. Nije sada vreme u kome nije moguće poslati pozitivne poruke. I to nije dovoljno, pošto se ove poruke pošalju trebalo bi zaista oslušnuti šta je ono što žele ljudi koji nisu zahvaćeni vladajućom propagandom i ponuditi im to.

Ovi izbori su kao slab udarac koji vam je protivnik uputio u tenisu. To je prilika za volej i poen. Ali, da bi to postigli, morate biti u meču, pravi teniser.

Ova kampanja će trajati 48 dana. 48 dan može biti značajno drugačiji od prvog.

(1/48)

foto: Vladimir Tatarević

sledeći tekst: Povratak belih listića

Comments are closed.