Piše: Dimitrije Mišić

Posle par TW rasprava sa @dvogled odlučio sam da napišem post veće dužine.

Ja nisam član pokreta, ali otvoreno podržavam njihovu politiku, pažljivo pratim, program, izjave i intervjue a poslednjih 5 godina i Sašine Blogove.

Dvogled je napisao jedan blog (/2014/03/restart-revealed/) i čitavu seriju tvitova u kojima se Restart neopravdano napada, njihovi stavovi se pogrešno prikazuju, često spočitavajući im bukvalno suprotno od onoga za šta se zalažu.

Pokušaću da ovde ukratko objasnim za šta se tačno Restart (bar deklarativno – a ja ne umem da čitam misli) zalaže, kao i gde ih dvogled pogrešno interpretira.

„Sloboda postoji u prirodi. Ali ne izgleda mnogo lepo. Definitivno nije humano. Jedina regulacija koja postoji je da jači i brži proždire slabijeg i sporijeg. Smrt je osnovni mehanizam prirodne selekcije. Svet je nehuman, nije primeren čoveku, bez regulacije. Društvo teži humanim rešenjima. Jer su ona po meri čoveka, ne po meri prirode i njenih prostih zakona prirodne selekcije koji su bukvalno liberalni. Tražimo humano liberalno.“
Saša Radulović

„Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.“
Saša Radulović

„Nije pitanje da li je potrebna regulacija, već koliko je regulacije potrebno. Cilj regulacije je stvaranje uređenog sistema koji promoviše fer tržišnu utakmicu i konkurenciju. Cilj regulacije je efikasno tržište.“
Saša Radulović
————————————————————–
Dvogled:
„program se zalaže za privatizaciju svega, osim „prirodnih monopola“, koji nisu navedeni, ali se podrazumeva da ih ima jako malo i da predstavljaju izuzetak, a ne posebnu klasu koja bi trebalo da narušava osnovnu strukturu.“

=====
Program se očigledno ne zalaže za privatizaciju svega već za privatizaciju privrednih preduzeća. Odnosno izlazak države iz biznisa.

Što se mene tiče, država je dokazano inferiorni menadžer privrednih preduzeća i ako želite možemo debatovati o tome ali ono o čemu nema potrebe da debatujemo je da li se Restart zalaže za izlazak države iz svega.
Čak i uz najironičnije čitanje programa, očigledno se ne zalažu za izlazask države iz vojske, policije, sudstva, regulatornih tela, te školstva, zdravstva itd.

Program Dosta je Bilo – Restart:
„Сви монополи су лоши. Неки мање, неки више. И државни монополи су лоши. Приватни монополи су много гори од државних. Природни монополи теба да буду у државним рукама. Здрава и јака конкуренција је основ слободне тржишне економије. Без ње имамо експлоатацију целог друштва од стране малог броја људи.“
Dvogled:
“ humanitarni dodatak nije tu iz nekih principijelnih ili ekonomskih razloga, nego iz humanitarnih – on je kao milostinja, dobra volja sposobnih.“

Program DJB:

„Желимо владу која води одговорну социјалну политику. Без гладних. Без обесправљених. Без елементарно неписмених и необразованих. Са универзалном здравственом заштитом. Са приликом за напредовање на друштвеној лествици. Без обзира на етничко порекло. Нико није одговоран за околности у којима се родио – без обзира на то да ли се родио у богатој или сиромашној породици. Деца нису крива за економску снагу родитеља и заслужују једнаку прилику.“

=====
Očigledno je, bar meni, da cilj „humanog“ dela programa nije samo pomoć onima koji se nisu snašli već i prilika da se snađu. I, još važnije, sprečavanje okoštavanja socijalnih klasa i podsticanje meritokratije.
Ali ako pratite Radulovića duže vreme često ćete čuti i ekonomska i praktična opravdanja ovih mera. (Zanimljivo te rasprave se vode gotovo isključivo pri napadu libertarijanaca na njegove ideje.)

Dvogled:
„Osnovna ideja o eliminisanju „moralnog hazarda“ u realnosti ne funkcioniše na način koji je pretpostavljen u neoliberalizmu. Iz to iz tri razloga:
1) Najpre, privatizacija što više stvari, nužno vodi ka privatizaciji „strukturnih monopola“, kojih u realnosti uopšte nema malo, a kad im se pridruže i „karteli“ koji se teško dokazuju, sve pre predstavlja pravilo nego izuzetak. To znači da će zaštitu od odgovornosti pružiti monopolski položaj privatnika (npr. BusPlus).
2) Osim toga, pražnjenje države od legitimnosti, uz stalnu priču o korumpiranosti, partijskoj državi itd, dovešće do slabe države čiji zakoni mogu da budu podešeni u korist privatnih subjekata i tako ih štite od odgovornosti. Jaka država koja poštuje čak i neoliberalna pravila u suprotnosti je sa slikom države u kojoj se skupljaju neradnici koji nisu uspeli na tržištu.
3) I najzad, u realnosti će zaštita privatnog biznisa u slaboj državi biti sasvim konkretna: velike privatne banke i preduzeća neće biti pušteni da propadnu ma koliko bili privatni, za šta primera ima dovoljno i kod nas i u svetu.
Ukratko, privatizacija ne štiti od „moralnog hazarda“, nego ga ostavlja u sistemu. Neodgovornost se očigledno ne leči privatizacijom. Jedino što dosledna privatizacija radi je da strukturne monopole dodeljuje privatnicima.“
=====

Ovaj argument ima sledeću logičku strukturu:
Pošto je postojeće stanje drugačije od onog za šta se DJB zalaže,
realizacija jednog dela programa bez realizacije drugih delova programa neće dati rezultate koji se očekuju.

Isto tako možemo reći da moj savet da koristite jake lozinke neće sprečiti hakovanje jer već imate trojanca na računaru, niste update-ovali operativni sistem ili ste zapisali lozinku na post-it nalepnici.
Međutim, moj savet je uključivao uputstva koja kada bi se primenjivala ne bi dovela do situacije da ne update-ujete OS, da ne koristite antivirus zaštitu ili da držite lozinku zapisanu na lako dostupnom mestu.

Uz gornji citat iz programa DJB o privatnim monopolima dodajmo i:

„Живимо под системом разорених институција. То су институције које не врше свој посао. Институције које је урушила партократија. Живимо у систему самовоље појединца. Политичари се мешају у њихов рад; њихов рад нико не контролише; службеници немају аутономију у спровођењу закона. Институције су слабе, јер свако може да их злоупотреби или заобиђе. Желимо правну сигурност кроз независне институције система. Смисао државних агенција је стварање независних институција система независних од политике. Државни службеници не смеју да буду изложени вољи политичара који, заобилазећи институције, од њих траже да крше професионалну етику. Државни службеници морају да буду зависни само од закона који им утврђују надлежност.

Независно и транспарентно правосуђе које само себе чисти од лоших судија и тужилаца. То не може без јасних критеријума за оцену њиховог рада. То не може без уједначене и транспарентне судске праксе. Не можемо толерисати да за исто правно питање имамо дијаметрално супротне одлуке, зависно од тога коме се суди. То ствара корупцију у правосуђу од врха до дна. Све смо до сада реформисали више пута, само те две суштинске ствари не: критеријуме и судску праксу.“
Program DJB

Da li ovo liči na zalaganje za pražnjenje države od legitimnosti?

Takođe možete naći više primera principijenog stava da banke i preduzeća koja propadaju treba da idu ustečaj, da njihovi investitori ali i poverioci dobiju „šišanje“.

Dakle, država bi isplatila glavnice uloga do 50k€ (koliko je osigurano) za koji iznos bi ona postala poverilac u isplatnom redu za namirenje iz stečajne mase.

Kod preduzeća je slično, dakle stečaj.

Dvogled:

„Dakle, program predviđa univerzalnu zaštitu za „manje sposobne“ – minimalne penzije za sve, zdravstvenu zaštitu za sve. Jedino što je prećutano je da je za sve ostale sve naplativo i privatizovano i to po svim linijama: i liniji školstva i zdravstva i socijalne zaštite.“

Koji deo od minimalne penzije za SVE starije od 65god i zdravstvene zaštita za SVE, nije jasan?
Program DJB
„Школство плаћено из буџета. Бесплатно и квалитетно основно и средње образовање за све грађане. Укључујући и књиге и остале трошкове. И бесплатан превоз за сву децу са села у веће школе. Да одрасту са осталом децом. И топли оброк.“

„Здравство плаћено из буџета. Бесплатно здравство за све грађане, без обзира на статус и запослење.“

I primetite DJB se ne zalaže za privatizaciju škola i zdravstvenih ustanova već za inkorporiranje privatnih zdravstvenih ustanova (a ako se blog prof Pavlovića iz aprila 2013. može uzeti kao deo programa i inkorporiranje privatnih škola) u jedinstveni sistem.
Tako da pacijent može birati gde će se lečiti a država će po cenovniku plaćati uslugu onome koji je vrši.

„Osim ovih, ipak ekonomskih argumenata, postoje i važniji socijalni argumenti. Naime, na primer, zdravstena zaštita za sve morala bi biti na osnovnom i niskom nivou. To prosto sledi iz činjenice da niko ne bi plaćao za uslugu koju jednako kvalitetnu može dobiti besplatno.“

Prvo, ne postoji besplatni ručak, svi bi plaćali zdravstveno osiguranje samo ne direktno već kroz poreze (oni koji zarađuju i troše više plaćali bi više i obratno).

Ne bi postojao nikakav poseban porez za to već bi se deo ukupno prikupljenog poreza trošio na ovo.

Njihov cilj je visok kvalitet ovih usluga.
Moguće je da ste vi u pravu i da bi te usluge bile niskog kvaliteta (mada, teško mi je zamisliti niži kvalitet od trenutnog).
Ali ne možete spočitavati takav plan pokretu DJB.
Dakle, oni možda jesu nesposobni ili kratkovidi i ono za šta se zalažu ne može da se postigne, ali vi nemate nikakvu trunku dokaza da je njihov plan da se to desi.

Mogao bih i dalje, npr, voleo bih da vam objasnim sve načine na koji se DJB zalaže za manje-više iste stvari koji ste naveli kao svoju alternativu njihovom stavu.
Ali ovaj tekst je već počeo da biva suviše dug.

Dimitrije Mišić

PS
Nadam se da sam uspeo da prikažem za šta se DJB zalaže.
I nadam se da sam uspeo da vam objasnim gde grešite u interpretaciji njihovog programa.
Nadam se da ćete primiti kritiku k srcu.
Veoma često imam priliku da online ulazim u rasprave sa ljudima koji nisu u stanju da priznaju kad greše, pokušavam da izbegavam takve rasprave.
Veoma je teško racionalno razmotriti argumente protiv sopstvenih ubeđenja, to je dokazano i ekspreimentalno na fMRI-u, sučavanje sa argumentima protiv svojih stavova bukvalno dovodi do smanjenog dotoka krvi do delova mozga zaduženih za racionalno razmatranje.
Ja se trudim da što više izbegavam tu zamku kod sebe.

Budite mi zdravo.

povezani tekstovi: