Povratak belih listića

Foto: Vladimir Tatarević

Prošla kolumna imala je naslov „Na ovim izborima potrebno nam je čudo“, pa da kažem šta bi bilo to potrebno čudo sa kojim bih ja bio zadovoljan: spuštanje liste SNS na ispod 100 poslanika i ulazak Levice u parlament. To bi, po meni, bila neka ravnoteža. Jedna vlast koja fantazira o apsolutnoj vlasti spuštena na pravu meru i jedan proterani princip vraćen kao legitiman u politiku. Ovo čudo bi možda dovelo i do završetka fame o belim listićima koja još uvek potresa našu političku javnost. Da li je trebalo pre 4 godine onako kazniti DS, nije li trebalo glasati za manje zlo, samo da ne dođe veće? Da li je trebalo „zaboravljati“ ili „pamtiti“? I pročaja.

Kao ex-beli listić mogu reći da me nova vlast nije previše iznenadila. To je otprilike to što se moglo očekivati. Nismo se mi više vratili u devedesete, nego što iz njih nikad nismo ni izašli (isto verovatno važi i za pedesete 19. veka). Ono što mene jeste malo iznenadilo to je opozicija. Iako svesno i eksplicitno kažnjeni pre 4 godine, nisam očekivao da će tadašnja opoziciona strana to toliko primiti k srcu da praktično pređe u SNS. Belim listićima se i danas zamera što tada nisu zapušili nos i glasali za stranu DS kako bi i na taj način naprednjake ostavili u večitoj opozicionoj uskraćenosti, a tadašnji kilavi DS ostavili na vlasti, pa ma kakav on bio.

Dalji razvoj situacije na neki način je prevario sve – i protivnike belih listića i same bele listiće. Nije li danas, recimo, Marko Blagojević iz Cesida, nekada autor prognoza i komentara koji su svi išli na ruku DS, praktično naprednjački funkcioner? Da li na Pinku, skoro svako jutro i veče, analitičar koji je pred one izbore bio siguran da Nikolić gubi, Dejan Vuk Stanković, sada tumači kako je opozicija u čabru, a SNS je na stabilnih, čak zamrznutih, 50%? Da li je Nebojša Krstić, ondašnji savetnik predsednika Tadića, današnji dežurni tumač i branilac svakog Vučićevog poteza? Nije li Jelenu Trivan, ondašnju potpredsednicu DS, ova vlast postavila za direktora velikog državnog preduzeća? Na kraju, nije li Čedomir Jovanović, danas u koaliciji sa Borisom Tadićem, pre 2 godine otvoreno počeo da se nudi kao pomoć i saradnik novih vlasti? Drugim rečima, ako su beli listići optuživani da su svojim glasanjem doveli Vučića na vlast, a skinuli DS, nije li ta optužba malo preoštra, ako se pogleda da su, preko Vučića, danas opet praktično na vlasti isti ljudi iz bivšeg DS protiv čije politike su bili beli listići?

U jednoj rečenici, kako bi pola DS-a prešlo u SNS da nije bilo belih listića?

Kada se bolje pogleda, i beli listići i protivnici belih listića ne razlikuju se drastično: i jedni i drugi osećaju se odgovornim i izlaze na izbore, i jedni i drugi nisu glasali za SNS nikad. Ako je za utehu protivnicima belih listića, sada nema kampanje za ponovno precrtavanje. Koliko se moglo, DS i slične stranke opomenute su da je za glas potrebno nešto drugo, ali to sad nije tema, jer DS više nije na vlasti u republici i gradovima. Danas je potrebno izaći na izbore i poslati sličnu poruku nekom drugom ko se već izrazio da želi da nas vidi ujedinjene. A prva ideja za slanje te poruke nije precrtavanje listića, pošto za tog drugog nikad niste ni glasali.

Nadam se da će se mnogi ljudi osetiti odgovornim da glasaju na ovim izborima. A kad dođu da glasaju, uradiće ono što oni smataju ispravnim.

Možete to, delimično, smatrati za Povratak belih listića.

(2/48)

foto: Vladimir Tatarević

 

1 odgovor ka “Povratak belih listića”

  1. nolte каже:

    Kad bi na ovim izborima broj belih listica bio znacajno veci(doprineo bi delegitimisanju izabranih-jer se glasovi belih ne dele) nego u proslim to bi poslalo veliku poruku i poziciji,i opoziciji ali i celom svetu…ali avaj,to se nece dogoditi.

Pristigli komentari