Pitanja o Beogradu na vodi

Ovde ćemo pokušati da postavimo pitanja u vezi Ugovora o Beogradu na vodi i damo odgovore. Da se ispita da li su ovi odgovori tačni, dobrodošla je pomoć pravnika.

Naime, ovaj ugovor je zaista zanimljiv po svojoj formi, a ona se ogleda u sledećim njegovim osobinama:

1) Da li je bilo bilo kakvog nadmetanja, tendera, konkurencije u ovom poslu?
Ne, ugovor je potpisan sa izabranim partnerom.

2) Da li je ugovor bio na javnoj raspravi pre nego što je potpisan?
Nije, objavljen je nekoliko meseci posle potpisivanja.

3) Da li će Društvo „Beograd na vodi“, u kome str. partner ima 68% vlasništva, platiti naknadu za građevinsko zemljište?
Ne.

4) Da li će Društvo „Beograd na vodi“, platiti naknadu za konverziju, kad izgrađeno gr. zemljište pređe u privatno vlasništvo Društva?
Ne.

5) Kakva je onda korist koju Srbija može imati od projekta?
Osim pdv-a na stanove, Srbija će dobiti 32% profita koje Društvo zaradi.

6) Mora li biti profita u ovom poslu?
Ne, kao i u bilo kom drugom poslu.

7) Investitor ima obavezu da izgradi 50% od 98 hektara zemljišta. Da li se, ako on ne izgradi 50%, ugovor raskida?
Ne, on je zakupio zemljište na 99 godina, i dobijaće procenat od prodaje tog zemljišta u tom periodu.

8) To znači da je moguće da investitor izgradi, recimo 40% predviđenih 2M kvadrata, a da zatim uzima 27.2% (2/5 od svojih 68%) od prodaje ostalog zemljišta?
Izgleda da – DA.

9) Da li su sudovi u Srbiji nadležni za rešavanje sporova u vezi sa ovim ugovorom?
Ne, nadležna je arbitraža u Beču.

10) Šta još Srbija ne može da radi?
– Obavezala se i na uzdržavanje od promene relevantnih zakona.

11) Hoće li firme iz Srbije učestvovati u izgradnji?
Povezana lica sa strateškim partnerom su nosioci svih poslova projektivanja i izgradnje.

Da rezimiramo:

Praktično besplatno, kao država dali smo:

98 hektara zemljišta u centru Beograda u zakup na 99 godina, sa mogućnošću da izgrađeno zemljište bez naknade pređe u privatno vlasništvo, i sa davanjem procenta od prodaje ostalog zemljišta posle 20 godina, čak iako ne bude izgrađeno 50% zemljišta.

bez obaveza davanja bilo kakvih naknada za korišćenje gr. zemljišta, konverziju, priključke na mreže itd.

– uz izuzeće mogućih promena zakona.

Ovaj ugovor je najbliže što se može, pošto je zemljište već u vlasništvu države, neoliberalnom idealu minimalne države: Svuda gde biste očekivali da države ima: javna rasprava, jednakost, konkurencija, naknade, javnost, zakoni, sudovi – ovde je nema. Jedina njena uloga je da preda javno zemljište privatnom licu i to je već i učinila.

Nije džabe premijer rekao da je neoliberalizam „najzdraviji sistem“.

Mora se dodati da to ipak nije sve: ukoliko u poslu bude profita, deliće se u odnosu 68%-32%.

Od strateškog partnera Društvo će uzeti kredit od 150 miliona evra, a Srbija kredit od 130 miliona evra. Tek kad otplatimo ovaj kredit od 280 miliona evra, sa kamatama, možemo računati na deo profita koji zaista ide u budžet Srbije ili grada, a ne na otplatu ovih kredita. To znači, da ako kamate budu na nivou jedne trećine sredstava i ako je naš deo profita 32% – to znači da će Srbija početi da profitira od Beograda na vodi tek kada PROFIT (ne promet) od tog posla premaši 540 miliona evra.

S obzirom da je dosad u projekat uloženo 22.000 evra, plus 20 miliona evra, mislim da ćemo se do ovog iznosa profita načekati.

Ovde će nam, nadam se, ekonomisti pomoći da li je to tačno.

U međuvremenu, danas su svi mediji objavili reklame za Beograd na vodi.

Prilozi – delovi Ugovora:

prilog – pitanje 8.

ugovorBGDH2022

prilog – pitanje 4.

ugovorKONVprilog – pitanje 3.

ugovorNAKNprilog – pitanje 10

ugovorYakoniprilog – pitanj 11.

ugovorPOBV

1 odgovor ka “Pitanja o Beogradu na vodi”

Pristigli komentari

  1. […] Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs […]


Adsense

Po datumima

септембар 2015.
П У С Ч П С Н
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  
%d bloggers like this: