Ne samo da su raspisani bez ikakvog smislenog razloga, osim ako vam razlog da može “brže i bolje” nije smislen, ovi izbori će po svoj prilici imati kampanju bez ikakve sadržine. Koliko su ti izbori besmisleni pokazuju i dve naslovne strane današnjih novina koje se ne bave kampanjom i izborima, nego onim što će  biti posle izbora. Blic najavljuje da će posle pobede, Vučić biti premijer već 1. maja, a Kurir da će Dragan Đilas, posle poraza, napraviti novu stranku. Za ove medije, rezultat izbora se već zna, samo da se odradi ta kampanja i glasanje.

Socijalisti su u stanju ukočenosti primili vest da se mora na izbore. Jedna od ovih novina, Kurir, već je obelodanila tajni plan da posle izbora iste stranke, SNS i SPS, naprave vladu, doduše sa Vučićem kao premijerom. Tako se pokazuje još jedan besmislen pokušaj opravdanja ovih izbora. Vučić nije hteo da bude premijer, ali će sve ostalo biti isto.

Ista će biti i politika vlade. Želeći da amortizuje kritike da je odustao od reformi, Vučić je najavio da će Zakon o radu biti donešen, kao i ostali zakoni u proceduri. I u stvari, Vučić ovde ne obmanjuje: on stvarno planira da donese te zakone, ali bez ambicioznog kvazi-nezavisnog eksperta u vladi kakav je bio Radulović. Sve dakle, treba da ostane isto. Samo uz minimalne promene.

Opozicija izlazi na izbore omađijana Vučićevim rejtingom, kojim su omađijani i socijalisti. Skoro da je očigledno da bi mogli da dobiju puno glasova igrajući na socijalnu kartu i levu politiku, ali oni procenjuju da je pametnije da se zadrže na sadašnjem rejtingu, možda se Vučić naljuti, pa ih ne uzme u koaliciju.

Slično razmišlja i ostala demokratska opozicija. Možda bi izvesni rezultat izbora – SNS na vlasti – mogao bitri sprečen, ali zato bi se trebalo udružiti, pošto je glavni problem opozicije, osim nedostatka jasne politike, rascepkanost. Ni od toga neće biti ništa, opet da se Vučić ne naljuti. To što će SNS možda moći da vlada sama, pa će postati nevažno ljutio li se ili se nije ljutio Vučić, naše stranke ne zabrinjava. Ko bi još gledao toliko daleko.

Očigledno nezadovoljstvo ministra Radulovića tretmanom njegovih zakona i reformi u uskoro bivšoj vladi, nije izazvalo nikoga da se solidariše sa njim i eventualno iskoristi njegovu popularnost u delu javnog mnjenja. LDP-u je važnije šta misli Vučić, a Nova stranka bi radije čuvala čistotu. Ni ovim strankama nije baš najvažniji uspeh, važnije su međusobne razmirice.

DS, ili ono što je preostalo od njega, izaći će na izbore kao opozicija, ali sa teškim bagažom sa prošlih izbora, koji se nisu potrudili da skinu sa sebe. Oni i dalje misle da nigde nisu grešili, da nemaju šta da menjaju i da će ta strategija kad-tad dovesti do rezultata.

Svi jedva čekaju da ova kampanja prođe. I ovi što su već bezecovali vlast, i hipnotisani ostali, koji misle da će i bez značajnijeg osmišljavanja ovih izbora, sve bilo kome doneti neku korist.

Ako je metoda za predviđanje političkih događaja koju sam predložio pre nekog vremena iole dobra, jedino što se sada može predvideti je slaba izlaznost na ove izbore.

Smisao je vrsta energije, ako nečemu upadljivo fali smisao, to neće privući nikoga.