U tekstu „Dobrodošli u izborni matriks“ ukazao sam na sličnosti naše kampanje i matriksa. A sada samo mogu da dodam da matriks zaista radi. Evo današnjih fragmenata:

U tekstu Dimitrija Boarova „Reforme umesto sloma“ pojavljuju se neki tipični matriks motivi. Na primer, motiv hranjenja (sećate se da matriks hrani ljude u kapsulama kroz pupčanu vrpcu). Ovde ulogu matriksa, kao što i treba, igra „privatni sektor“:

„Osnovni problem je u tome što neefikasnost javnog sektora u Srbiji, na koncu konca, ipak mora da plati privatni sektor, to jest radnici zaposleni u tom sektoru. Jer, bez obzira što ima mnogo istine u tome da su najveći privatni preduzimači u Srbiji do svog kapitala došli u sprezi sa „privatizovanom državom“, oni sada iz svoje radne snage i sa malog tržišta Srbije ne mogu da iscede dovoljno profita i poreza da bi nastavili da izdržavaju hipertrofirani javni sektor“.

Kao što smo rekli, matriks je „carstvo kauzaliteta“. U njemu sve „mora“ da se dogodi. To potvrdđuje i Boarov:

„No, uspešni od neuspešnih političara se i razlikuju po tome što oni uspešni znaju da ono što moraju učiniti prikažu kao svoju volju i ličnu hrabrost.“

„To je, uostalom, i funkcija reformi, da se susretno i planski učini ono što se mora učiniti, da do neizbežnih promena ne bi došlo na nekontrolisani način, to jest da se one ne bi obavile kao nezaustavljiva stihija.“

U matriksu su se pojavili i „beli listići“, odnosno, njihova matriks verzija, pošto beli listići izvorno nisu deo matriksa. Ipak, Radio Slobodna Evropa, oseća potrebu da naglasi:

Naslov: „Beli listići nemaju šansu“

„Da opcija belih listića na ovim izborima nema apsolutno nikakve šanse da deluje na uozbiljenje političke ponude i političkih igrača koji se građanima Srbije nude ocenjuje i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković i za tu tvrdnju nudi i dodatne argumente.“

Iako „beli listići“ u realnosti bukvalno ne postoje kao organizovana grupa ili kandidati na izborima, u matriksu se ipak trude da im stave do znanja da nemaju šanse.

nastaviće se…